Na privatnoj svečanosti, crkvenom venčanju u dvorištu Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji, 1. marta u popodnevnim satima, dvojica napadača Muslimana ubili su domaćina svadbe – starog svata Nikolu Gardovića, koji je nosio nacionalnu zastavu i ranili sveštenika Radenka Mirovića.
Za Srbe u Sarajevu ubistvo srpskog svata, otimanje i gaženje zastave bio je težak udarac i jasan znak šta će Srbe čekati u nezavisnoj Bosni.
Sutradan je u sarajevskom „Oslobođenju“ osvanuo tekst i u njemu pogubna rečenica: „A šta će uopšte srpski svatovi na Baščaršiji?“. Prvopotpisana ispod teksta bila je Gordana Knežević.
Hicima kojima je ubijen svat Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Mirović, drugog dana dvonacionalnog referenduma za nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, izrešetana je i karta BiH.
To ubistvo bio je direktan povod za eskalaciju nezadovoljstva. Nastupila je opšta pometnja, pa je u noći između 1. i 2. marta u Sarajevu i okolini postavljeno 20 barikada. Grad je bio potpuno blokiran.
Politička i međunacionalna napetost rasla je, i svaki i najmanji incident, bio je uvod u nekontrolisane tokove.
Stejt Department 4. marta saopštio je: „Sjedinjene Države snažno podržavaju bosanski referendum, koji je održan na preporuku arbitražne komisije Evropske zajednice“.
U Briselu je 7. marta nastavljena konferencija o BiH, na kojoj je razmatrana reorganizacija na principu tri konstitutivne etničke jedinice.
Pod pokroviteljstvom Evropske zajednice, u Sarajevu su tri nacionalna lidera, 17. marta, potpisala dokument o principima budućeg ustavnog uređenja po kome bi BiH bila država, koju bi sačinjavale tri konstitutivne jedinice, zasnovane na nacionalnim principima.
Uoči nastavka Briselske konferencije, 25. marta, Stranka demokracke akcije saopštila je da odustaje od dogovora koji je njen predsednik Alija Izetbegović potpisao 17. marta sa ostalom dvojicom nacionalnih lidera i da se i dalje zalaže za unitarnu Bosnu i Hercegovinu, te poručuje predsedavajućem konferencije Žoze Kutiljeru da odustane od etničke podele Bosne.
Dva dana kasnije, 27. marta, u selu Sjekovac kod Bosanskog Broda, muslimansko-hrvatske snage masakrirale su pet srpskih porodica – 14 očeva, sinova i unuka – porodica Zečević, Bačić, Radovanović, Milošević i Martić.
U kući je ubijen i nepokretni 82-godišnji Vid Radovanović. Deo leševa odnešen je hladnjačom i bačen u Savu. Zapaljeno je i uništeno oko 50 kuća. O ovom masakru javnost je obavestio rukovodilac Pres-centra Druge armijske oblasti pukovnik Vehbija Karić.
Od tog dana nastavljen je četvorogodišnji krvavi građanski rat u BiH, u kome su se sukobila sva tri konstitutivna naroda, a u Cazinskoj krajini Muslimani su i međusobno ratovali.
Četvorogodišnji krvavi rat okončan je Dejtonskim sporazumom – pobedom bez pobednika i pobeđenih.
U ovom ratu svi su poraženi, plaćen je stotinama hiljadama života i toliko ranjenih i ucveljenih na svim stranama.
BiH Dejtonskim sporazumom podeljena je na jednu federaciju sa 10 kantona i jednu republiku. Dejtonskim sporazumom Sarajevo je pripalo Muslimansko-hrvatskoj federaciji, pa je početkom marta 1996. godine sa područja Mitropolije dabrobosanske u ekzodusu otišlo u neizvesnost 200 hiljada sarajevskih Srba. Zajedno sa prtljagom sitnih uspomena, po iznimnom velikom snegu i hladnoći, u koloniji dugoj 30 kilometara prema Palama i Republici Srpskoj i Srbiji, živi su poneli sa sobom i šest hiljada ekshumiranih mrtvih ratnika.
Ovaj egzodus živih i mrtvih, jedinstven je primer u istoriji hrišćanstva. Danas u muslimansko-hrvatskom delu Sarajeva, živi po poslednjem popisu, 3.330 Srba.
Ostali su zajedno sa svoje tri crkve, Starom na Baščaršiji, podignutoj pre dolaska turskih osvajača, Sabornom – izgrađenom u doba Turaka i crkvom Svetog Preobraženja u Novom Sarajevu, koja je osveštana u samo predvečerje Drugog svetskog rata. Od završetka rata u BiH danas se crkva Svetog Preobraženja našla 40 puta na meti vandala.
U Brozovo vreme u Sarajevu nije sagrađena nijedna crkva.
Vreme bezbozništva, kada je crvena petokraka bačena u oči srpskog naroda, sarajevske Srbe najskuplje je koštalo – tada su već ucrtane koordinate haosa, ali iz tog mulja pulsirala je drevnost baštine brušena patnjom srpskog naroda u Sarajevu.
Sarajlija Goran Bregović ovih dana je rekao da će najveće dostignuće civilizacije biti kada ljudi nauče da žive jedni sa drugima.
