Šefovi država i vlada 15 clanica Evropske unije su marta 2000. godine, na sastanku u Lisabonu, postavili ambiciozni cilj da evropska privreda u ovoj dekadi postane najkonkurentnija i najdinamicnija u svetu. Zakljucili su da privreda to može da postigne oslanjajuci se pre svega na znanja i Internet. Tri meseca kasnije, juna 2000, u Feiri je usvojen Akcioni plan za implementaciju informacionog društva u Evropi. Njegovo popularno ime glasi e-Europe, a po ugledu na ovaj program napravljeni su mnogi regionalni i nacionalni programi razvoja informatickog društva.
Razvoj e-business-a je jedan od prioriteta projekta e-Europe, pa je krajem 2000. godine 35% firmi u zemljama Unije koristilo neke oblike elektronskog poslovanja. Pokazalo se da elektronsko poslovanje donosi velike finansijske uštede – klasicna bankarska transakcija staje 1 dolar, a elektronska svega 0.01 dolar. Sve clanice EU su do 19. jula 2001. donele zakone o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, cime je stvoren pravni okvir za usaglašeni nastup u domenu elektronskog poslovanja. Ocekuje se udvostrucenje obima elektronskog poslovanja tokom 2001, 2002. i 2003. godine.
e-Europe+ i e-SEEurope
Zemlje Centralne i Istocne Evrope koje se kandiduju za ulazak u Evropsku uniju su maja 2000. godine u Varšavi usvojile
e-Europe+, akcioni plan informatizacije. Osnovni ciljevi ovog plana su ubrzavanje reformi, modernizacija ekonomije, ohrabrivanje procesa informatizacije i unapredivanje konkurentnosti. Ove aktivnosti treba da zaustave dalje „digitalno zaostajanje“ ovih zemalja i stvore informaticke pretpostavke za njihov prijem u EU. Predvideno je ubrzanje izgradnje i puštanja u rad strateških infrastrukturnih sistema, obezbedivanje jeftinijeg, bržeg i sigurnijeg Interneta, investicije u ljude i znanja i, uopšte, stimulisanje primena Interneta.
Svaka aktivnost je dekomponovana u niz konkretnih akcija, a njihovo sprovodenje se pomno prati preko operativnih planova i izveštaja o radu. Tako se, primera radi, „jeftiniji, brži i sigurniji pristup Internetu“ ostvaruje kroz tranziciju na IPv6, jacanje konkurencije izmedu ponudaca Internet usluga, poreske olakšice, niže cene zakupa linija i slicno.
U Paktu za stabilnost Jugoistocne Evrope su ocenili da je za dugorocno ostvarivanje njihovih ciljeva neophodno i ubrzavanje procesa informatizacije. Zemlje Jugoistocne Evrope ce, ako ne ubrzaju informatizaciju, imati nove barijere u medunarodnoj trgovini i društvenom razvoju. Zato je decembra 2000. u Londonu usvojen akcioni plan e-SEEurope koji ce se ostvarivati u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Jugoslaviji, Makedoniji i Rumuniji. Osnovni podaci o stanju informatike u ovih sedam zemalja mogu se naci na sajtu http://www.readinessguide.org/. Primera radi, u zemljama Jugoistocne Evrope 2-6% stanovništva koristi Internet, dok se u zemljama EU taj broj krece izmedu 15 i 65% stanovništva. Kompletan Akcioni plan sa zadacima, merama i aktivnostima se nalazi na sajtu http://www.eseeurope.org/. Ocene stanja i predlozi mera su upuceni vladama i preduzecima od kojih se ocekuje angažovan rad na tranziciji u informaciono društvo.
Trendove informatizacije mogu da ilustruju neki primeri. U Albaniji su tokom 2000. i 2001. godine svi državni organi umreženi. U Hrvatskoj i Rumuniji su osnovani Nacionalni saveti za informatiku na cijem se celu nalazi predsednik vlade. U Bugarskoj ima 445.000 korisnika Interneta. U Makedoniji je u 2000. godini informaticko tržište „vredelo“ oko 20 milijardi americkih dolara…
Na sastancima radnih grupa i raznim regionalnim konferencijama razmatra se sprovodenje dogovorenih aktivnosti, proverava ispravnost i izvodljivost predložene politike i sagledavaju mere koje u sledecem periodu treba preduzeti. U Bukureštu ce se 25. i 26. oktobra 2001. godine održati naredna Regionalna konferencija, a na nju je SRJ uputila devet predloga projekata.
Jugoslavija u programu e-Europe
U našoj zemlji su poznati trendovi informatizacije, ali vec nekoliko godina izostaju organizovane akcije kakve se susrecu kod naših suseda. U SR Jugoslaviji je, pre nego u mnogim drugim zemljama, usvojena Strategija razvoja informatike, uveden Internet, donet Zakon o zaštiti podataka o licnosti i stvoren kadrovski potencijal koji ume da primenjuje nove tehnologije u ovoj oblasti. Svi ovi rezultati bili su pre svega odraz izuzetnog angažovanja pojedinaca.
Tokom proteklog leta stvari su pocele da idu napred: javno su razmatrani nacrt zakona o elektronskom poslovanju i nacrt zakona o telekomunikacijama, objavljeno je nekoliko vecih tender, održano više zapaženih promocija renomiranih svetskih proizvodaca, obrazovana republicka Agencija za informatiku i Internet, predložena reorganizacija upravljanja .YU domenom i najavljena opsežna saradnja sa Microsoft-om. Svi ovi dogadaji pobuduju razlicite komentare, ali pokazuju da informaticke delatnosti i u našoj sredini ulaze u žižu politickog interesovanja, što je jedan od preduslova da se organizovanije i efikasnije krene napred.
Do kraja godine treba institucionalizovati ulazak u program
e-Europe, doneti Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu i Zakon o telekomunikacijama, obrazovati nacionalni savet za ICT, usvojiti program e-government, obezbediti razvoj telekomunikacione infrastrukture i unaprediti primenu propisa o zaštiti podataka o licnosti i zaštiti softvera. Postoje i domaci strucni potencijali koji, u saradnji sa kolegama iz dijaspore, mogu uspešno razvijati e-Yugoslavia u okviru e-Europe.
