Religija među migrantima u Austriji igra manje ulogu na polju duhovnosti, ali više na realizovanju identiteta, mišljenje je eksperata.
Među omladinom, čije porodice potiču iz zemalja bivše Jugoslavije, religija najviše služi za izgradnju identiteta. Politikolog i direktor bečke kancelarije Centra za evropske integracije Vedran Džihić, objašnjava da je religija postala važna za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji. Religija je, kako je ukazao, ostala „simbolično obeležje razlikovanja“ .
„Takođe među migrantima rat je proizveo određenu radikalizaciju. Mladi preko svojih religioznih simbola prikazuju svoju pripadnost Srbima, Hrvatima i muslimanima“, dodao je on.
Džihić ukazuje da je druga grupa vezana snažno za svoje korene, što uključuje i veru, da li katoličku, muslimansku ili srpsku pravoslavnu.
Treća grupa je, prema njegovim rečima, potpuno asimilirana.
„Tu su još i ‘Jugo nostalgičari’. Međutim to je samo jedna mala grupa“, objasnio je Džihić.
Sociolog i ekspert za islam Muhanand Korhide smatra da se kod 50 do 55 procenata mladih muslimana interes za religiju javlja tek posle puberteta.
„U zemljama iz kojih potiču mladi migranti često bivaju ismevani kao Evropljani. Zato od Austrije očekuju mnogo više nego što to čine njihovi roditelji. I onda kada se desi da tu Austrija zakaže onda traže osećaj pripadnosti kao muslimani“, objasnio je Korhide.
Takođe, kako je dodao, polovina muslimanske omladine, koja navodi da nema interesovanja za islam, primenjuje religiozne rituale – 90 procenata posti, a 80 odsto posećuje petkom molitve.
„Stvar je u tome da se radi o kolektivnim ritualima, koje kontroliše grupa. Mladi žele da ispune očekivanja zajednice“, objasnio je Korhide.
