Ekonomska okupacija!

Prema pisanju beogradskih medija, Hrvati imaju u planu da kupe sve srpske firme koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda, među kojima su Jafa iz Crvenke, Karneks iz Vrbasa, Bambi iz Požarevca i Imlek iz Beograda. Kao nosioci ovog plana su označene vodeće hrvatske kompanije Agrokor Ivice Todorića, Atlantis grupa Emila Tedeskog i Kraš Nadana Vidoševića. Navodno, oni bi u tome imali podršku države Hrvatske, kao i finansijsku pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ukoliko do kupovine spomenutih firmi zaista i dođe, jasno je da naša država, niti će umeti, niti će moći, niti će smeti da se tome suprotstavi, s obzirom da ekonomsko uređenje u Srbiji počiva na otvorenom i slobodnom tržištu. Ograničavanje našeg tržišta po bilo kom osnovu bi podrazumevalo kršenje međunarodnih dokumenata, Ustava i važeće zakonske legislative, i na Srbiju bi se osulo drvlje i kamenje sa svih strana. Međutim, paradoks je u tome što režim Borisa Tadića, bez ikakve političke i ekonomske strategije, mirno posmatra tihu okupaciju srpskog tržišta, dok je s druge strane Hrvatska drži spuštenu rampu za kapital naših privrednika.

Nema nikakve sumnje da je želja i cilj EU da upravo Hrvatska bude lider u regionu, pa je u tom smislu jasno zašto ekspanziju Agrokora Ivice Todorića na srpskom tržištu ekonomski potpomaže EBRD.

Režim u Srbiji nikada nije istrajao u zahtevima da se primeni načelo reciprociteta koje bi obavezalo Hrvatsku da omogući srpskim privrednicima da na njenom tržištu investiraju u istoj meri u kojoj to hrvatski investitori čine u Srbiji. Naše vlasti ćute i aminuju hrvatske floskule: da je njihovo tržište slobodno i da za sve investitore važe isti uslovi.

U februaru 2010. godine, bez ikakvih obavezujućih sporazuma, Boris Tadić je iz Beograda ispratio predsednik Hrvatske Ivu Josipovića. U direktnim razgovorima na tu temu, Josipović se pravio veoma nevešt izrekavši notorne laži: Investicije su dobrodošle. čuo sam prigovore da postoji neki put nevoljnost da se prihvate investicije iz Srbije. Nisam siguran da je to tako, možda je to pitanje uslova investiranja i ulaska kapitala, pravdao se Ivo Josipović (RTS, 17. 2. 2010.).

Režim u Srbiji nikada nije istrajao u zahtevima da se primeni načelo reciprociteta, koje bi obavezalo Hrvatsku da omogući srpskim privrednicima da na njenom tržištu investiraju u istoj meri u kojoj to hrvatski investitori čine u Srbiji.

Naše vlasti ćute i aminuju hrvatske floskule: da je njihovo tržište slobodno i da za sve investitore važe isti uslovi.

Tom prilikom Tadiću nije palo na pamet da kolegu Josipovića pita kakav kontekst ima izjava gradonačelnika Splita Željka Keruma?! Nepunih pet meseci ranije, za državni kanal HRT 1, Kerum je na pitanje šta misli o otvaranju srpskih trgovinski centara i ulaganju srpskog kapitala u Hrvatsku odgovorio: Srbe ne bih dovodio. Oni nam nikad nisu ništa dobroga doneli, ni oni ni Crnogorci, pa neće ni sad. Onaj ko posluje s njima neće dobro proći (Politika, 22. 9.2009.).

Takođe, Tadić nije pitao Josipovića, a trebalo je, zbog čega se Hrvatska služi najprljavijim trikovima i najgnusnijom mogućom propagandom koja ima za cilj bojkot srpskih uvoznih proizvoda koji se nađu na hrvatskom tržištu. Najbolji primer za to jeste slučaj iz jula 2007. godine, kada je iskonstruisana lažna medijska afera da je u srpskom proizvodu Jafe iz Crvenke, navodno, otkrivena salmonela. Sa tržišta Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine ovaj srpski brend je ekspresno povučen, da bi se naknadno ispostavilo da je uzbuna bila potpuno lažna i neutemeljena.

STOP za robu i ulaganja iz Srbije!

Zvanični podaci Privredne komore Srbije (PKS) govore da u poslednjih desetak godina, ulaganja hrvatskih biznismena u Srbiju iznose oko 500 miliona evra, dok srpska ulaganja u Hrvatsku dosežu svega 20 miliona evra.

U Hrvatskoj posluje svega između 5 i 10 srpskih firmi.

Zvanični podaci Privredne komore Srbije (PKS) govore da u poslednjih desetak godina, ulaganja hrvatskih biznismena u Srbiju iznose oko 500 miliona evra, dok srpska ulaganja u Hrvatsku dosežu svega 20 miliona evra. Sa 19 odsto ukupnih inostranih ulaganja Srbija je, odmah posle Holandije, na drugom mestu zemalja u koje je Hrvatska najviše investirala (period: 1999-2008). A praktično gledano, danas u Srbiji posluje više od 200 hrvatskih preduzeća i predstavništava, dok u Hrvatskoj posluje svega između 5 i 10 srpskih firmi. Izvoz Srbije u Hrvatsku u 2009. godini je iznosio 286,6 miliona dolara, dok je iz Hrvatske u Srbiju uvezena roba u vrednosti od 402,4 miliona dolara. Nepriznavanje sertifikata o kvalitetu, navodna neusaglašenost domaćih standarda sa propisima EU, neprihvatanje carinske deklaracije i dokumentacije koja je ispisana ćiriličnim pismom, samo su neke od metoda kojima se blokira i sabotira izvoz srpskih proizvoda na Hrvatsko tržište.

Jedino veliko srpsko ulaganje u Hrvatsku privredu dogodilo se sredinom 2008. godine, kada je koncern Svislajon Takovo kupio fabriku Evrofud trejd iz Siska i to po ceni od 20 miliona evra. Pritom, vlasnik koncerna Svislajon Takovo, Rodoljub Drašković (inače brat Vuka Draškovića) ne krije činjenicu da jedva egzistira na hrvatskom tržištu.

Prema podacima PKS-a, jedino veliko srpsko ulaganje u Hrvatsku privredu dogodilo se sredinom 2008. godine, kada je koncern Svislajon Takovo kupio fabriku Evrofud trejd iz Siska i to po ceni od 20 miliona evra. Pritom, vlasnik koncerna Svislajon Takovo, Rodoljub Drašković (inače brat Vuka Draškovića) ne krije činjenicu da jedva egzistira na hrvatskom tržištu: Niti imam podršku tamo, niti imam podršku odavde. Vrlo je teško na hrvatskom tržištu opstati kao srpska firma. Radim na ivici egzistencije, iako imam ambiciozne planove i ne predajem se, kaže Drašković (Politika, 27. 7. 2010.).

Svojevremeno je vlasnik Pinka, čuveni tajkun, Željko Mitrović nameravao da svoju televiziju proširi na teritoriju Hrvatske tako što bi kupio nekoliko manjih TV stanica, ali je naišao na žestok otpor javnog mnjenja i političkog establišmenta Hrvatske države. Srpski Galeb group iz Šapca je bezuspešno pokušao da kupi većinski paket akcija preduzeća Pluto iz Zagreba, što je obrazloženo da je navodno sa dostavljanjem ponude zakasnio za jedan dan. Kompanija Danube Food Group, u čijem sastavu se nalazi Imlek i Mlekara Subotica, tri puta je sa najboljom ponudom bezuspešno pokušavala da na tenderu kupi Karlovačku mlekaru u Hrvatskoj. čak je i Delta, tajkuna Miroslava Miškovića, prilikom pokušaja da kupi zemljište kompanije Zagrepčanka u Zagrebu i mesnu industriju Improm iz Križevaca, naišla na spuštenu rampu u Hrvatskoj.

Osujećene velike srpske investicije u Hrvatskoj:

Delta

Hrvatski lov na srpske brendove

Podaci Hrvatske narodne banke govore da su investicije iz Hrvatske najviše zabeležene u oblasti poljoprivrede, lova i usluga i čine udeo od 47 odsto svih ulaganja iz te zemlje, dok su ulaganja od oko 19 odsto zabeležena u sferi proizvodnje nemetalnih i mineralnih sirovina. Prema istom izvoru najveći investitori iz Hrvatske u Srbiji su: Agrokor, Pevec, Vindija, Idea, Lura, Našice cement, Kroacija osiguranje i Magma. Hrvatski kupac Našice cement je kupio 4 firme i to: Jelen Do, Polet, Stražilovo i Opeka, dok je hrvatska Atlantik grupa postala vlasnik: Soko Štarka, Grand proma i Palanačkog kiseljaka. Hrvatska Mlekara Laura je kupila Somboled iz Sombora, dok je Vindija kupila: Mlekaru Lajkovac, fabriku stočne hrane UNIP iz Valjeva i 8 farmi Agroživa u Plandištu. Investitorima iz Hrvatske prodata su srpska preduzeća: Radijator Zrenjanin, Potisje Kanjiža, Inteks iz Mladenovca, MIN holding iz Svrljiga, Fabrika hartije Beograd, ciglana Udarnik, Milenijum osiguranje, Jolly travel…

Među prvim hrvatskim investitorima u Srbiju je došao Agrokor Ivice Todorića i to februara 2003. godine, kada je po ceni od 10,25 miliona evra kupio srpsku fabriku sladoleda i smrznute hrane Frikom! U međuvremenu Agrokor je postao vlasnik Dijamanta, Klanice u Plandištu, Kikindskog mlina, lanca hipermarketa Idea, Mivele, Nove sloge iz Trstenika, Zlatnog traga iz Leskovca… Za 6,5 miliona evra Todorić je pazario više od 25.000 kvadrata fabrike IMT odlivaka na novom Beogradu i to uz obećanje da će tu graditi distributivni centar za Frikom, ali to nije učinio, već je iznenada otvorio supermarket Idea. Javnost u Srbiji je nedavno saznala da je Todorićev Agrokor, preko marketa Idea, postao vlasnik beogradskog bioskopa Voždovac i Jadran, koji se inače nalazi u neposrednoj blizini Trga Republike u Beogradu. Interesantno je da marketinške usluge Todorićevim firmama, Idea i Dijamant, pruža kompanija Multicom čiji je suvlasnik Dragan đilas, gradonačelnik Beograda i visoki funkcioner Demokratske stranke.

Najveći investitori iz Hrvatske u Srbiji:

Investitorima iz Hrvatske prodata su srpska preduzeća: Radijator Zrenjanin, Potisje Kanjiža, Inteks iz Mladenovca, MIN holding iz Svrljiga, Fabrika hartije Beograd, ciglana Udarnik, Milenijum osiguranje, Jolly travel…

Iza Todorića stoji novac EBRD-a!

Dosta primera ukazuje na to da Hrvatske firme, među kojima je lider Agrokor, imaju velike pretenzije prema poznatim srpskim brendovima, prirodnim resursima, a prvenstveno prema prehrambenoj industriji. Verovatno se rukovode logikom da je bolje kupiti celokupna srpska preduzeća, nego na tržište Hrvatske uvoziti proizvode tih istih preduzeća iz srpskih ruku. A zapravo sa kakvim pretenzijama na srpsko tržište gleda vlasnik Agrokora i hrvatski tajkun Ivica Todorić, možda najbolje svedoči jedna od njegovih skorašnjih izjava: Da sam ja iz Srbije, puno bih manje ulagao u Hrvatsku. Kako vidim, u Srbiji ima mnogo više prilika za ulaganje nego što je to slučaj u Hrvatskoj, iskreno je priznao Todorić (Press, 30. 6. 2010.).

I ne čudi, jer prema njegovim rečima, Agrokor u Srbiji godišnje ostvari promet od 600 miliona evra, od čega je 40 miliona evra promet po osnovu izvoza. Po analogiji, u javnosti je prisutno mišljenje: da što je za Srbiju Miroslav Mišković, to je za Hrvatsku Ivica Todorić. Svakako da jedan drugome jesu konkurencija, ali i sam Todorić priznaje da se najmanje jedanput mesečno čuje sa Miškovićem i da Delta i njegova kompanija jako dobro sarađuju.

Nema nikakve sumnje da je želja i cilj EU da upravo Hrvatska bude lider u regionu, pa je u tom smislu jasno zašto ekspanziju Agrokora Ivice Todorića na srpskom tržištu ekonomski potpomaže EBRD. U oktobru 2008. godine, Agrokor je od EBRD dobio kredit od 70 miliona evra i to u svrhu povećanja kapitala kompanije i širenje poslovanja trgovinskog lanca Idea u Srbiji. To je predstavljalo prvi kredit koji je EBRD uložila u razvoj trgovine u Srbiji, i to ni manje ni više nego preko Ivice Todorića. Meseca maja 2009. godine, EBRD je odobrio još jedan dugoročni kredit Agrokoru u vrednosti od 50 miliona evra. A 2006. godine, EBRD je u Agrokor investirala 110 miliona evra, pa je samim tim postala vlasnik udela od 8,33 odsto u Todorićevoj kompaniji.

Ima li režim Borisa Tadića strateški odgovor na ovo ekonomsko porobljavanje države i nacije?!

Nema!

Zbog toga Todorićeva izjava, maja 2010. godine, u kojoj kaže da on može propasti, ali da iza njega stoje EBRD i Svetska banka koji su unutra, u nadzornom odboru i u skupštini kompanije, sama po sebi sve govori. Zapravo, govori da se iza prodora Hrvata na srpsko tržište krije želja međunarodnih finansijskih institucija da steknu dugoročnu kontrolu nad tim istim tržištem. A ima li režim Borisa Tadića strateški odgovor na ovo ekonomsko porobljavanje države i nacije?! Nema!