Prof. dr Slobodan Branković,
Rukopis o Srbiji i preuređivanom svetu modernog doba
otkriva civilizacijsku promenu tokom Velike istočne krize, koja, u veku ideja, kao da dolazi iz budućnosti, u kontekstu (re)aktuelizovanih tema u nacionalnim, regionalnim, evropskim i globalnim okvirima.
Inovantno, višeznačno, multimedijsko delo
Tekst je rezultat višegodišnjeg naučnog istraživanja, interdisciplinarne orijentacije, s odlikama istoriografske sinteze, istorijskog romana, mozaika priča, enciklopedijskih kolaža, esejističkih i poetskih pasaža na 700 strana.
U osnovi predstavlja treće(prošireno i dopunjeno) izdanje Nezavisnosti slobodoljubivih, za kratko vreme rasprodatih, po kojima je snimljen film(M. Karanović), izrađena izložba, sajt Ministarstva spoljnih poslova Srbije( Značajni događaji-Berlinski kongres) i osmišljena multimedijska prezentacija, pohvaljena u Srbiji i svetu( Beograd, Beč, Minhen, Frankfurt, Sidnej…).
Raritetni izvori
Delo je zasnovano na opsežnom opusu domaćih i stranih izvora, od kojih se neki prvi put objavljuju i svedoče o sporazumevanju učesnika događaja na više od 20 jezika na prostoru susreta i sukoba civilizacija, tamo gde je sloboda zakazala sastanak(đ. Barbanti).
Fascinantna vizuelizacija
Tekst je obogaćen izvornim prilozima, faksimilima novootkrivenih dokumenata, fotosima, slikama, kartama, skicama, ilustracijama, crtežima, vinjetama…iz zlatnog doba ilustratorstva…autentičnim znacima koji su vreme učinili neprolaznim.
Predmet: spektar tema i ljudskih sudbina
Saznanja o Istočnom pitanju kao večnom izazovu od faraona do danas otkrivaju spektar tema, ljudskih sudbina, inkliniraju ka univerzalnim vrednostima, odgovori otvaraju nova pitanja…koja ne bi smeli da ne znamo, a kad saznamo ne možemo da zaboravimo…
Na širem spoju Evrope, Azije, Afrike (Pupak sveta)Srbija je na širem spoju tri kontinenta(Evrope, Azije, Afrike), simbolizovana kao ključ jugoistoka Evrope(zapadnog Balkana), međunarodno priznata kao nezavisna evropska država na Berlinskom kongresu 1878.
Kalaj: U Evropi nema zemlje koja je tako blagoslovena prirodom kao Srbija!
Maksimov: U blagodatnoj Srbiji bogatstvo je ravnomerno raspoređeno među stanovnicima kao nigde drugde!
D’Ormeson: Srbija je jedna od najcivilizovanijih sredina na jugoistoku Evrope!
Ideali i interesi
Dragocena je rekonstrukcija odnosa velikih i malih na raskršću svetova i vekova u izazivanju i rešavanju sporova, kriza, problema rata i mira, događanja, s milenijumskim posledicama i interkontinentalnim refleksijama na vrednosti kultura i život svakodnevnih ljudi.
Srbija, najmlađa članica evropske zajednice(Serbia, the youngest member of the Europen family, The youngest european state)
Svet se divio civilizacijskoj promeni Srbije, polumilenijumskom izranjanju iz trokontinetalnog Osmanskog carstva(Islamska civilizacija) i pozdravio najmlađu članicu evropske zajednice( naslov objavljen u Londonu: Serbia, the youngest member of the Europen famiily)
Njujork tajms( The new York Times) je 1876. objavio tekst o Srbiji i doprinosu civilizaciji pod naslovom: The youngest european state.
Javno mnjenje civilizovanog sveta(svetska glasila) opredelilo se: Za Srbiju!
Londonski Tajms(Times): U 1876. godini Srbi su postali slavni, a Srbija nikada ranije nije privukla toliko svetske pažnje, niti postigla ni približnu čast da se s njom postupa kao s nezavisnom evropskom državom!
Pariski Le Mond Illustre: Srbija je carstvom humanosti istupila protiv osmanskog carstva svireposti. Bila je prva zemlja koja je nosila kompletan ženevski znak Crvenog krsta.
Berlinski Nacionale cajtung je objavio Pismo braći, ne navodeći na koga se to odnosi, jer se znalo da je bilo upućeno Srbima!
Hrvatski Obzor je pisao: Nek bog blagoslovi Srbiji sve pravedne stečevine i neka je riješi muka, na koje ju je divlji Azijat razapeo. Ovo je molitva svakoga Hrvata, svakoga Slavena, svakoga čovjekoljuba.
New York Times se pitao i odgovorio: Kako bi izgledala Evropa da nije bilo viševekovnog srpskog samooslobdilačkog duha na moravsko-dunavskom putu varvarskih osvajača?
Svet se okrenuo slabijem a pravednom
Podrška borcima za slobodu spontano je organizovana u velikom broju zemalja.: mitinzi, protesti, javni apeli, proglasi…poruke…odašiljana je raznovrsna pomoć, upućivani dobrovoljci-borci, lekari, bolničari, milosrdne sestre, humanisti, novinari, misionari sa raznih strana sveta…
Britanski liberalni duh ( apostoli liberalizma) se oglasio užarenom komadiću Evrope sa Ljudi, braćo!
S Apenina su odjekivale poruke: …srce Italije je s vama!
Ruski građani: Braći Slovenima i Srbiji!
Velikani duha
Fjodor M. Dostojevski: Neka je prokleta civilizacija, ako je potrebno u interesu moćnih da se dere koža s ljudi pred detinjim očima!…Srbi, narod tako blagog srca, vole svoju kuću, a ne rat!
Viktor Igo: slavni pisac, predsednik Svetskog kongresa prijatelja mira, poput grmljavinae savesti uputio apel svetu: Za Srbiju(Pour La Serbie), kao paradigmi humanog čovečanstva.
Lav N.Tolstoj se oglasio na vrhuncu dramatičnog ishoda sudara neravnopravnih protivnika na Balkanu: Valja pomoći Srbima!
čarls Darvin je pisao o univerzalnim simpatijama engleskog naroda za Srbe!
Petar I. čajkovski, inspirisan događajima i srpskim melodijama, komponovao Serbsko-ruski marš i pomišljao na Srpsku fantaziju.
Artur Evans, arheolog svetskog glasa, u izveštaju o stradalništvu na srpskom ognjištu napisao: To ljudske oči nisu videle!
Andrejs Pumpurs, Letonski Njegoš, dobrovoljac u Srbiji, inspirisan i srpskom epikom, napisao je Lačplesis, spev svetske slave, preveden ili prepevan na 45 jezika.
Sudbine idealista
Jeanne(Jeni, Johanna) Markus(Merkus), Hristov sledbenik u Srbiji, postala je srpska Jovanka Orleanka, kako ju je opevao đura Jakšić.
Mihail G. černjajev, Lav od Taškenta, predvodnik Moravsko-timočke vojske i dobrovoljaca, personifikovao je ideale slovenskog Garibaldija i slovenskog Vašingtona, simbolizujući spoj Istoka i Zapada!
Henri Ronald Maciver, američki Škot, boreći se pod 14 zastava, na svim kontinentima, stigao kao dobrovoljac na Moravu, postao čelnik konjice i slavni srpski misionar!
Braća Šturm, Paul i Eugen, elitni nemački oficiri, posrbili se, postali slavni Jurišići, branili Srbiju i od svojih u zaraćenom svetu.
Nikolaj N. Rajevski, s dedinom sabljom iz Borodinske bitke u rukama, junački se borio i pao na velikoj granici male adrovačke visoravni, ovekovečen kao prototip grofa Vronskog u Tolstojevoj Ani Karenjini.
čast i biblijski osećaj pomoći ljudima- braći u nevolji
Srbija modernog doba počela je rat iz č a s t i protiv daleko moćnije trokontinentalne imperije, s biblijskim osećajem pomoći ljudima pod nepodnošljivom osmanskom tiranijom…u ime pravde, slobode i prosvete…
Stranci su se divili srpskim običajima(mobi, jelovniku, nošnji, porodici, samoorganizovanju, praznovanju, kolu, slavljenju proleća, radovanju životu…
Kad stvarnost nadvisi maštu
Srbija je viđena kao ideal koji se dogodio, kad je stvarnost nadvisila maštu!
Boemi slobode, bardovi časti, vitezovi dostojanstva proglasili su nezavisno kraljevstvo na Moravi, političko po formi, lirsko po duhu, i podigli trijumfalnu kapiju u Deligradu, srpskom Termopilu, od hrasta i poljskog cveća, na mestu na kome su to isto činili Rimljani, samo od kamena.
Idealisti iz sveta među Srbima, svako uzvišen pod svojom zastavom, a svi zajedno pod jednom, boje amaranta, južnoameričke biljke, čiji cvetovi i kad uvenu zadrže boju, simbolizujući besmrtnost!
Misao istraživača istorije kao kulture, ono što nauka zna
Ako istorija kao kultura ne zna tačno kako će biti, ona zna, bolje no iko drugi, kako ne bi smelo da bude.
Samooslobodilački poduhvat
Samooslobodilački poduhvat hrišćanskih podanika na jugoistoku Evrope(u Evropskoj Turskoj) 1875-1878. imao je višestruki i poseban međunarodni značaj. Naročito u pogledu sudara panslavizma, pangermanizma, panislamizma i britanske imperije…
Viktorija je prekorila Dizraelija rečima: Da sam ja muško, i ja bi se tukla!
Ne radi se samo o Istočnom konfliktu, nego o tome ko će vladati svetom u budućnosti ! Sloveni ili Britanci?
Vindhorst, vođa nemačkih katolika, oponirao je Bizmarku kada je ironisao da kasabe, nasleđe Istočnog problema, nisu vredne kostiju nijednog pomeranskog vojnika, upozorenjem da borba za njegovo razrešenje znači, u suštini, ko će zavladati svetom: Sloveni ili Germani?
Predstava o Srbiji u jednom od najuzbudljivijih razdoblja evropske istorije
Svetska glasila opisala su srpski narod i zemlju, kulturu i život u kući nasred druma… kao oazu u pustinji nasilja.
Briselski list je savetovao sve koji su putovali na Balkan da kupe rezervne glave (maske) u Parizu kao bi se spasli od glavoseča!
Ko i kao rob kroči na srpsku zemlju postane slobodan čovek(N. Lazaro).
čovek koji traži uzbuđenja dođe u Srbiju da postane dobrovoljac, biva lako opčinjen zemljom kojom hodi kao da je turista a ne ratnik(đ. Barbanti).
Srbija je upoređivana i sa Škotskom, a narod označen kao aktivan, politički preduzimljiv, otvoren za vrednosti, ne samo tradicije, nego i modernizacije(zbog čega hvaljen na Zapadu, kritikovan na Istoku!). Srbija je opevana kao zemlja zakletih na slobodu, s Kosovom kao himnom, zavetom i mitom…Srbi su bili pobeđeni silom, a svetili se poezijom! Manastiri i crkve su bili svetionici duha, s porukom:Glas naroda je glas Božji…Srpska borba protiv anahronog osmanskog poretka i zločinačkog bašibozuka razumevana je kao stvar slobode i napretka ljudskog! .
Rat je poiman kao samoodbrana stanovništva, model koji je izučavan u Evropi, po Bizmarku, koncept u liku ježa. U ratu i miru, uzletu samoodbrambenog duha, manifestovalo se ono najbolje, kao i ono loše, što ga je neminovno pratilo u vreme fronta i po objavi mira, kada su Srbi zaigrali kolo, a čarl Iziart kolovođe ovekovečio autentičnim crtežom, za razliku od čuvene slike Teodora Amana Igra na selu, na kojoj su žene.
Među istaknutim pojedincima, u prvom ratu Srbije u moderno vreme vatreno krštenje je imala sjajna generacija odvažnih oficira, obrazovanih i talentovanih, među kojima i slavni Putnik, Mišić, Stepa Stepanović, Petar Bojović, čiji život ispunili ratovi( šest, zaključno Drugi svetski rat)!
Srpska narodna skupština je predstavljala autohton primer demokratske kontrole vojske u vreme predsedavanja Adama Bogosavljevića. (…)
