(nedelja, 26. avgust, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
foto, Niš, 25.08.2012 – ruski protivpožarni avion Berijev Be-200 sleteo je danas na niški aerodrom Konstantin Veliki
Posle više godina formalnih kontakata, menjaju se odnosi
Srbije i Rusije. Ako Tadić ne pristane da podnese ostavku na mesto
lidera stranke, što traže đilas i Pajtić, đilas će, kažu, napustiti DS.
Srbija je od 2000. gradila 9,3 kilometara autoputa – godišnje. Širom
zemlje bukti 270 požara, dok je u selima kod čačka 300 domaćinstava u
opasnosti. Počela je evakuacija meštana na padinama Suvobora. Policija
je uhapsila još devet osoba zbog Agrobanke, među kojima i vlasnika
Habitfarma Radoslava Sekulića i njegovog sina. Poljski autobus udario je
u patrolna kola nedaleko od Subotice i usmrtio dvojicu srpskih
policajaca. Nil Armstrong preminuo je u 83. godini. Dr Tomislav
Prvulović kandidat je za dobitnika Nobelove nagrade za mir. Počinje US
open a publiku je zabavio dečak koji je Novaka za vreme treninga pitao
da se uda za njega. Mijatović kaže da bi regionalna liga bila spas za
fudbal u bivšim državama Jugoslavije.
čačak, 26.08.2012 – vatrogasne skipe uputile se na gašenje požara u selu Gornja Gorevnica
čvršći odnosi sa Rusijom
Izgradnja nove fabrike složenih borbenih sistema i ruska pomoć u
prodaji proizvoda domaće vojne industrije, znak je promene odnosa Srbije
i Rusije, pišu Novosti.
Posle više godina uglavnom formalnih kontakata, novi vetar sa
istoka mogao bi Srbiji da donese bolji međunarodni položaj, više para od
domaćeg oružja i municije, ali i savremena sredtva koja nedostaju našoj
vojsci, navodi list. Prvi znak čvršće saradnje jeste dolazak ruske akro-grupe Striži
koja će biti glavna zvezda predstojećeg aero-mitinga koji se održava
povodom stogodišnjice srpskog vojnog vazduhoplovstva. Nju čini pet
aviona mig 29, kakve u svom sastavu ima i vazduhoplovstvo Vojske Srbije.
Srbi u Rusiji godišnje potpišu i realizuju ugovore čija vrednost
premašuje izvoz Srbije u tu zemlju, piše Alo. Nezvanične procene govore
da srpske kompanije u ovoj zemlji obrću više milijardi rubalja a prema
zvaničnoj statistici Privredne komore Srbije, samo u ovom trenutku
ulaganja naših firmi u Federaciju premašuju 600 miliona dolara. Među
najznačajnijim je investicija farmaceutskog koncerna Hemofarm u fabriku
za proizvodnju lekova u Obninsku, 80 kilometara od Moskve, u koju je
uloženo 32 miliona dolara. Kompanija Sintelon je uložila 343 miliona
dolara u proizvodne pogone i centre za istraživanje, razvoj i dizajn u
Otradni u Samarskoj oblasti, dok je u fabrici u Moskovskoj oblasti
uloženo 38 miliona dolara a u Poslovni centar u Moskvi 10 miliona.
Požar u okolini ćačka
Ako Tadić ne ode, đilas će
Blic objavljuje da je na pomolu rasplet u Demokratskoj stranci. U tekstu pod naslovom Ako Tadić ne da ostavku, đilas napušta stranku,
list navodi da je zamenik lidera DS-a Dragan đilas tražio da predsednik
stranke Boris Tadić podnese ostavku. Ukoliko se to ne desi, na čemu insistira i pokrajinski premijer Bojan Pajtić, gradonačelnik Beograda će dan posle sednice Glavnog odbora DS-a 8. septembra napustiti stranku.
Gornja Gorevnica u subotu
Srbija gradi 9,3 kilometra autoputa godišnje
Srbija ima ukupno 610 kilometara autoputeva na kojima naplaćuje putarinu, što je duplo manje nego u susednoj Hrvatskoj. Političari
su nam prethodnih decenija mnogo puta obećavali da ćemo se ’uskoro’
voziti modernim putevima od Horgoša do granice s Makedonijom ili
Bugarskom i da ćemo se autoputem spuštati do južnog Jadrana. Prethodna
vlada nam je na početku svog mandata garantovala da će Koridor 10 biti
gotov ove godine. Nova vlada nam, pak, poručuje da se strpimo do 2014,
piše Politika. Prema podacima Puteva Srbije od 2000. godine do danas
izgrađeno je oko 112 kilometara autoputeva punog profila, što znači da
smo godišnje gradili 9,3 kilometra. Istina, za to vreme izgrađeno je i
154 kilometra što poluautoputa, što jedne trake autoputa kroz Vojvodinu.
Požar na Suvoboru (foto: Novosti)
DRI kao nezavisna institucija
Radoslav Sretenović, predsednik Saveta Državne revizorske
institucije, u intervjuu za Politiku kaže da je vizija DRI da postane
prepoznatljiva, pouzdana i nezavisna institucija kojoj je, bez obzira na
to ko je na vlasti, jedini cilj da doprinosi parlamentarnoj kontroli i
dobrom upravljanju javnim finansijama. Dobro je što se institucija
iz godine u godinu razvija. Povećavamo broj i obuhvat godišnjih
revizija, objavljujemo sve kvalitetnije i obuhvatnije izveštaje,
povećavamo broj zaposlenih, javnost polako saznaje šta je i čime se bavi
DRI. Loše je što DRI nije smeštena u jednoj zgradi, kao što dolikuje
instituciji ovog profila, navodi Sretenović.
Širom zemlje bukti 270 požara..
Vatrena stihija koja je zahvatila četiri sela u suvoborskom kraju –
Gornju Gorevnicu, Miokovce, Srezojevce i Koviljaču, naterala je juče
meštane da napuste kuće. Evakuaciju stanovništva naredio je načelnik
Odeljenja za vanredne situacije u čačku Dragiša Broćić, koji je rekao da
je požar u ovom kraju nezapamćenih razmera, kao i da se radi o velikoj
opasnosti ne samo za imovinu već i za ljudske živote. U požaru koji je
zahvatio površinu od nekoliko stotina hektara, najviše borove šume,
povređeno je troje ljudi, dvoje meštana i jedan vatrogasac, prenose
Novosti.
Situacija je kritična. Ništa se ne vidi od dima. Ljudi beže.
Vatra se ne može gasiti sa zemlje, već nam je neophodna pomoć iz
vazduha. Uzdamo se u ruski avion, koji je prvo otišao na Taru a dobili
smo obećanje da će i ovde stići, rekao je Broćić. Načelnik Sektora
za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić naveo je da u Srbiji, prema
poslednjim podacima, bukti oko 270 požara.
Požar na Zlatiboru, čigota (foto: Blic)
..Bežao od vatre i skočio u ribnjak..
Meštani Gornje Gorevnice preživeli su nekako ognjenu subotu i
zanoćili na međama, objavljuje Politika. Juče su osvanuli u vatri i
plamenu. Predrag Jelesijević u svom zaseoku Jeljen kaže da je vatra
došla odjednom preko brda. Videći da se plamen širi oko kuće, pošao je
ka seniku i osetio vatru pod tabanima. Na 30 metara odavde imam baru gde je bio ribnjak, skočio sam u nju i to me spaslo, priča Jelesijević.
Od požara na padinama Suvobora ugroženo je oko 300 domaćinstava, dok
vatrogasno spasilačke ekipe nastoje da lokalizuju vatru. Zbog opasnosti
od požara izvršene su sve pripreme za evakuaciju stanovnika sela Gornja
Gorevnica, ako to bude neophodno. Za oko 200 meštana obezbeđeni su
smeštaj, piće i medicinska zaštita.
..Požar zahvatio i Ovčar Banju
Blic navodi da je u požarima u tri sela u okolini čačka, na oko 500
hektara, ugroženo 60 domaćinstava i 180 ljudi. Šteta na području koje je
zahvatio požar je neprocenjiva. Ako dođe do evakuacije, Crveni krst će
obezbediti dušeke i ćebad u domu u Prijevoru, dok će o evakuisanima
brinuti medicinsko osoblje. Pretpostavlja se da je požar izazvan
varničenjem na niskonaponskim vodovima ili nepažnjom meštana.
Veliki požar zahvatio je juče i Ovčar Banju, piše Alo, dok je u
Gornjem Milanovcu ugroženo 300 kuća. Vetar i visoka temperatura dodatno
otežavaju gašenje požara, koji više ni meštani ni vatrogasci ne mogu da
kontrolišu. Teško je bilo noću gasiti jer razmišljaš da će te možda
dim ugušiti, možeš da upadnes u neku rupu. Danju se lakše krećemo, ali
je požar poprimio takve razmere da je sa zemlje teško gasiti. Već su
ugrožena neka domaćinstva, senici i štale, rekao je Dragan Belošević iz Srbija šuma.
Država toleriše rad na crno
Niko u Srbiji nije ni pokušao da napravi spisak neprijavljenih radnika, ali se spekuliše da ih ima najmanje pola miliona. Uprkos
tome što se već celu deceniju vodi (deklarativna) borba protiv rada na
crno, pravo je pitanje ko je u tu bitku ušao sa časnim namerama,
objavljuju Novosti. Naime, država šalje signal da se nelegalan rad ipak
isplati a radnici pristaju na rad na crno jer im je to jedini način da
zarade koji dinar. I mada svi uglas pričaju da siva ekonomija
proizvodi gubitnike, čini se da ima sasvim dovoljno onih koji zadovoljno
trljaju ruke. U suprotnom, Srbija se ne bi ’hvalila’ rekordnom stopom
neformalnog rada, stoji u tekstu.
Kako se osloboditi dugova
Građani koji su na rubu bankrota moraju da osmisle dugoročnu
strategiju na putu do izlaska iz duga, savetuju stručnjaci koji se ovim
bave. Američki analitičari ustanovili su novu strategiju za borbu s
dugovima koju su nazvali snežna grudva. Na osnovu studije koja
je obuhvatila 4.200 osoba koje su praktično pred bankrotom, ustanovljeno
je da građani treba najpre da otplaćuju manje dugove – račune za
komunalije, kartice, minuse, prenosi Pres.
Rešavanje tih manjih zaostataka otvara veće šanse za sveukupan
izlazak iz minusa. Nije bitna količina novca koju ste otplatili. Bitna
je količina računa ili kredita koje ste otplatili. To je najbolji
pokazatelj hoće li se osoba izvući iz dužničkog ropstva, kaže vođa studije Dejvid Gal.
Još devet uhapšenih zbog Agrobanke
U nastavku istrage u aferi Agrobanke, pripadnici Uprave
kriminalističke policije MUP-a priveli su juče još devet osoba. Među
njima su Radoslav Lale Sekulić, vlasnik Habitfarma, njegov sin Duško,
ali i privrednik Dragovan Milinković, aktuelni predsednik Opštinskog
odbora SPS-a u Ivanjici. Kome će od njih biti određeno policijsko
zadržavanje od 48 sati odlučiće zamenici tužioca za organizovani
kriminal, objavljuju Novosti. Svi se dovode u vezu sa uzimanjem
povlašćenih kredita u Agrobanci. Sekulići i Milinković vlasnici su firmi
koje su uzimale povoljne zajmove koje nikada nisu vratili.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević
izjavio je juče da su uhapšene osobe koje su bile korisnici bankarskih
kredita a visina njihovih neizmirenih obaveza prema Agrobanci je više od
5,5 milijardi dinara, prenosi Pres. Potpredsednik Vlade Aleksandar
Vučić rekao je da je nova vlast hapšenjem osumnjičenih u aferi Agrobanka
pokazala da nema nedodirljivih i dodao da je ova banka Pandorina kutija iz koje će mnogo toga ispasti.
Direktor policije Milorad Veljović rekao je da su Sekulić i ostali
uhapšeni osumnjičeni za zloupotrebu kredita dobijenih od Agrobanke u
iznosu od 40 do 50 miliona evra. On je dodao i da se traga za još
dvojicom osumnjičenih, prenosi Kurir, i da se idućih dana mogu očekivati
još dva-tri hapšenja. Istraga vezana za ovaj slučaj trajaće još
nekoliko meseci, naveo je Veljović.
Poljski autobus usmrtio srpske policajce
Poljski mediji su juče javili da je poljski autobus naleteo na
parkirani policijski automobil oko 30 kilometara južno od Subotice i da
su poginula dva srpska policajca a dvojica povređena. Prevoznik Beatur
trans travel Poland vraćao je turiste sa letovanja u Bugarskoj.
Poljski autobus naleteo je na policijsko patrolno vozilo,
parkirano u pomoćnoj traci puta. U sudaru su poginula dva policajca.
Dvojica iz drugog patrolnog vozila povređena su i prebačena u bolnicu,
rekao je za tamošnje medije konzul Ambasade Poljske u Beogradu Gžegož
Opalinjski a prenosi Kurir. Prema njegovim informacijama, niko od 65
putnika u poljskom autobusu nije povređen. Srpska policija još nije
uspela da sasluša vozača poljskog autobusa pošto mu je pozlilo i odveden
je u bolnicu.
Preminuo Nil Armstrong
Američki astronaut Nil Armstrong, prvi čovek koji je stupio na Mesec, umro je u 83. godini. Kao komandant misije na Apolu 11,
Armstrong je postao prvi čovek koji je stupio na tlo Meseca 20. jula
1969. Uzrok smrti nije objavljen, prenosi Pres. Njemu je pre skoro tri
nedelje operisano srce. Sa suprugom je živeo u predgrađu Sinsinatija a
poslednjih godina se nije mnogo pojavljivao u javnosti. Nil Armstrong
počeo je karijeru kao pilot 1949. godine.
Dr Prvulović u trci za Nobela
Profesor dr Tomislav Prvulović, koji je slavu stekao proučavajući
zarazne bolesti i pomažući sirotinji u 50 zemalja, predložen je za
Nobelovu nagradu za mir. Američki novinari zovu ga srpski Albert Švajcer,
piše Politika. Prvulović je rodom iz sela Jezero na obroncima Ozrena, i
decenijama korača stopama čuvenog alzaško-nemačkog lekara, koji je
1952. uvršćen među slavodobitnike Nobelove nagrade za misionarski rad.
Iako već dugo živi u gradu Vest Orindžu u Nju Džerziju, nikada se nije
odrekao srpskog pasoša. U prošloj dodeli, Nobela je uzeo američki
predsednik Barak Obama a iz njegovog kabineta su mu nedavno poručili da
će ga u novom nadmetanju u oktobru u Oslu svim srcem podržati.
Kovačeve pesme za dalmatinsku klapu
Neki od najvećih hitova Kornelija Bate Kovača kao što su Pjevam danju, pjevam noću, Zvao sam je Emili, Mađarica, Ti si mi u krvi, nedavno su snimljene u mediteranskom stilu. Reč je o akapela albumu Piva klapa Kornelija dalmatinske klape Kambi koja je ovim pesmama udahnula drugačiju notu.
Reč je o dokazanim pop hitovima koji sada imaju harmonijsku,
melodijsku i ritmičku figuru neke potpuno druge muzike. Klapa je to
prilagodila svom načinu izvođenja. Naravno, nije isto pisnje horske
partiture kao što je radio Mokranjac ili neki naši raniji kompozitori,
koji su koristili etno-motive i stvarali u mediteranskom stilu. Uvek sam
se držao toga da radim samo ono što savršeno znam. Zato sam angažovao
aranžere i muzičke producente koji to najbolje rade, kaže Kovač u intervjuu za Novosti.
Intervju s palićkim lavom
Pres je objavio šaljivi intervju sa palićkim lavom.
Pred vama je necenzurisana i šokantna ispovest palićkog lava,
jednog od nekoliko u vlasništvu Ministarstva energetike, koji se
trenutno nalazi u sigurnoj lavovskoj kući kao zaštićeni svedok u istrazi
koja će uzdrmati našu zemlju, objavljuje list. Između ostalog, lav je rekao:
Nema tu nikakvih skandala, da se razumemo. To onaj mali Vučić
fabrikuje Duliću, pokušavajući da od komarca napravi magarca, odnosno u
mom slučaju od lava. Mislim da Srbija ima daleko većih problema od
nekoliko divljih životinja na budžetu, ali nove vlasti ovom aferom
pokušavaju da bace prašinu narodu u oči kako se od nekoliko lavova ne bi
videlo izgladnelo stado.
Dečak pitao Novaka da se uda za njega
Trening drugog tenisera sveta Novaka đokovića pretvorio se u prosidbu, piše Kurir. Naime, dečak je na Dečijem danu US opena u Njujorku upitao Novaka Hoćeš li da se udaš za mene? Publika je počela da se smeje a đoković je mališana pozvao da siđe do terena. Dečak je bio opremljen za tenis i vičan belom sportu, pa ga je đoković pustio da servira nekoliko puta.
Blic podseća da sutra počinje US open, kao i da đoković uz turnirsku
nagradu od dva miliona dolara, može da dobije i bonus od milion kao
pobednik američke serije turnira.
Mijatović spas vidi u regionalnoj ligi
Predrag Mijatović se svrstao među zagovornike regionalne lige na
prostoru bivše Jugoslavije, koja bi okupila klubove nekadašnje velike
četvorke, prenosi Alo. Takva liga, veruje nekadašnji fudbaler Reala i
Partizana, bila bi ravnopravna s najboljim evropskim ligama.
Promena takmičenja u zemljama bivše države je izlaz iz aktuelnog
stanja. Sada ne znam kako se to može izvesti, ali bi regionalna liga
bila pun pogodak. Prvenstva u svim državama su slaba, stadioni bi bili
puni, ljudi bi bili zainteresovaniji. Samim tim, klubovi koji bi se
takmičili nastojali bi da budu na vrhu, verovatno bi bili mnogo jači i
verovatno bi lakše funkcionisali, rekao je Mijatović
