Jedan finansijski džin, poput MMF-a, je bacio na kolena režim u Srbiji onog trenutka kada je sebi obezbedio poziciju da ekonomski opljačkana, opustošena i razorena Srbija snosi troškove poslovanja njegovog predstavništva u Beogradu i da mu gratis na korišćenje ustupi kancelarijski prostor i inventar, ni više ni manje nego u zgradi Narodne banke Srbije.
Ninić: Filozofija MMF-a je sasvim razumljiva ako se ima u vidu da je reč o globalnoj instituciji koja je isključivo opredeljena da preotima i urušava nacionalne ekonomije i da gazi finansijsku suverenost odabranih država.“
Takva filozofija MMF-a je sasvim razumljiva ako se ima u vidu da je reč o globalnoj instituciji koja je isključivo opredeljena da preotima i urušava nacionalne ekonomije i da gazi finansijsku suverenost odabranih država.
Predstavništvo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) otvoreno je 2001. godine u Beogradu, nakon što je 18. aprila iste godine potpisan tzv. Memorandum o razumevanju između MMF-a i SR Jugoslavije u vezi sa osnivanjem predstavništva MMF-a u SR Jugoslaviji. Memorandumom je bilo predviđeno da MMF imenuje svoga predstavnika preko koga bi se odvijala saradnja sa Vladom, Narodnom bankom i drugim relevantnim državnim organima i institucijama. Tadašnji dolazak MMF-a u Beograd predstavljen je kao početak saradnje na sprovođenju ekonomskog programa i reformi koje je najavila nova, demokratska vlast. Dogovoreno je da mandat predstavnika MMF-a u Beogradu traje do oktobra 2006. godine, ali kada je ovaj period istekao, režim u Srbiji je predložio da se saradnja nastavi. Zaključkom Vlade Srbije (br. 037-8283/2006-2, od 5. 10. 2006. godine), usvojen je predlog teksta pisma koje država upućuje MMF-u u Vašington, a ovlašćenje da pismo potpiše i prosledi, u ime države, dobio je tadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS), Radovan Jelašić.
Imaćete značajnu ulogu u Srbiji
U Jelašićevom pismu upućenom generalnom direktoru MMF-a, ističe se da mandat stalnog predstavnika MMF-a u Srbiji, gospodina Heralda Hiršhofera (Harald Hirschhofer), ističe oktobra 2006. godine. Smatramo da je bliska i kontinuirana saradnja sa Fondom veoma važna za uspešno sprovođenje procesa ekonomske i socijalne transformacije sa kojom se Republika Srbija trenutno suočava i da će stalni predstavnik Fonda i dalje imati značajnu ulogu u tom procesu. S tim u vezi, u ime Vlade Republike Srbije, predlaže, da Fond imenuje predstavnika u Republici Srbiji za period od narednih godinu dana, do 30. 9. 2007. godine, piše Radovan Jelašić. On ističe da će, kao što je to bio slučaj i do sada, NBS predstavniku MMF-a ustupiti kancelarijski prostor i da će taj predstavnik u skladu sa uobičajenom praksom imati sve privilegije i imunitet, kao što je to navedeno u članu 9. Statuta MMF-a.
Nepune dve godine nakon ovog pisma, Vlada Srbije je svojim zaključkom (br. 485-882/2008, od 6. 3. 2008. godine) utvrdila tekst novog pisma koje se šalje na adresu MMF-a u Vašington, a kao potpisnike je odredila Božidara đelića i Radovana Jelašića. U pismu se ističe da Srbija izražava interes da MMF produži rad svog predstavništva u našoj zemlji nakon 31. 3. 2008. godine, kada postojećem predstavništvu ističe mandat. Verujemo da će saradnja sa Fondom pomoći Srbiji da postigne dalji napredak u ekonomskim i strukturnim reformama i uspešno savlada izazove na putu za EU. Budući da postoji potreba da se ubrza sprovođenje restrukturiranja realnog sektora, kao i da je u izgledu novi aranžman Republike Srbije sa Fondom, predstavništvo će u narednom periodu imati značajnu ulogu, pišu đelić i Jelašić i predlažu: Predstavništvo u Srbiji moglo bi kao regionalni centar da pokriva i potrebe drugih zemalja zapadnog Balkana.
MMF se udomio u zgradi NBS
Ninić: „Kako je MMF prihvatio srdačan predlog režima da bude gratis gost u Beogradu, tadašnji guverner Radovan Jelašić je doneo odluku (br. G 9234, od 16. 12. 2008. godine), kojom je na korišćenje predstavništvu MMF-a ustupio kancelarijski prostor i utvrdio troškove koje će snositi NBS.“
U pismu koje su potpisali đelić i Jelašić, ističe se da je Srbija spremna da predstavništvu MMF-a u Beogradu obezbedi kancelarijski prostor, kao i da novoizabranom predstavniku prizna sve privilegije i imunitet. Takođe, u pismu se doslovce obećava i ističe: Ako Fond zadrži predstavništvo u Beogradu, Narodna banka Srbije je spremna da podmiruje troškove zaposlenih rezidenata, kao i troškove poslovanja predstavništva.
Kako je MMF prihvatio srdačan predlog režima da bude gratis gost u Beogradu, tadašnji guverner Radovan Jelašić je doneo odluku (br. G 9234, od 16. 12. 2008. godine), kojom je na korišćenje predstavništvu MMF-a ustupio kancelarijski prostor i utvrdio troškove koje će snositi NBS. Odlukom guvernera, MMF je dobio kancelarijski prostor u zgradi NBS, a licu koje obavlja administrativne poslove za potrebe MMF-a omogućeno je: korišćenje računarske opreme, kancelarijskog materijala, internet konekcije i pretplata na magazin Ekonomist. Ovakva darežljivost režima u Srbiji prema MMF-u, bila je povod da autor ovog teksta postavi niz zanimljivih pitanja i zatraži odgovore od nadležnih u Narodnoj banci Srbije.
Na pitanje kolika je površina kancelarijskog prostora koji je NBS ustupila MMF-u, iz kabineta guvernera NBS je odgovoreno da je reč o 4 kancelarije i delu arhivskog prostora (u novoj zgradi NBS na Slaviji, ul. Nemanjina br. 17), ukupne površine 98,95 metara kvadratnih. Na pitanje da li i koliko MMF plaća troškove zakupa za korišćenje ovog reprezentativnog poslovnog prostora koji se nalazi u državnoj svojini, iz NBS odgovaraju da MMF ne plaća NBS nikakav vid naknade. Da stvar bude gora, pre davanja na korišćenje prostora MMF-u, iz NBS kažu da ta institucija nije tražila saglasnost od nadležne Direkcije za imovinu Republike Srbije, pozivajući se pritom na zaključke Vlade Srbije.
Nadležni u NBS objašnjavaju i to da MMF ne koristi računarsku opremu i ne trebuje kancelarijski materijal NBS, ali da koristi kancelarijski inventar NBS (28 osnovnih sredstava, među kojima i 5 vrednih umetničkih slika). Inače, NBS je snosila sve troškove telefonskih priključaka koji su dati na korišćenje kancelariji MMF-a u zgradi NBS. A prema podacima kojima raspolažu stručne službe NBS, tokom 2009. godine, kancelarija MMF-a je napravila ukupan telefonski ceh od 125.443 dinara!
Dakle, jedan finansijski džin, poput MMF-a, je bacio na kolena režim u Srbiji onog trenutka kada je sebi obezbedio poziciju da ekonomski opljačkana, opustošena i razorena Srbija snosi troškove poslovanja njegovog predstavništva u Beogradu i da mu gratis na korišćenje ustupi kancelarijski prostor i inventar, ni više ni manje nego u zgradi Narodne banke Srbije. Takva filozofija MMF-a je sasvim razumljiva ako se ima u vidu da je reč o globalnoj instituciji koja je isključivo opredeljena da preotima i urušava nacionalne ekonomije i da gazi finansijsku suverenost odabranih država.
„Sekretarici mesečno 136.988 dinara
Dakle, jedan finansijski džin, poput MMF-a, je bacio na kolena režim u Srbiji onog trenutka kada je sebi obezbedio poziciju da ekonomski opljačkana, opustošena i razorena Srbija snosi troškove poslovanja njegovog predstavništva u Beogradu i da mu gratis na korišćenje ustupi kancelarijski prostor i inventar, ni više ni manje nego u zgradi Narodne banke Srbije.
Takva filozofija MMF-a je sasvim razumljiva ako se ima u vidu da je reč o globalnoj instituciji koja je isključivo opredeljena da preotima i urušava nacionalne ekonomije i da gazi finansijsku suverenost odabranih država.
S obzirom da su Božidar đelić i Radovan Jelašić direktoru MMF-a u Vašingtonu obećali da će, sem korišćenja poslovnog prostora, NBS snositi troškove zaposlenih u kancelariji MMF-a u Beogradu, autor ovog teksta je istražio koliko je građane Srbije koštao ovakav ustupak.
Naime, u periodu od 1. juna 2008. godine, pa sve do 31. maja 2009. godine, kancelarija MMF-a u Beogradu je imala jedno lice angažovano po ugovoru o delu, a reč je o gospođi Desanki Nestorović. Sa gospođom Nestorović generalni sekretar NBS, Gordana Petković, je zaključila dva ugovora o delu na period od po 6 meseci (br. G 4670, od 2. 6. 2008. i br. G 8352, od 26. 11. 2008. godine). Ugovorima je utvrđeno da će spomenuta gospođa za potrebe predstavništva MMF-a u Srbiji: pružati administrativnu i analitičku podršku misiji MMF-a u Srbiji i njenim stručnjacima; uspostavljati odnose između stručnjaka MMF-a i nadležnih institucija Srbije; prisustvovati ekonomskim konferencijama i o tome izveštavati MMF; ugovarati, organizovati i voditi raspored sastanaka i angažovati prevodioce, kao i pružati podršku stručnjacima MMF-a prilikom posete Srbiji; prikupljati i analizirati finansijske podatke i podatke o fiskalnim kretanjima, i sl.
Ono što je najvažnije istaći jeste činjenica da je angažovanje Desanke Nestorović u kancelariji MMF-a u Beogradu, za period od svega 12 meseci, papreno koštalo građane Srbije!
Ono što je najvažnije istaći jeste činjenica da je angažovanje Desanke Nestorović u kancelariji MMF-a u Beogradu, za period od svega 12 meseci, papreno koštalo građane Srbije! Naime, iz ugovora o delu vidi se da je NBS sa njom ugovorila mesečnu neto zaradu od neverovatnih 136.988 dinara. Prema podacima zatraženim i dobijenim iz NBS, Desanka Nestorović je u bruto iznosu koštala građane Srbije svakog meseca 218.367 dinara. Njeno angažovanje je plaćeno iz sredstava NBS i to 2.183.670 dinara bruto, dok je u džep stavila čisto 1.369.880 dinara neto. Drugim rečima, Nestorovićka je mesečno primala nešto više od 4 prosečne zarade u Srbiji, dok je na godišnjem nivou zaradila oko 42 prosečne plate građanina Srbije. Koje parametre je NBS koristila prilikom određivanja visine naknade za rad ove gospođe, nije poznato, niti se iz uvida u same ugovore tako nešto može zaključiti. Međutim, činjenica je da je ona mesečno zarađivala više od predsednika Vlade Srbije (131.000 dinara), ministara u Vladi Srbije (oko 100.000 dinara) i poslanika u Skupštini (oko 105.000 dinara).
Ko plaća bahanalije MMF-a?!
Informacija da država Srbija, odnosno građani Srbije snose troškove rada predstavništva MMF-a u Beogradu, sama po sebi nameće novo pitanje: ko zapravo finansira učestale posete delegacije MMF-a koja je, od početka 2009. godine do septembra 2010. godine, 5 puta boravila u Beogradu i koliko takve bahanalije” koštaju?!
U odgovoru dobijenom iz Ministarstva finansija (25. 8. 2010. godine) se, takođe, eksplicitno navodi da to ministarstvo ne poseduje tražene informacije.
Informacija da država Srbija, odnosno građani Srbije snose troškove rada predstavništva MMF-a u Beogradu, sama po sebi nameće novo pitanje: ko zapravo finansira učestale posete delegacije MMF-a koja je, od početka 2009. godine do septembra 2010. godine, 5 puta boravila u Beogradu i koliko takve bahanalije” koštaju?! Autor ovog teksta je odgovor na sporno pitanje potražio na dve adrese i to: u Ministarstvu finansija i u Vladi Republike Srbije. U dopisu Generalnog sekretarijata Vlade (1. 9. 2010. godine) se ističe da oni nemaju tražene informacije. Iz Vlade odgovaraju da bi Ministarstvo finansija moglo da ima dokumentaciju koja sadrži tražene informacije, s obzirom da je taj organ, po opisu poslova i delokrugu rada, nadležan za izvršenje republičkog budžeta. Međutim, u odgovoru dobijenom iz Ministarstva finansija (25. 8. 2010.) se, takođe, eksplicitno navodi da to ministarstvo ne poseduje tražene informacije.
Logički posmatrano, postoje tri varijante za razrešenje ove dileme i to: da MMF sam snosi svoje troškove putovanja i hotelskog smeštaja u Beogradu; da troškovi padaju na teret budžeta Republike Srbije, ali da Vlada i Ministarstvo finansija to vešto prikrivaju; ili da sav ceh ponovo pada na teret Narodne banke Srbije. U svakom slučaju, koja god od ove tri varijante da je tačna, nema nikakve dileme da će na kraju MMF svaki račun ispostaviti na naplatu građanima Srbije.
