GRAđANI Srbije su od familije i rođaka iz inostranstva u prva tri meseca ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, dobili nešto više od 560 miliona dolara, dok je lane pristiglo u zemlju oko tri milijarde dolara. Od toga je najveći deo ušao neformalnim kanalima, odnosno devize su doneli rođaci, prijatelji, ili vozači autobusa. Glavni razlog za izbegavanje banaka su skupe provizije. Ali, bankari su shvatili da upravo visokim naknadama gube klijente, a „Komercijalna banka” prva je presekla tu praksu i smanjila provizije za prenos novca iz Nemačke iz koje inače, prema podacima Narodne banke Srbije pristiže i najviše deviza, čak 311,6 miliona dolara.
Novoutvrđeni troškovi „Komercijalne banke” za transfer novca iz Nemačke u Srbiju iznose od pet do devet evra, zavisno od iznosa koji se šalje. To je od tri pa, čak do 40 puta niža naknada, nego drugim kanalima. Tako će troškovi slanja, na primer 250 evra – biti pet evra, dok je važeća cena prenosa ovog iznosa na tržištu bila 23 evra. Za poslatih više od 1.000 evra, provizija kod „Komercijalne banke” je fiksna i iznosi devet evra, a kod specijalizovanih agencija je od 45 evra pa naviše. Naša banka je za ove poslove dobila licencu od nemačkog Saveznog nadzornog organa.
– Očekujemo da će bankarski sektor u većoj meri da se angažuje na unapređenju i razvijanju ovakvih finansijskih usluga – kažu u NBS. – Obim doznaka iz inostranstva prošle godine je premašio tri milijarde dolara, a najveće količine oko 1,58 milijardi evra ušle su kroz nezvanične kanale, najčešće preko prijatelja ili vozača autobusa. Transferi koji se obavljaju oficijelnim kanalima, kakvi su bankarski, mogu da omoguće korisnicima dodatne privilegije, poput kredita po osnovu doznaka, korišćenja platnih kartica… Transfer novca iz inostranstva treba učiniti sigurnijim, bržim i jeftinijim, tim pre jer i ova vrsta usluga bankama donosi značajne prihode.
U najavi je, inače, i novi način slanja deviza iz sveta i to putem SMS-poruka, koje bi trebalo da krenu od polovine novembra. To znači da bi korisnik iz Nemačke, Švedske, Francuske, Austrije, preko svog mobilnog telefona, poslao doznake. Građanin koji šalje devize iz inostranstva mora da naznači ime, prezime i broj „dina“ kartice osobe kojoj šalje novac u Srbiji. Ovako poslata sredstva preračunata u dinare biće dostupna najkasnije jedan radni dan po uplati, a najranije već posle šest sati.
Prema nekim podacima Svetske banke, prosečan iznos koji Srbi koji žive u inostranstvu šalju u našu zemlju je oko 300 evra.Do sada je slanje deviza u Srbiju bilo skuplje i od zemalja izvan evro-zone, a novac je putem banaka nekada putovao i po deset dana. Jedino je preko servisa „Vestern Junion“ dostavljan u roku od 15 minuta.
CENE
PLAćANjA između komercijalnih banka iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine od decembra će moći da se obave u istom danu. Naime, guverneri centralnih banaka tri države potpisali su u Sarajevu sporazum o kliringu međunarodnih plaćanja. Tako će poslovne banke svojim centralnim bankama plaćati samo minimalne troškove, što će im omogućiti da transfer novca u susedne zemlje izvršavaju uz minimalnu proviziju.
MEđUSOBNO I SA KOMŠIJAMA
OD 18. juna ove godine NBS je omogućila srpskim poslovnim bankama da međusobno plaćaju u evrima koristeći servis naše Centralne banke – Kliring deviznih plaćanja. Novi servis daje bankama mogućnost da plaćanja svojih klijenata u evrima obave u istom danu. Tarifa je samo deset dinara po transakciji. Tako banke svojim korisnicima pored efikasnog transfera nude i atraktivne cene. Namera NBS je da isti servis ponudi zemljama u okruženju.
Kada je u pitanju prenos novca iz drugih zemalja, u koje su uključene i bivše jugoslovenske republike on se obavlja na ustaljeni način – u saradnji srpskih banaka sa svojim korespondentskim bankama u odgovarajućim državama. Do sada je provizija za transfer deviza preko banaka bila od dva do deset odsto, na iznos od, na primer, 500 evra.
