Osnivači nevladine Evropske inicijative za stabilnost (ESI) sa sedištem u Briselu, Gerald Knaus i Aleksandra Stiglmajer, smatraju da su za povećan priliv lažnih azilanata s Balkana u Evropsku uniju najodgovornije same države EU, a da bi suspenzija bezviznog režima imala katastrofalne posledice. Ukoliko se ostvari pretnja nekih zemalja EU o suspenziji bezviznog režima za građanje balkanskih država – to bi imalo katastrofalne posledice, ocenili su oni u autorskom tekstu za internet portal EU Obzerver.
Kao povod da se oglase, Knaus i Stiglmajerova naveli su upozorenje belgijske vlade vlastima u Sarajevu u kojem se navodi da je došlo do oštrog i alarmantnog povećanja zahteva za azil koje podnose građani Bosne i Hercegovine, što je u Briselu ocenjeno kao zabrinjavajući i ozbiljan problem.
Broj takvih zahteva popeo se sa 25 u julu na 81, koliko ih je bilo u avgustu, što je, kako podsećaju autori teksta, neznatno u poređenju sa 2.000 zahteva koliko u proseku stiže svakoga meseca u Belgiju. Oni, takođe, navode da je prošle godine najveći broj zahteva sa Balkana stigao iz Srbije (17.715) i Makedonije (7.550), napominjući da je reč uglavnom o Romima čijih je zahteva prihvaćeno svega 2,2 odsto, kao i da je 85 odsto svih zahteva upućeno Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji koje najsporije rešavaju te zahteve.
Knaus i Stiglmajerova ocenili su da EU pokušava da prebaci deo odgovornosti na balkanske države, zahtevajući od njih da obavljaju striktne kontrole na granicama i da ne dozvoljavaju putnicima koji nemaju dovoljno novca da uđu u EU iako je to, kako oni navode, posao carinskih organa u EU. Autori teksta predložili su, pored ostalog, da države EU skrate proceduru za obradu zahteva za azil s nekoliko meseci na nekoliko dana, jer se pokazalo da su zemlje koje nemaju problem s azilantima upravo one u kojima je procedura brza i efikasna.
