Članovi udruženja Bečke poete već dugo sa uspehom objavljuju svoje knjige poezije, a sada se tom velikom nizu pridružila i Katarina Stević Titović, čija je prva zbirka pesama predstavljena književnoj javnosti. Knjigu “Tri u jedan” objavio je Kulturno-izdavački centar Srpska kuća iz Požarevca, rodnog grada ove pesnikinje, a promovisana je u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču, gde je stigao i Bratislav – Bata Golić, direktor KIC Srpska kuća.
Katarina Stević Titović je rođena u Požarevcu, gde je završila osnovnu i srednju školu. U ranom uzrastu osnovne škole pesmice su joj izlazile u nekadašnjem dečjem listu “Tik tak”. Aktivnim pisanjem bavi se od 2018. godine, član je Bečkih poeta, ali se bavi digitalnom umetnošću, glumom i slikarstvom, članica je likovnog udruženja Uluk art iz Kostolca od 2015. godine.
Piše dečju i ljubavnu poeziju, rodoljubive pesme, aforizme…
Ovo je njena prva samostalna knjiga.
– Moj motiv bio je samo da svoje emocije podelim sa drugima, sa čitalačkom publikom – kaže autorka i dodaje da je inspiraciju pronašla u svakodnevnom životu.
Bečke poete su podržale prvu Katarininu knjigu, a promociju su organizovali i u njoj aktivno učestvovali članovi udruženja Sandra Belmuš, Stana Rakić Dokić, Slađan Mandić i Mirel Tomas.
Prema rečima predsednice Bečkih poeta Mirel Tomas, knjige, a pre sve zbirke poezije najvrednije su što čovek može sebi da pokloni.
– Svaka knjiga nađe svog čitaoca. Svedok sam da je u ovom gradu bilo stotinak onih koji su objavili svoje zbirke poezije. To je najvrednije, da svoju reč stavite na papir, drugima da pročitaju – rekla je za “Vesti” Tomasova.
Prema njenim rečima, objavom knjige čovek i sam postaje – otvorena knjiga i svi koji do tada nisu mogli, dobijaju priliku da upoznaju autora i više se ništa ne može sakriti, jer je knjiga otvorena enciklopedija o autoru.
Katarinina knjiga, ističe Tomas, napisana je iz duše, iskreno, kako se autorka osećala, što će, uverena je, publika i prepoznati.
– Njena poezija je slika stvarnog života, čežnje i ljubavi. Ona toliko stvarno prenosi svoja osećanja na papir da ponekad pomisliš da čitaš pismo najbliže prijateljice. Ne pokušava da simboliše istinu između redova, već piše direktno i stvarno, onako kako je u tom trenutku zapazi – navodi Tomas.
Ne pišemo zbog novca
– Više se misli da nema smisla pisati knjige, jer se to ne može prodati. Ili se retko i nedovoljno ostvari neka dobit. I, to je tačno. Ali ako napišemo knjigu očekujući novac, onda smo suviše malo upoznati sa trgovinom onoga što se zove nematerijalno bogatstvo. Ako pišemo da bismo zaradili, onda smo odmah izgubili. Ako pišemo da bismo ostavili naše reči na papiru i za druga vremena onda smo dobili. Jedna od knjiga može biti zaista posebna i onda će biti pročitane i ostale vaše knjige. To je uvek tako bilo, kod svih pisaca i autora koji su uspeli i bili primećeni i traženi – navela je Tomasova.
Чланак Emocije i život pretočila u stihove се појављује прво на Vesti online.
