Objava kineskog diplomate Čao Lidžijana na Tviteru, s fotografijom nasilja australijskog vojnika nad detetom u Avganistanu, samo je dolila ulje na vatru ionako uzavrelih australijsko-kineskih odnosa.
Premijer Skot Morison je tim povodom zahtevao izvinjenje, navodeći da je portparol kineskog ministarstva inostranih poslova podelio „falsifikovan i odvratan“ prikaz vojnika ADF-a.
Službenica Ministarstva spoljnih poslova Hua Ćaning odgovorila je na Morisonov zahtev negativno, rekavši da su navodni zločini koje su Ozi vojnici počinili u Avganistanu „šokantni i da se od njih diže kosa na glavi“.
Ovo je poslednji na sve dužoj listi problema između Australije i Kine.
Veća carina na vino
Poslednjih dana, Kina je uvela nove carine na vino, čineći kinesko tržište neisplativim za australijske izvoznike. Naime, prema kineskim vlastima, reč je o „privremenim tarifama“, koje iznose između 107 i 212 odsto, a koje su stupile na snagu bez fiksnog datuma završetka.
I dok australijski ministar trgovine Sajmon Birmingem smatra da je odluka Kine neopravdana i bez dokaza, kinesko ministarstvo trgovine je saopštilo da je njihova istraga utvrdila da se australijsko vino izvozi u Kinu po damping cenama i da je to nanelo „značajnu štetu“ tamošnjoj industriji.
Kina je najveće australijsko izvozno tržište vina, vredno više od 800 miliona dolara.
Trgovinski pritisci Kine na Australiju su počeli još u maju mesecu kada su uvedene veće carine za australijski ječam, a nastavili su se dugotrajnim zastojima u kome su zabeležene druge restrikcije ili zadržavanje robe u kineskim lukama.
Najmanje 60 brodova natovarenih ugljem Ozi proizvođača, koji čekaju mesec i više dana da se istovare, zaglavljeni su kod obala Kine, koja je odbila da dozvoli ulazak brodova u luku.
– Ponašanje Kine u trgovinskim odnosima sa Australijom je potpuno nespojivo sa kineskim obavezama preuzetim kinesko-australijskom sporazumu o slobodnoj trgovini i sporazumima pod okriljem Svetske trgovinske organizacije – kaže ministar Birmingem.
Prema njegovim rečima, kumulativni uticaj kineskih poteza na brojne australijske industrije je „stvorio percepciju da se ove akcije preduzimaju kao rezultat ili kao odgovor na neke druge faktore“.
Lista žalbi Kine
I zaista, nedavno je Kina objavila spiska žalbi od 14 tačaka. Na listi se nalaze neke žalbe o kojima ne može da se pregovara. To se pre svega odnosi na australijsku kritiku kršenja ljudskih prava u Kini, sajber napada i spora oko Južnog kineskog mora.
Na spisku je i kritika australijske odluke da Huavej i ZTE isključi iz postavljanja 5G mreže, zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost. Realno gledano, Australija ove odluke neće preinačiti.
Tu su se našli i poziv Australije za međunarodnom istragom o izbijanju pandemije Covid-19, pitanje o poreklu virusa, kao i o racijama na kineske novinare i ukidanju viza kineskim naučnicima.
Među tačkama su i stavke za koje Kina zna da australijska vlada ne može mnogo da uradi, kao što su „antagonistički“ izveštaji medija ili članova parlamenta, koji daju „nečuvene“ komentare.
Melisa Konli Tajler, naučni saradnik Azijskog instituta, Univerziteta Melburn je mišljenja da jezik koji se koristi u 14 tačaka Pekinga, sugeriše da se mnogi problemi manje odnose na samu politiku, a više na način na koji se ona saopštava.
Pa, i pored toga očekuje se određena reakcija Kanbere, a ne samo reči, ističe Konli Tajler i iznosi stav da bi Australija trebalo da potpiše „Belt and Road Initiative“. Iako je Savezna vlada jasno rekla da nema šanse da se to dogodi, prema njenim rečima, to bi bio gest koji ispunjava sve kriterijume za oporavak odnosa Australije i Kine, a Australiju bi „malo ili nimalo koštao“.
Prema njenim rečima, nešto slabiji argumenti za poboljšanje odnosa su dve zakonodavne aktivnosti.
Šteta „teška“ šest odsto BDP
U Senatu se trenutno vodi polemika o zakonu kojim se ministru spoljnih poslova daje ovlašćenje da otkaže međunarodne sporazume koje su zaključile državne vlade, lokalni saveti i univerziteti. Kina je to u svojim pritužbama posebno imenovala kao „ciljanje“ na Kinu, s obzirom na to da je Viktorija sklopila sporazum sa Kinom. Naučna saradnica je mišljenja da od tog zakona treba odustati.
Drugo o čemu može da se pregovara su amandmani na pravila stranih investicija, koje je Kina na vrhu svoje liste izdvojila kao „netransparentne“.
– Australija i Kina imaju sporove kojima može i treba da se upravlja diplomatski – istakla je Melisa Konli Tajler.
U suprotnom, stručnjaci su izračunali, potpuni trgovinski rat s Kinom bi Australiju mogao da košta šest odsto bruto društvenog proizvoda.
Dnevni troškovi do 22.000 dolara
Brodovi koji prevoze milione tona australijskog uglja ostaju zaglavljeni u blizini kineske obale. Reč je uglju velikih australijskih rudnika BHP, Glencore i Anglo-American. U avgustu je procenjen trošak zaostajanja i držanja brodova u praznom hodu, od 17.000 do 22.000 američkih dolara dnevno, u zavisnosti od veličine plovila. Prema standardnim ugovorima o otpremi koje koristi industrija, ovaj trošak bi trebalo da snosi kupac.
Kina najvažniji partner
Kina je najvažniji trgovinski partner Australije, pri čemu je Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine saopštilo da trgovina sa Kinom čini 27,4 odsto ukupne australijske trgovine sa svetom. U 2019. godini australijski izvoz u Kinu porastao je za 23,4 odsto, i dostigao najviši nivo ikada, u iznosu od 169 milijardi dolara, vođen pre svega potražnjom za australijskom gvozdenom rudom, ugljem i LNG (tečnim prirodnim gasom).
Чланак Eskalacija loših odnosa s Kinom се појављује прво на Vesti online.
