Austrijska vlada ne vodi dovoljno dobru politiku integracije stranaca, kao što to čine vlasti u mnogim gradovima, pre svega u Beču, ocenila je u intervjuu za „Vesti“ poslanik Socijaldemokratske stranke Austrije (SPOe) i portparol za pitanje integracije stranaca te partije Elizabet Hlavač.
Apsurdna odredba
• Kako ocenjujete politiku savezne vlade, koju čine Narodna partija (OeVP) i Savez za budućnost Austrije (BZOe), u oblasti integracije stranaca?
– Smatram da je Vlada integracioni rad zapostavila na saveznom nivou, dok se u gradovima nešto radi na tom polju. Najbolji primer je Beč. Međutim, integracija mora da se primenjuje na svim nivoima da bi bila uspešna. Ako se nešto želi postići na ovom polju sva ministarstva moraju da deluju zajedno. Važno je posebnu pažnju posvetiti školovanju, kako bi druga i treća generacija stranaca stekla što bolje obrazovanje.
Prednost sezoncima
– Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, ono daje prednost sezonskoj radnoj snazi. Naime, vlada teži da u zemlju dovodi sezonsku radnu snagu, jer ona ne uživa sva prava koju ima radna snaga na tržištu rada u Austriji. Time vlada doprinosi povećanju broja ilegalaca, jer sezonci često ostaju ilegalno u zemlji, što nije poželjno. Vlada želi u zemlju da dovede radnu snagu iz inostranstva koja nedostaje ovom tržištu, ali istovremeno prisutna je želja da ta radna snaga ostane što je kraće moguće.
Dobro obrazovanje nije bitno samo za strance, već i za sve građane. Neophodna nam je kvalifikovana radna snaga zato što se radna mesta za lošije kvalifikovanu radnu snagu, zbog manjih plata, sve više sele u inostranstvo. U Austriji zato šansu imaju samo oni koji poseduju kvalifikacije. Na ovom polju savezna vlada čini premalo, posebno za migrante i njihovu decu. Potrebno je više nastavnika za pomoć deci stranaca. Mislim da treba uvesti opšte školovanje do 14. godine, a da tek potom deca mogu da se opredele za smerove daljeg školovanja. To je posebno bitno za decu migranata, jer je njima teže nego drugima da već sa 10 godina kažu kojim putem žele dalje da idu, jer su na početku školovanja prvo suočeni sa učenjem nemačkog jezika. Ministarstvo unutrašnjih poslova je otežalo spajanje porodica, posebno novom uredbom, kojom je kvota za spajanje porodica smanjena, što vodi ka dužim čekanjima. Zbog toga deca stranaca dolaze kasnije u Austriju i suočavaju se sa jezičkim problemom. Kod aktuelnevlade uočljiva je tendencija da se strancima koji žive u zemlji oteža život.
• Kakvo je Vaše mišljenje o novom Zakonu o državljanstvu?
Cene
Državljanstvo prema novom zakonu košta: zahtev odrasle osobe 900 evra, za „proširenje“ odluke o dodeli državljanstva na porodicu – za decu 200 evra, za bračnog partnera 700 evra.
– Dosadašnji Zakon o državljanstvu već je bio jedan od najstrožih u Evropi. Nisam za to da se državljanstvo odmah daje svakome. Ali, novi rokovi predugi su kada se ima u vidu evropski prosek. Sada je za bračne drugove put do državljanstva otežan. Postoji i apsurdna uredba o školskim ocenama za decu, prema kojoj im se dodela državljanstva vezuje za pozitivne ocene iz nemačkog jezika. To je problematično, jer poznajem jednog mladića koji je pao iz nemačkog. Iako zna da se sporazumeva na nemačkom, što je potrebno za državljanstvo, on ne bi mogao da dobije austrijski pasoš. Takođe, novim zakonom državljanstvo je znatno poskupelo, tako da je to veliki finansijski teret za jednu porodicu. SPOe namerava, kada dođe na vlast, da izmeni ovaj zakon, posebno kada je reč o deci u školskom uzrastu. Smatramo da neko ko dobija državljanstvo treba da se integriše, ali državljanstvo nije kraj procesa integracije, već važan korak na putu ka integraciji. Mora se dosta toga promeniti u Zakonu o zapošljavanju i boravku stranaca.
Poziv na izbore
Na jesen predstoje parlamentarni izbori u Austriji. Da li Austrijanci stranog porekla mogu značajno da utiču na ishod?
– Važno da oni u što većem broju izađu na izbore, jer poslednje godine ove vlade bile su teške posebno za strance, ali i socijalno ugrožene građane. Cene rastu, a plate su se čak i smanjile. Vladine mere pretežno su pogodile ljude s manjim primanjima. Ako se želi uticati na budućnost onda moramo u što većem broju da izađemo na izbore. SPOe se nada pobedi. Mi u SPOe želimo da posvetimo veću pažnju migrantima i njihovoj integraciji. Tako želimo u partijske strukture da dovedemo što više ljudi sa migrantskim poreklom, jer samo tako možemo da sagledamo probleme sa kojima se suočavaju i na njih adekvatno reagujemo.
Ko legalno živi u Austriji mora da ima pravo na legalno zaposlenje. Protiv toga je bilo otpora i kod sindikata, ali suprotno samo doprinosi povećanju rada na crno. Spajanje porodica treba da se izostavi iz godišnjih kvota. Žene, koje se u sklopu ove odredbe doseljavaju u Austriju treba da dobiju boravišnu dozvolu koja ne zavisi od statusa muža. često žena, i pored bračnih problema, ne sme da se razvede zbog tih papira.
Seminar u maju
• Kakve su šanse za drugu i treću generaciju da dođu do „boljih“, to jest rukovodećih radnih mesta ?
– Šanse nisu dobre za drugu i treću generaciju. Problem je u socijalnoj propustljivosti, koja je prisutna i kod Austrijanaca. Deca iz radničkih porodica teže dolaze do boljih radnih mesta, i u manjem broju su zastupljena na fakultetima. Takođe, za strance problem predstavlja često i jezik.
• Koliko su klubovi i druge asocijacije stranaca važne za bolju integraciju u austrijsko društvo ?
– Veoma su važni jer u njima ljudi mogu da nađu prijatelje koji mogu da ih usmeravaju prilikom prevazilaženja problema sa kojima se suočavanju. Mislim da bi bez klubova, mnogim strancima, koji su kraće u ovoj zemlji, bilo mnogo teže i osećali bi se usamljeno. Tako klubovi doprinose i očuvanju njihove kulture i tradicije. Stranci ne treba da zaborave na svoj jezik, kulturu i tradiciju, oni to sve mogu da unesu u naše društvo, jer je to samo dodatno bogatstvo koje stičemo. Želela bih i da dođe do što većeg zbližavanja Austrijanaca sa svojim stranim sugrađanima.
• Šta SPOe planira da bi poboljšala integraciju stranaca ?
– Početkom maja održaćemo veliki seminar na kojem će iz svih pokrajina iz SPOe doći političari koji se bave migrantskom politikom. Na tom skupu ćemo razgovarati pre svega o izborima. Smatramo da se ljudima, pre svega stranog porekla, mora približiti, odnosno objasniti pravo glasa. Mnogi ne znaju koja prava imaju i kako funkcionišu izbori. To ne važi u tolikoj meri za pripadnike srpske i hrvatske zajednice, ali za druge grupacije je prisutno neznanje. Za Beč i druge gradove informisanost može uticati na ishod izbora. Na prošlim bečkim izborima migranti koji su glasali u 65 do 70 odsto slučajeva birali su SPOe.
