Povod za održavanje ovog značajnog skupa bio je obeležavanje druge godišnjice istorijskog susreta patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila i pape Franciska, održanog 12. februara 2016. godine u Havani (Kuba), javlja za Program za dijasporu RTS-a Miodrag Mecanović.
Glavni predavači bili su mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), predsednik Odseka spoljnih crkvenih veza Ruske pravoslavne crkve i kardinal Kurt Koh, predsednik Papskog saveta za unapređenje jedinstva hrišćana.
Najvažnija tema bila je stradanje hrišćana na Bliskom Istoku, a to je bio i glavni razlog da se patrijarh Kiril odlučio da se sastane sa papom Franciskom na Kubi.
Mitropolit Ilarion je istakao da se Ruska pravoslavna crkva trudi da, pored velike humanitarne pomoći koju šalje hrišćanima Sirije, pomogne i u obnovi crkvenog života u ovoj stradalnoj zemlji. Veliku podršku u tome dobija od rimokatolika, evangelista i mnogih drugih verskih zajednica, a posebno je značajna i pomoć ruske države. Patrijarh Kiril redovno ističe da je patnja hrišćana Sirije, ujedno i njegova lična patnja.
Kardinal Koh je naglasio da se Bliski istok bez hrišćana ne sme ni zamisliti. Bio bi to ne samo verski i kulturni gubitak, nego i gubitak mira i stabilnosti u celoj regiji, a to se može sprečiti samo zajedničkim delovanjem crkava.
Kardinal Šenborn je u svome obraćanju rekao da se pomoć koju Ruska pravoslavna crkva i Ruska država čine hrišćanima Bliskog istoka mora podržati, jer se u suprotnom, tamošnji hrišćani mogu osetiti napuštenima i zaboravnjenima od Zapada.
Prisutni su bili i episkopi sa Bliskog istoka koji su izneli svoje viđenje teškog stanja u matičnim zemljama.
Jermenski episkop Armaš Nalbandian, čije je sedište u Damasku, izneo je brojne statističke podatke o situaciji u Siriji. Svaka vrsta pomoći za njih predstavlja „znak nade“.
Maronitski episkop Jozef Mouavad govorio je o teškoj situaciji u Libanonu. Ova mala zemlja od 4 miliona stanovnika, primila je oko dva miliona izbeglica iz Sirije i stotine hiljada iz Palestine.
Simpozijumu su prisustvovali i luteranski biskup Mihael Binker, novoustoličeni ruski episkop Antonij (Sevrjuk) zadužen za Austriju i Budimpeštu, sirijsko-pravoslavni mitropolit Mar Dionisius Isa Girbiz.
Skup su pozdravili i ruski ambasador u Austriji Dmitrij Ljubinskij, kao i predstavnik katoličke organizacije za pomoć stradalnim crkvama Johanes Herman.
Na konferenciji za novinare mitropolit Ilarion je izjavio da, za sada, poseta pape Rusiji nije u planu.
Kardinal Koh je istakao kao veliki ekumenski iskorak između katoličke i Ruske pravoslavne crkve, donošenje moštiju svetog Nikole iz Barija u Rusiju, gde je, prošlog leta, oko 2,5 miliona vernika u Moskvi i Petrogradu celivalo mošti svetitelja.
Koncert duhovne muzike
Dva dana pre simpozijuma, 10. februara, kardinal Šenborn i mitropolit Ilarion su prisustvovali grandioznom koncertu ruske duhovne muzike, održanom u poznatoj bečkoj dvorani Koncerthaus.
Ovaj koncert je održan takođe povodom susreta patrijarha Kirila i pape Franciska na Kubi, a pokrovitelj je bio bečki kardinal Šenborn.
Nastupio je, širom sveta poznati, Veliki državni simfonijski orkestar Čajkovski, pod dirigentskom palicom Vladimira Fedosejeva i čuveni Moskovski sinodski hor kojim diriguje Aleksej Puzakov. Izveli su dela Korsakova, Rahmanjinofa, Stravinskog i mitropolita Ilariona, koji je inače poznat i kao veoma dobar kompozitor.
