Uvod
Siptarsko stanovnistvo je populacionom ekspanzijom (nije predmet ovog izvestaja), teritorijalnim pomeranjem (preseljavanjem iz onih krajeva u kojima je vec bilo u dominantnoj vecini u one krajeve u kojima ce tu vecinu uciniti dominantnom) i zaposedanjem nove teritorije, postalo dominantno ne samo u krajevima u kojima je to bilo 60-ih godina nego i u citavoj pokrajini.
Sam pojam zaposedanje kao i sto koren reci – posed – govori, oznacava preuzimanje zemlje i kuca u posed, odnosno izgradnju kuca na svom posedu i time konacno zaposedanje odredjene teritorije.
Zaposedanje teritorije u Pokrajini ostvarivalo se kupovinom zemljista i kuca od Srba i Crnogoraca. Time je kupovina zemljista postala kljucna cinjenica u konacnom zaposedanju teritorija. Taj kljucni znacaj u promeni vlasnika zemljista i kuca je u tome sto on, jednom obavljen reprodukuje sve ostale procese – od dalje ekspanzije stanovnistva, preko ukupnog razvoja privrede do vrsenja vlasti. I vise od toga, doseljeni stanovnik nije naseljenik; on je vlasnik zemlje. On ima pravo da kaze: to je moja zemlja. On nju konacno zaposeda. Ovaj proces nije oznacavao prostu kupoprodaju kuca i imanja izmedju Srba i Crnogoraca s jedne i Siptara s druge strane, njegov smisao je bio konacno zaposedanje zemlje.
Sume koje su Srbi i Crnogorci dobijali za svoje kuce i imanja bile su u vecini slucajeva mnogo vece nego u drugim delovima zemlje (bivshe SFRJ a kasnije SRJ), jer su Siptari time placali uvecanu vrednost. To je bila vrednost za konacno zaposedanje zemlje ili buduci da je rec o Kosovu i Metohiji, za vrednost srpske istorijske teritorije. Tako je trziste nekretnina postalo sredstvo u etnickom zaposedanju teritorija.
Citav ovaj proces bio je pracen raznim oblicima zastrasivanja i pritisaka na srpsko i crnogorsko stanovnistvo cime je znatno olaksano zaposedanje teritorije Pokrajine.
1. Etnickim zaposedanjem teritorije osnovni deo KiM je za samo trideset godina postao teritorija sa dominantnim siptarskim stanovnistvom
Posledice teritorijalnog pomeranja i zaposedanja novih teritorija od strane siptarskog stanovnistva bile su promene etnickog sastava naselja, nestajanje srpskih i crnogorskih naselja u smislu njihovog pretvaranja u siptarska naselja, etnicko preuzimanje gradova i etnicko praznjenje citavih podrucja, s krajnim ishodom -osnovni deo Pokrajine je postao teritorija sa dominantnim siptarskim stanovnistvom.
Kad je rec o promeni etnickog sastava naselja podaci pokazuju da se u kratkom razdoblju od 1961 do 1981., godine broj mesovitih naselja gotovo prepolovio (sa 174 na 96) ali ona nisu preobrazavana podjednako; ni jedno nije postalo preovladjujuce srpsko, nego su sva postala preovladjujuce siptarska. Godine 1961., cisto siptarska naselja cinila su manje od polovine ukupnog broja naselja u Pokrajini a 20 godina kasnije ona su cinila gotovo dve trecine tog ukupnog broja. Podaci iz 1991., pokazivali su tendenciju daljeg uvecanja cisto siptarskih naselja.
Siptarsko stanovnistvo je vec u periodi 1961-81., uspelo da zaposedne vecinski deo naselja u Pokrajini. Broj naselja je svo vreme ostao nepromenjen, ono sto se menjalo bio je njihov sastav – kao posledica iseljavanja srpskog i crnogorskog stanovnistva iz jednih naselja i useljavanje siptraskog stanovnistva u ta ista naselja. Ovakva pojava nosi ime: etnicko praznjenje nasilja. Nestajanje naselja sa stanovnistvom jedne nacionalnosti i vere i njihovo pretvaranje u naselja druge nacionalnosti i vere, svakako je izuzetna pojava u Evropi. Ona je ostvarena za samo tridesetak godina i s pravom se moze reci da predstavlja jedinstvenu pojavu etnickog praznjenja naselja neratnim sredstvima posle drugog svetskog rata.
U tako kratkom periodu siptrasko stanovnistvo je zavrsilo i sa preuzimanjem gradova u pokrajini. Preuzelo je sedista opstina, mesta kojima upravlja teritorijom izuzimajuci mala sedista opstina kao sto su Lipljan, Leposavic, Vitina i Dragas.
Dominantno siptarsko stanovnistvo je 1961., naseljavalo podrucje duz albanske granice, sredisnje podrucje Metohije, Drenicu, delove istocnog pojasa Pokrajine i opstine Kacanik i Urosevac. Dominantno srpsko stanovnistvo je zivelo u naseljima i opstinama Leposavic, K. Mitrovica, Strpce, Gnjilane, Kos. Kamenica i oko Pristine. Veci deo prostora Pokrajine pokrivala su mesovita ili naselja sa vecinskim siptarskim, srpskim crnogorskim i goranskim stanovnistvom. Vec 1981., „slika“ stanja je znatno izmenjana, srpska/crnogorska naselja pokrivaju sve manju teritoriju, a i deo srpskog i crnogorskog stanovnistva iz mesovitih naselja u sredisnjem delu Kosova i na severu Metohije se povlaci. U sredisnjem delu Metohije i Drenici sva naselja su cisto siptarska ili sa preovladjujucim siptarskim stanovnistvom, nestala su sva mesovita naselja. Siptarska naselja prosiruju se sirom Pokrajine i pritom postaju sve vise siptarska. Tako je opstina Podujevo preovladjujce siptarska naselja postala cisto siptarska. Samnjuje se broj naselja odnosno opstina u kojima ostaju jednorodna naselja ostalih nacionalnosti. Jednorodna srpska i crnogorska naselja pretezno su okupljena na severu (opstine Leposavic i K. Mitorvica, Zvecan i Zubin Potok), na istoku K.Kamenica, jugozapadu Strpce, a manjim delom i oko Kosova Polja. Etnicki preobrazaj naselja u Pokrajini je vec tada imao obelezje etnicke segregicije, sa tendencijom da se ova podrucja potisnu ka periferiji Pokrajine ili da se ucine sto manjim teritorijalni ostrvima. Grupa opstina s mesovitim stanovnistvom sukcesivno nestaje u korist grupe sa preovladjucim siptarskim stanovnistvom. Prizren to prestaje da bude 1961., Pec, Istok. Lipljan i Vitina 1971., Kos. Mitrovica, Pristina, Kos. Kamenica i Gnjilane 1981. A popis iz 1991., pokazao je da je proces nestajanja opstina sa mesovitim stanovnistvom na Kosovu i Metohiji zavrsen. Ostale su samo dve opstine sa pretezno srpskim stanovnistvom, Strpce i Leposavic i opstina Drgas podeljena na Goru i Opolje. Zakljucak je jasan. Siptarsko stanovnistvo je preuzelo opstine Kosova i Metohije sa izuzetkom tri pomenute male opstine, a cela podrucja su ispraznjena od srpskog i crnogorskog stanovnistva.
Krajni ishod teritorijalnog pomeranja i zaposedanja teritorije KiM od strane siptarskog stanovnistva sa gore navedenom posledicma je da je da osnovni deo Pokrajine postao teritorija sa dominantnim siptarskim stanovnistvom i to u vrlo kratkom periodu 1961-91.
1.1 Osnovni pravci zaposedanja teritorije KiM
Do popisa 61. godine postojalo 12 opstina sa pretezno siptarskim stanovnistvom (preko 65% ukupnog stanovnistva), a sa popisom 1971., to postaju Pec, Istok Lipljan, Vitina, Prizren, sa 1981., to su i Pristina, K. Kamenica i Gnjilane. a 1991., i Kos. Mitrovica kao poslednja mestovita opstina. Polozaj navedenih opstina na geografskoj karti pokazuju pravce zaposedanje teritorija – severno podrucje Metohije, podrucje Prizrena i sredisnje a potom i istocno podrucje Kosova.
2. Da li je etnicko zaposedanje teritorije KiM rezultat politicke strategije?
Postavlja se pitanje da li je etnicko zaposedanje teritorije KiM plod strategije siptarskog separatistickog vodjstva? Postupno, vremenom doslo je do identifikacije siptarskog stanovnistva sa KiM kao sa svojom zemljom a uspostavljanjem ambivlentne Pokrajine u kojoj siptari preuzimaju vlast na lokalnom i pokrajinskom nivou , stvara se i svojevrsna identifikacija ne sa zajednickom jugoslovenskom drzavom, nego sa Pokrajinom kao albanskom teritorijom. Populaciona ekspanzija se potvrdjuje kao posledica ove identifikacije, ali i obrtno, identifikacija sa „svojom“ zemljom manifestuje se kao teznja da se populaciono sto snaznije potvrdi. Ako se podje od prirodne teznje svakog naroda da svaku teritoriju na kojoj zivi, postupno i nepovratno ucini svojom. Onda se i demografska eksplozija i zaposedanje naselja, zemljista i teritorija „sklapaju“ u ostvarenje tog zeljenog cilja. Komplementarsnost i uzrocno-posledicna medjuzavisnost ovih tokova ali i to da se ne raspolaze dokazima koji bi mogli upucivati da se radi o planiranom procesu u kojem su odredjeni, cilj ucesnici i sredstva upucuju na to da se radi o zeljenom procesu koji proistice iz prirodne teznje da se teritorija na kojoj se zivi ucini svojom. Naime, ukupno stanje na KiM stvaralo je i stvorilo kod siptara osecaj da se ponasa u skladu sa teznjama i da se iz dana u dan priblizava cilju kojem svaki narod tezi – svojoj zemlji, odnosno kako se to nekad politicki iskazivalo „Kosovo republika“ a danas „Nezavisno Kosovo“.
Identifikacija sa KiM kao sa svojom zemljom, identifikacija Pokrajine sa albanskom teritorijom, prirodna teznja da se teritorija ucini svojom, demografska eksplozija, zaposedanje naselja, zamljista i teritorije u sebi nose elemente prirodne strategije, politicka strategija je u ove pojave samo ugradjivana. Naime idenifikacija siptarskog stanovnistva sa Pokrajinom bila je temeljna pretpostavka na kojoj se u toku specificnog razvoja KiM stvarao i specificni nacionalni pokret. U ovaj pokret se sukcesivno povezivalo uz visok stepen samoorganizovanja gotovo citavo siptarsko stanovnistvo. Sve do 1996., uz povremene teroristicke akcije taj pokret se vodio pod zastavom „mirnog otpora“ i uz uverenje da se samoopredeljenje siptara u autonomnoj pokrajini ne moze ostvariti oruzjem ni ekonomskom snagom ali se zato teritorije KiM mogu zaposesti populacionom i zemljisnom ekspanzijom. Siptarsko separatisticko vodjstvo je time otvorilo novi put u ostvarenju svoji aspiracija koriscenjem populacione i zemljisne politike. I ovaj specificni viseslojni proces predstavalja mozda u svetu jedinstven primer etnickog zaposedanja teritorije ne oruzanim sredstvima.
Od 1996, pojedine zapadne i arapske zemlje pocinju po svim segmentima intezivno da pomazu one frakcije ovog nacionalnog pokreta koji je smatrao da se samo oruzjem moze postici nezavisnost a radi ostvarenja svojih geostrateskih interesa na Balkanu. Takva pomoc rezultirala je stvaranjem teroristicke organizacije koja je sebe nazivala OVK, njenim teroistickim aktima, agresijom NATO-a na SRJ i dolaskom KFOR-a i UNMIK-a na prostor KiM, cime pocinju da se ostvaruju geostrateski interesi NATO-a – drzanje prostora KiM koji na Balkanu predstavalja svojevrsnu tvrdjavu iz koje je moguce kontrolistati citav Balkan. Osvarenjem svojih interesa prestalo je interesovanje za teroriste i isti oni koji su pomagali teroristicku OVK, okrecu se Ibrahimu Rugovi kao svojevrsnom simbolu navodnog „mirnog nacionalnog pokreta“. Coveku koji je i jedan od tvoraca politicke strategije koja se oslanjala na prirodnu strategiju odnosno politike populacione i zemljisne ekspanzije. Podaci koje cemo izneti u narednim delovima izvestaja nedvosmisleno ukazuju da se politika zemljisne ekspanzije ponovo aktivira a u cilju konacnog zaposedanja teritorije KiM.
3. Medjunarodna zajednica posredno olaksala i olaksava politiku etnickog zaposedanja KiM
U kampanji etnickog ciscenja koje je organizovala i sprovela OVK nakon rasporedivanja KFOR-a i UNMIK-a, sa Kosova i Metohije je proterano 2/3 nealbanskog stanovništva tj. prema podacima republicke vlade, 287.000, Srba, Roma, Muslimana i ostalih. Tabele 1., i 2. prikazuju broj proteranih lica po nacionalnoj pripadnosti i prema poreklu okruga.
Tabela 1
Nacionalna pripadnost, Srbija, Crna Gora, Ukupno
Srbi: 207.500, 18.500, 226.000,
Romi: 30.000, 7.000, 37.000,
Muslimani: 13.500, 1.500, 15.000,
Ostali: 6.500, 2.500, 9.000,
Ukupno: 257.500, 29.500, 287.000,
Tabela 2
Okrug, Srbija, Crna Gora, Ukupno
Kosovski: 87.420 8.135 95.555
Pecki: 44.986 18.180 63.266
Kosovsko-pomoravski: 32.042 245 32.287
Kosovsko- mitrovacki: 18.423 1.835 20.258
Prizrenski: 29.910 1.105 31.015
Ukupno: 212.781 29.500 242.381
Uništeno je, spaljeno ili ozbiljno ošteceno i preko 50.000 domova, mahom Srba, Crnogoraca i Roma. Srbi su i danas mete gotovo svakodnevnih napada siptarskih terorista, doduse intezitet nasilja je nesto smanjen ali on nije rezultat uspeha misije KFOR-a vec pre svega ranije izvrsenih „radova“ na etnickom ciscenju Pokrajine, pa Srbi danas zive mahom skoncetrisani u enklavama u kojima je zivot koliko-toliko bezbedan. Medjunarodna zajednica je ucinila malo toga na povratku Srba i pripadnika drugih etnickih zajednica u Pokrajinu koncetrisuci se uglavnom na pomoc Siptarima. Organizovani povratak Srba je zabelezen samo u selo Osojane, medjutim i ti ljudi zive u izuzetno teskim uslovima, bez skoro ikakvih primanja a popravka kuca, normalizacija infrastrukture i uopste svih onih elemenata koju omogucavaju jedan normalan zivot ide isuvise sporo. Sporazum Covic-Hakerup u kome je za ovu godinu predvidjno vracanje izvesnog broja Srba u gradove nije odmakao dalje od plana Kordinacionog centra.
4. Vlasnistvo nad zemljistem je jedan od kljucnih argumenata na koje ce se siptarsko separatisticko vodjstvo pozivati u buducim pregovorima
U buducim pregovorima koji se budu vodili oko resenja vezanog za problem na Kosovu i Metohiji, izmedju srpskih i siptarskog separatistickog vodjstva u koje ce sasvim sigurno biti ukljuceni i predstavnici medjunarodne zajednice, siptarsko separatisticko vodjstvo ce svoje stavove o potrebi da sa dozvoli njihova secesija osim cinjenica o nesumnjivoj vecini siptara na KiM oslanjati i na vlasnistvo nad zemljistem.
Prema podacima iz 1991., 78,9% siptarskog stanovnistva posedovalo je 67,8% ukupnog privatnog zemljista a 15,5 srpskog i crnogorskog stanovnistva 28,6% ukupnog privatnog zemljista, cilj je da se procenat srpskog i crnogorskog vlasnistva nad zemljom sto vise smanji. U ukupnom procentu vlasnistva nad zemljistem drustveno vlasnistvo cini 43 % pa ce u predstojecoj privatizaciji na KiM siptarsko separatisticko vodjstvo biti usmereno i kupovinu tog zemljista. To je i jedan od razloga zbog cega drzava treba da bude mnogo agilnija i opreznija kad je rec o privatizaciji na KiM jer se ne privatizuju samo firme, odnosno gradjevine bez zemlje.
Kad je rec o drustvenom vlasnistvu bitno je reci da postoji dokumentacija da je agrarnom reformom 1946., Crkvi oduzeto 1.282 ha zemlje trenutno vlasnistvo SPC na KiM je 600 hektara, ako se to sabere dolazimo do cifre od preko 1.800 ha. Ne postoji ni jedan valjan razlog koji bi sprecavao da se sva zemljista koja su bila uvedena u katastar zemljista kao crkvena ili o kojima crkva ima pravno valjana dokumenta da su bila njeno vlasnistvo, bez odlaganja vrate.
Sva ova zemljista, drzavno, vojno, zemljiste koje bi bilo vraceni crkvi, zemljista javnih i drugih preduzeca iz centralne Srbije po procenama cine oko 20% ukupnog zemljista, zajedno sa privatnim zemljistem Srba i Crnogoraca od 28,6% daju jednu sasvim drugaciju predstavu o pravima siptara zasnovanim na vlasnistvu nad zemljom.
Zato je ponovo intezivirana kupovina srpskih kuca i imanja a time i etnicko zaposedanje teritorije a u cilju konacnog zaposedanja teritorije KiM i sticanja jednog od kljucnih argumenata u buducim pregovorima – dominirajuceg vlasnistva nad zemljistem.
Cilj izvestaja
Navedene cifre i neke od mogucnosti kao sto je vracanje zemlje SPC pokazuju da je moguce kontriranje jednoj ovakvoj strategiji a time i izbijanje iz ruku jednog od argumenata koji ce u buducim pregovorima a u prilog secesiji koristiti siptarsko separatisticko vodjstvo. Pojava etnickog zaposedanja teritorije KiM predstavalja opasnost i pretnju po teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, jer ce siptarsko separatisticko vodjstvo u buducim pregovorima kao argument za secesiju koristiti i vlasnistvo nad zemljistem, predsednik Kosova je Ibrahim Rugova jedan od kreatora populcione i zemljisne politike a uz to niko da sad nije uspeo da odrzu kontrolu nad nekim podrucjem a da tamo nije bilo njegovog stanovnistva. Cilj ovog izvestaja i jeste to da ukaze na opasnost od pojave etnickog zaposedanja teritorije, jer iako ova pojava nije nova o njoj se nije vodilo dovoljno racuna.
5. Etnicko zaposedanje KiM- danas
5.1 Osnovni trend
Osnovni trend u kupoprodaji srpske imovine na Kosovu i Metohiji, je da poslednjih meseci trzisna cena stanova i zemljista pocinje da se povecava, a u pojedinim sredinama i da dobija astronomsku cenu. Povecanje cene je uocljivo u mesovitim sredinama, centralnom Kosovu, kljucnim lokacijama kao sto su putna cvorista, centrima sela i gradova… Cena je niska ili gotovo niko i ne kupuje srpsku imovinu u mestima kao sto su Srbica, Suva Reka, Kacanik, jer Siptari vrlo dobro znaju da je u ovom trenutku povratak Srba tamo nemoguc. Trend u vezi konkurencije koji je bio prisutan i ranije prisutan je i sad – za Siptare je kupovina srpske imovine patriotski cin i medju njima nema konkurencije.
5.2 Centralno Kosovo- najugrozenije podrucje
Najmasovnija prodaja srpske imovine je u centralnom Kosovu. U Pristini je prodato vise od 800 kuca i stanova, Obilicu 150, Lipljanu 150 stanova, 120 kuca i 90 hektara zemlje, Kosovu Polju 1.200, Peci 200, Gnjilanu 150, Prizrenu 140, Urosevcu 80, juznom albanskom delu Kosovske Mitrovice 60. Prodaja kuca i zemlje obavlja se i u selima Tako je od 96 srpskih kuca u Milosevu kod Obilica prodato vise od 50. U ovom selu je ostalo jos 12 srpskih domacinstava sa 30 stanovnika. Prodaja srpske zemlje u okolini Caglavice je skoro zavrsena. Na dojucerasnjoj srpskoj zemlji Siptari su podigli motele, benzinske pumpe, auto-servise…
5.3 Kosovo Polje kao primer etnicki gotovo zaposednutog grada
Prvi grad na listi prodaje kuca, stanova i zemljista je Kosovo Polje. U ovoj opstini je do NATO agresije zivelo 10.000 Srba a sad ih ima nesto vise od 3.000.U Kosovu Polju do danas je prodato 1.200 kuca i stanova a neprodato je samo 100. Narod je na pocetku u panici prodavao svoje kuce i imanja po veoma niskim cenama. Tako je je dvoriste velicine 10 ari, sa kucom velicine 80-90 kvadrata, prodavano za tadasnjih 40.000DM. Stanovi velicine 70 metara kvadratnih prodavali su se po ceni od 35-40.000DM. Trenutna cena stanova koji nisu prodati je 500 evra po kvadratnom metru. Ar zemlje se na pocetku prodavao za 250 evra, kasnije je cena podignuta na 500 evra. Na pojedinim mestima koja su narocito interesantna Siptarima kao sto je npr. zemlja kod fabrike tekstila „Jumko“ cena danas prelazi i 10.000DM po aru. Cifra koju su Siptari do sada dali za srpsku imovinu u Kosovu Polju ne racunajuci tu njive je oko 100 miliona evra.
6. Sema prodaje
Prodaja se obavlja posredstvom siptarskih ali i srpskih advokata, koji uzimaju znacajnu proviziju od ostvarene kupoprodaje, uglavnom od tri do pet hiljada maraka. Kao posrednici u prodaji se javljaju i sluzbenici raznih medjunarodnih organizacija koje deluju na KiM koji neoptereceni sukobima iz skore proslosti posreduju izmedju Srba i Siptara. Advokati su cesto podstrekaci prodaje, a postoje i primeri sirenja glasina. Sama sema prodaje odvija se na sledeci nacin: „zainteresovana strana“ (Siptar koji zeli da kupi nekretninu ili Srbin koji nekretninu hoce da proda) obraca se nekoj od advokatskih kancelarija koje su se specijalizovale za ovu vrstu transakcije. Advokat zatim nalazi drugu zainteresovanu stranu i s njom dogovara cenu. Ako se dodje do dogovora, advokat pravi ugovor, daje „zainteresovanoj strani“ na potpis, uzima novac i nosi do druge „zainteresovane strane“, koja uzima novac i stavlja svoj potpis na ugovor. Ugovor se zatim verifikuje. S obzirom da je UNMIK prosle godine doneo uredbu kojom se ogranicava prodaja srpske imovine na strateski vaznim mestima, a da se pored toga takva kupoprodaja odvija, postoji osnovana smunja da advokati podmicuju sluzbenike UNMIK-a kako bi ugovori bili verifikovani.
Novac i stavljanje potpisa na ugovor se najcesce odvija na administrativnoj granici Srbije i pokrajine Kosovo i Metohija i to u mestu Merdare.
U prodaju srpske imovine kao unosnom poslu se sad sve vise ukljucuju i agencije za promet nekretnina tako je npr., agencija za promet nekretnina „Prometej“ iz Velike Plane, dala oglase u siptarskim medijima u kojima nudi na prodaju deset stanova, jedanćst kuca, sedam poslovnih posovnih i sedam placeva uglavnom u Pristini ali i u drugim mestima na Kosovu i Metohiji.
6.1 Kupci
Kupci srpske imovine su lokalno siptarsko stanovnistvo, Siptari iz Bujanovca, Preseva i Medvedje, siptarski fondovi i organizacije iz inostranstva, i Albanci iz Albanije koju su posle dolaska KFOR-a na Kosovo i Metohiju ilegalno usli u nasu zemlju. Brojka ovako ilegalno useljenih Albanaca procenjuj se na 250.000. Raznim falsifikatima poturenim administraciji UNMIK-a veliki broj njih uspeo je da dokaze da su stanovnici SRJ. Kupovinom srpske imovine oni postaju i vlasnici zemlje, odnosno pocinju da ostvaruju i vlasnicka prava una Kosovu i Metohiji.
6.2 Izvori finansiranja kupovine srpske imovine
Novac kojim se finasira kupovina srpske imovine dolazi od :
– Siptara koji rade po zapadnoevropskim zemljama, novcem tamo zaradjenim oni kupuju kuce i zemljiste svojih dojucerasnjih komsija Srba, smatrajuci to patriotskim cinom.
– Siptarskih fondova i organizacija koje su ranije bile aktivno ukljucene i finansiranje, regrutovanje, obucavanje i opremanje teroristicke organizacije koja je sebe nazivala OVK a deluju u inostranstvu. Takvi fondovi su: Otadzbina zove, Glas otadzbine, Nacionalna Sloboda i „Treca Alternativa“… Po principu zadruga po ovim fondovima se sakuplja novac kojim se kupuje srpska imovina, a onda se ona deli deci poginulih terorista, teroristima koji nemaju novca da samostalno kupe srpske kuce i zemljiste i sl. Najistaknutijim teroristima i porodicama poginulih terorista srpska imovina se daje bez obaveze vracanja novca a drugima bezkamatno i na dugi rok otplate.
– Siptarski biznismeni daju kredite sa mninimalnom ili bez kamate, svojim zaposlenima kako bi kupovali srpske kuce, zemljiste i druge nekretnine. Jedan od takvih biznismena je i Bedzet Pacoli, vlasnik projektantsko-gradjevinske firme Mabateks sa sedistem u Luganu, koja ima 6000 radnika, 18 filijala sirom sveta, a po svojoj finansijskoj moci se nalazi medju 70 finansijski najjacih firmi u Svajcarskoj.
– Organizovani kriminal – davanje novca pod kamatu za kupovinu srpske imovine postaje sve unosniji „biznis“, organizovanih krimaninalnih grupacija siptara. Osim toga ove kriminalne grupacije kupuju zemljste i kuce, za svoje potrebe (radi kasnije prodaje ili izgradnju) na najatraktivnijm lokacijama.
Kako postoje tesne veze izmedju siptarskih kriminalnih grupacija i separatistickog vodjstva, novac od poslova organizovanog kriminala se od strane siptarskog separatistickog vodjstva koristi za kupovinu onih lokacija koji su po njihovoj zamisli od kljucnog znacaja ka konacnom zaposedanju srpske istorijske teritorije. Time se postize dvostruku „dil“, siptarsko separatisticko vodjstvo u organizovanom kriminalu ima finansijera svoje ideje, a organizovani kriminal finasiranjem zaposedanja srpske istorijske teritorije omogucava sebi nesmetano delovanje.
7. Osnovni razlozi zbog kojih srpsko stanovnistvo prodaje svoju imovinu
Srpsko stanovnistvo svoju imovinu na Kosovu i Metohiji prodaje iz nekoliko osnovnih razloga:
– prodaja pod pritiskom,
– osecanje bezperspektivnosti zivljenja u enklavama,
– trajno osecanje ugrozenosti od ekstremnih siptara,
– strah od povratka,
– sporost u povratku.
– gubljenje nade u skori povrataka,
– losi materijalni uslovi zivota u izbeglickim naseljima,
– slabe mogucnosti za obezbedjenje materijalne egzistencije – ekonomski interesi.
7.1 Lipljan kao ilustracija navedenih tvrdji
Do NATO agresije na SRJ u Lipljanu je zivelo 7.000 stanovnika, 5.000 Srba i 2.000 Siptara. Danas je etnicka slika grada sasvim drugacija, racunajuci i prigradsko Novo naselje danas u Lipljanu zivi 2.500 Srba. Od dolaska KFOR-a do danas u opstini Lipljan ubijeno je 39 lica srpske nacionalnosti, 14 ih je oteto, 250 Srba je prebijeno, izvrseno je 122 bombaska napada a 688 srpskih kuca je zapaljeno. U juznom delu Lipljana zivi 90 srpskih porodica i oni vec tri godine prolaze kroz dvorista jednih drugih kako bi dosli do severnog dela grada.
Cifra od 2.500 Srba i cinjenica da je najveci broj njih u urbanom delu Lipljana, verovatno su rukovodili prof.dr. Branka Krstica koji je u okviru Kordinacionog Centra za KiM a u saradnji sa predstavnicima medjunarodne zajednice uradio projekt povrataka Srba u gradove, da ovaj grad budi prvi na listi za povratak Srba. Citava prica se bar do sada zavrsila na uradjenom projektu. Niko se nije vratio, a sudeci prema prodaji Lipljanu se smesi sudbina Kosova Polja.
U Lipljanu kao i u vecini srpskih sredina na KiM, ni jedna fabrika nista ne privredjuje. Od poljoprivrede se zbog nebezbednosti ne moze ziveti, a od ukupne obradive povrsine, zasejan je samo beznacajn deo. Ogroman broj ljudi nema nikakva primanja a najugrozeniji su penzioneri kojih ima 360.
Lipljanski osnovci nemaju svoje skole, pa nastavu pohadjaju po kucama. Osnovu skolu je na taj nacin zavrsilo samo 25 ucenika a u prvi razred je upisano 6 ucenika.
Nema poste, Doma kulture, Doma zdravlja…Opstinska administracija je zbog bezbednosti izmestena po okolnim selima. Ko predstavlja srpsku zajednicu u Lipljanu nemoguce je utvrditi Tako paraleno funkcionisu i rade, Socijalisti, predstavnici ukinutog YU komiteta, predstavnici Mesnog odbora Srpske nacionalne zajednice Lipljan… Jednom recju stanje opste anarhije.
Svoje kuce i stanove su prvi poceli da prodaju imucni ljudi koji su bili na visokim polozajima u preduzecima i loklanim organima vlasti, sto je na svoj nacin pospesilo dalju prodaju Siptarima. U Lipljanu je do sada prodato 120 kuca, 150 stanova i 90 hektara zemlje. Cene kuca sa okucnicom variraju od 50 do 35 hiljada evra za kucu od sto kvadrata i 10 ari placa. Cene stanova su nize od 500 evra po kvadratu. Ar zemlje zavisno od mesta krece se od 50 do 500 evra.
Ovo su samo neki od najvaznijih razlozga i problema sa kojima se Srbi u Lipljanu suocavaju i zbog kojih se sve vise odlucju na prodaju svoje imovine. Problemi koji zahtevaju organizovano, sistematsko i hitno resavanje a opsti stav koji vlada medju njima je da se samo poslom moze zaustaviti prodaja i da to treba da bude jedan od prioriteta kako bi se prodaja imanja i iseljavanje Srba zaustavilo. .
8. Odnos UNMIK-a prema siptarskoj kupovine srpske imovine kao vidu etnickog zaposedanja teritorije
UNMIK tokom prosle godine doneo uredbu kojom se ogranicava prodaja srpske imovine na strateski vaznim mestima. Samo donosenje jednog takvog akta predstavlja jasan znak da je trend etnickog zaposedanja teritorije Kosova i Metohije od strane Siptara uocen. Medjutim uredba se ne postuje niti UNMIK nesto preduzima prema onima koji uredbu krse. Siptari su kupovali i kupuju srpsku imovinu na kljucnim lokacijama gde je mesovito stanovnistvo, u blizini raskrsnica, u centrima sela i gradova, u blizini crkava…. Neki od konkretnih primera su i kupovina srpskih kuca pored magistralnog puta Pristina-Kosovo Polje i Pristina-Pec, igradnja dzamije na raskrsnici Kosovo Polje-Pec… Iako UNMIK administracija ima jos mnostvo dokaza da je srpska imovina prodavana na kljucnim lokacijama, ona nista nije preduzela od mera koje su joj na raspolaganju kako bi uredba bila ispostovana. Do sad nije poznat ni jedan slucaj da je UNMIK administracija osporila bilo koju prodaju srpske imovine ili izgradnju na nekoj od kljucnih lokacija.
8.1 Odnos relevantnih institucija medjunarodne zajednice, nevladinih organizacija i svetskih medija prema siptarskoj kupovine srpske imovine kao vidu etnickog zaposedanja teritorije.
Iako je uredba UNMIK-a jasan znak da su medjunarodne institucije i UN uocili pojavu zaposedanja pokrajine od strane siptara dalje od toga se nije otislo. Ovoj pojavi sef UNMIK-a Stajner nije pridao nikakav znacaj u svojim izvestajima UN-u i OEBS-u – kao pojava i problem u njegovim izvestajima ona ne postoji. Ni jedna medjunarodna organizacija se ne bavi ovim problemom niti je on pristutan u svetskim stampanim i elektronskim medijima. Uopsteno posmatrano etnicko zaposedanje teritorije Kosova i Metohije od strane Siptara za svetsko javno mnjenje, brojne nevladine organizacije i najuticajnije centre moci globalnog politickog odlucivanja ne postoji.
Stanje i perspektive
Od dolaska UNMIK-a na Kosovo i Metohiju, Siptari su za srpske kuce, stanove, zemlju i druge nekretnine dali vise od milijardu evra. Prema procenama rascepkanih odbora za povratak raseljanih lica na KiM od ukupnog broja Srba koji su proterani sa Kosova i Metohije 30% njih se asimiliralo u nove sredine, dok kod 70% jos uvek postoji iskrena namera za povratkom. Ovih 30% vec je prodalo svoju imovinu i oni nemaju gde da se vrate.
Trend sa iseljavanjem i prodajom ce posebno biti ubrzan ako se ubrzo ne rese neka strateska pitanja, pre svega pitanja, bezbednosti, posla i obrazovanja. Kad je rec o obrazovanju u sporazumu Covci-Hakerup, potpisanom 5.novembra 2001., pod stavkom Obrazovanje nalazi se nekoliko vrlo vaznih recenica za prosvetu na srpskom jeziku: „srpska zajednica na Kosovu i Metohiji imace mogucnost obrazovanja na sopstvenom jeziku, od osnovne skole do univerziteta. Nastavni program ce obezbediti odgovarajucu kompatibilnost obrazovnih struktura Srba sa Kosmeta sa obrazovnim sistemom Republike Srbije i potrebama trzista rada.“ Zakon o obrazovanju koji je donela Kosovska Skupstina se na insistiranje koalicije „Povratak“ trenutno se nalazi pred troclanim vecem kojim predsedava Dzejms O’Brajan koje preispituje sve okolnosti njegovog donosenja i posledica. Ako UNMIK ipak odobri ovaj zakon to ce pre svega ne postovanje potpisanog sporazuma, njegovo direktno krsenje i stavljanje srpskih ucenika u diskriminatorki polozaj. U tom slucaju brojne porodice ce radi buducnosti svoje dece biti spremne na iseljenje sa Kosova i Metohije i prodaju svoje imovine.
Potrebno je detaljno preispitivanje i preformulisanje sveukupne strategije za Kosovo i Metohiju pre svega zato sto je sasvim ocigledno da medjunarodna zajednica ne postuje ugovore i sporazume koje potpisuje sa SRJ i Srbijom, pocevsi od rezolucije 1244 pa nadalje. Osim toga sasvim je evidentno brojne medjunarodne organizacije vladine i nevladine kad je rec o povratku Srba malo cine ili gotovo nista, a poznate su i izjave predstavnika UNMIK-a da je sve manje para od donatora za povratak Srba i obnovu njihovih kuca. Sporazum Covic-Hakerup kad je rec o povratku Srba stoji u mestu.
SRJ i Srbija mora i treba da saradjuju sa svetom i to je sasvim jasno. Saradnja medju drzavama je sasvim normalan stvar ali ako nesto ne funcionise, a sasvim je evidento da kad je rec o Srbima na Kosovu i Metohiji i resavanju njihovih problema na relaciji SRJ-medjuanrodna zajednica, ne funkcionise nista kako treba, niti je do sada ispostovan ijedan dogovor, takodje je sasvim normalan stvar da sama drzava pravi svoju stratetgiju za resavanje problema koji ima na svojoj teritoriji i da tu strategiju upravljenu prema cilju ostvaruje. To niposto ne znaci da saradnju sa medjunarodnom zajednicom treba prekinuti, naprotiv potreno je raditi paralelno na dva fronta, ostvarenje svog cilja kroz saradnju sa medjunarodnom zajednicom i ostvarenje svog cilja kroz samostaln delanje. Jedan od primera nam moze biti i Izrćl koji prihvata saradnju sa medjuanrodnom zajednicom u vezi sa resavanjem pitanja Palestine ali istovremeno sprovodi i svoju strategiji. Sve ukupno to znaci da se ne mozete uvek oslanjati na resenja i predloge medjunarodne zajednice, oni mogu biti pogresni, zasnovani na pogresnim cinjenicama, sa zlim nameram, moze nedostajati novac, neizvodljivi…Morate imati i vasu sopstvenu strategiju makar i u rezervi ako se dogovori sa medjunarodnom zajednicom i realizacija pokaze neefikasnom.
