Kada se 1973. uputio u London, tada 26-godišnji svršeni kraljevački maturant Dragiša Ilić, imao je cilj da savlada engleski, kako bi se završio kurs za direktora ugostiteljskih objekata. Ali, već posle nekoliko meseci u inostranstvu, uhvatio se u želji da sam sebi bude direktor! Od tada do danas, otvorio je 20 restorana širom Londona i stekao poznato ime, doduše ne pod svojim krštenim, već kao Piter, što je Englezima bilo lakše za izgovor.
Nedavno je ovaj 44-godišnjak u Beogradu otvorio eskluzivni restoran „Litl bej“ (Mali zaliv), šesti u lancu takvih – tipskih restorana koje ima. Doduše, objekat još zvanično ne radi jer više od mesec dana čekaju da im nadležne službe vrate sa atesta kasu, koju je Ilić doneo iz Londona. Istovremeno, za 700.000 evra je kupio dva hotela u podnožju Kopaonika, u Brusu i Brzeći, pa se njegova trenutna ulaganja procenjuju na oko milion evra.
Opera u malom
Restoran „Litl bej“ scenografijom liči na opersku salu, a gosti uz internacionalnu kuhinju imaju priliku i da čuju i neke od renomiranih domaćih i stranih operskih pevača. Tako će pred beogradskim posetiocima sledeća tri meseca nastupati poznati britanski tenor Tobi Sims.
– U Srbiju me je dovukla i nostalgija, ali i želja da pokažem zemljacima da ugostiteljski objekti ne moraju da izgledaju, niti da funkcionišu na klasičan način. Ali, već sada razumem zašto mnogi odustaju. Za svaki papir morate da čekate u dugom redu, da se molite da niste negde nešto pogrešno ispunili, jer odmah sve počinje – ispočetka. Eto, po savetu svog advokata restoran sam registrovao kao stranu firmu, ali kakvih sve problema imam sa deviznim računom, bolje da vam i ne govorim – priča ovaj biznismen, koji je krenuo u otadžbini u mnogo teži poduhvat, nego nekad u Engleskoj.
– Ipak, ne odustajem od nauma da već dogodine na Kopaonik dovodem turiste iz Engleske, a od restorana u Beogradu stvorim kultno mesto. Do sada mi ni jedan biznis nije propao, pa sam siguran da neće ni ovi – smeje se Dragiša, koji je prvu kafanu otvorio u ortakluku sa jednim Poljakom.
Niska slavnih
– Dugo vremena u moje restorane dolazila je supruga Tonija Blera, Madonin muž Gaj Riči, Klaudija Šifer, mnoštvo estradnih zvezda… Zapravo, od kada sam započeo biznis u Srbiji retko sam u Londonu i moji menadžeri mi usput kažu ko je od poznatih svraćao kod nas – priča sagovornik „Vesti“.
– Svako je uložio po 3.000 funti u restoran u jednom zabačenom delu Londona. Posle smo saznali da je pre nas pet kafedžija probalo isto, ali da niko od njih nije izdržao. Evo, kada sam 1992. prodavao tu kafanu, stolovi su morali da se rezervišu i po nekoliko nedelja unapred – priča Dragiša čiji je talenat da privuče i zadrži goste došao do izražaja i 1985. godine.
– Već sam imao tri restorana i sa ovim četvrtim, koji sam nazvao „Baš iza ugla“, hteo sam da napravim nešto drugačije. Na kraju menija sam napisao da svaki gost plati onoliko koliko smatra da treba. Mislio sam da ću izdržati, do finansijskog kraha, najviše tri meseca, ali dogodilo se upravo suprotno.
Ovaj restoran bez cenovnika donosio je na kraju veći profit nego ostali, gde nije bilo nimalo jeftino ručati – priznaje Dragiša Piter Ilić, koji za sada taj svoj „izum“ ne planira da isproba i u Srbiji.
