Novak Đoković je pre izvesnog vremena sa bezglutenske prešao na sirovu vegansku ishranu, što znači da ne jede ništa što je životinjskog porekla i ne obrađuje hranu termički.
Ovakav način ishrane je sve popularniji širom sveta, pa sam rešila da se i ja oprobam. I izdržala sam čitavih 12 dana bez pečenja i toplih lepinjica.
Maja Volk je početkom godine otkrila da sprema obroke za Novaka, a naš teniser je malo kasnije i sam otvorio veganski restoran u Monte Karlu. Najbolji teniser sveta ne krije da se oseća bolje od kad je iz ishrane izbacio slatkiše, masnu hranu i belo brašno – drugim rečima, sve ono na čemu ja već godinama živim.
Eksperiment sam započela kupovinom najjeftinijeg blendera koji sam uspela da nađem, a da ne deluje kao da će se raspasti svakog trenutka, i pokazalo se da šljaka sasvim OK. Čim sam ga raspakovala napravila sam zeleni smuti od kelja, spanaća, banana, jagoda i kivija.
Velika greška. Znate zašto svi oni Novakovi zeleni sokovi na slikama deluju zapravo zeleno? Zato što ne meša zeleno i crveno voće i povrće. Ja to nisam znala, pa sam dobila nešto što vizuelno neodoljivo podseća na malo ređe blato. Stisnula sam zube, zapušila nos, prekrstila se i probala.
Otkrila sam da se ukus zeleniša uopšte ne oseća i prijatno se iznenadila. Rešila sam da ću baš takav smuti da doručkujem tokom čitavog eksperimenta.
Ritual sa pravljenjem i ispijanjem soka mi se zapavo jako svideo i evo i danas, više od 10 dana nakon što se eksperiment neslavno završio (do toga ćemo tek stići) često napravim smuti sa zelenom salatom i mladim spanaćem.
Doručak nije problem – kad dođemo do ručka, nastaje prava dilema. Jer, dok moja porodica uživa u krmenadlama i krompir pireu, ja jedem salatu. Samo salatu! Čak ne smem da dodam ni sir, jer to onda nije veganski. Ne smem čak ni da okusim hleb, jer nije sirov!
Dakle, ručak se uglavnom sastoji od mešanog povrća ili obilnih voćnih salata. Što je u početku sasvim OK – brzo vas zasiti, ali problem je u tome što isto tako brzo i ogladnite. Kako se bliži treći dan, ja već sanjam o velikoj porciji prženih krompirića.
Tradicionalne poslastice su, naravno, zabranjene, ali niko vas ne sprečava da napravite svoj, zdravi desert bez šećera. Pitate se kako? Jednostavno, kad god poželite nešto da zasladite, vi dodajte jednu urmu. Po receptu Jelene Đoković, pravim energetske bombice od kokosovog ulja, kakaoa, sirovih badema (koji nisu ni izbliza ukusni kao pečeni) i urmi. I znate šta?
Zapravo su jako ukusne. Nažalost, tek posle desetog komada sam skapirala da Đokovići verovatno pojedu jednu ili dve, no dobro.
Vreme je za večeru, najbolniji obrok.
Prve večeri sam rešila da probam famozni puding od čia semenki i grdno se pokajala – možda ovo jeste za nečiji ukus, ali za moj svakako nije. U nedostatku kreativnosti, odlučujem se za sirova rezanca od tikvica sa biljnim kačkavaljem i semenkama (suncokret, susam, seckani orasi, bademi, lešnici – sve nepečeno) i začinima. Ukus je, zapravo, super.
Nažalost, svakodnevno sam konstantno gladna. Iako sa sobom nosim voće i sokove, polako počinjem da maštam o pečenju i Karađorđevoj šnicli – ali do kraja prve nedelje se već navikavam na ovaj sistem. Eksperimentišem sa salatama (da li ste znali da spanać može da se jede sirov??? Ja nisam!) i sirovim prelivima, jedem voće koje sam ranije izbegavala i osećam se super.
No, želja za mesom je prevelika i savladava me 12. dana uveče. Uzimam batak i srećno zaključujem da sirova veganska hrana jeste sjajna stvar, ali batak je za mene ipak zakon. Ali od zelenih sokića ne odustajem.
izvor: 24sata
