Salkić...
Mladići...
"Referendum...
Original Article
Utorak 23. maj u 20 časova
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd
Lirski dodekameron
Antologija mlade makedonske poezije, priredio Vladimir Martinovski
(Gramatik, 2016)
Učestvuju:
Vladimir Martinovski, priređivač antologije
Rajko Lukač, prevodilac
Duško Novaković
Struške večeri poezije su 2012. godine objavile antologiju makedonske mlade poezije Lirski dodekameron, u kojoj je Vladimir Martinovski izabrao pesama dvadeset i pet autora i napisao predgovor i pogovor. Knjigu je prošle godine na srpskom jeziku, u prevodu Rajka Lukača, objavila izdavačka kuća „Gramitik“ iz Beograda. (Prevodilac i izdavač nameravaju da objave još nekoliko knjiga mlađih makedonskih pesnika.)
Vladimir Martinovski (1974), sastavljač antologije, vanredni je profesor na Katedri za opštu i komparativnu književnost Filološkog fakulteta „Blaže Koneski“ u Skoplju i autor je desetak pesničkih knjiga i više knjiga studija i eseja.
Promocija knjige pesama Raše Livade „Poprskan znojem kazaljki / Atlantida / Karantin“ u izdanju Trećeg Trga i Čigoja štampe.
Knjigu su priredili Milutin Petrović i Borislav Radović.
Četvrtak, 30.11.2017. od 19h, Srpsko književno društvo, Francuska 7 O knjizi govore:Ljiljana ŠopMihajlo PantićSaša RadojčićGoran Korunović Raša Livada rođen je 1948. godine u Subotici. Autor je knjiga pesama Poprskan znojem kazaljki (1969), Atlantida (1972) i Karantin (1977). Prevodio je peziju Roberta Grejvsa, T.S. Eliota, Huana Himenesa, Jahude Amihaja i V.S. Mervina. Godine 1985. osnovao je Književno društvo „Pismo“, pokrenuo istoimeni tromesečnik za savremenu svetsku književnost, a u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada uređivao je i istoimenu biblioteku. U krilu ovog književnog društva osnovao je još nekoliko književnih časopisa („Ruski almanah“, „Istočnik“, „Erazmo“, „Mezuza“, „Shakespeare & Co.“,„Sveti Dunav“). Osamdesetih godina bio je potpresednik Srpskog PEN-a, predsednik Beogradske sekcije U..
Gipsana statua Šabana Bajramovića na konjskoj zaprezi i uz izvođenje njegovog hita “Đelem, đelem” u svečanoj povorci, ispraćena je na “rezervni” počinak u Nisville jazz muzej u niškoj Tvrđavi(zgrada Hamama). Radi se replici bronzanog spomenika koji je Nisville 2010. godine poklonio Gradu Nišu i koji se nalazi na nišavskom keju. Ovo je i jedan od prvih eksponata muzejske postavke prvog jazz muzeja u Evropi koji će svečano biti otvoren u petak 3. avgusta u 21h.
Direktor festivala Ivan Blagojević kaže da je ovo predotvaranje napravljeno samo za specijalnog posetioca.
“Šaban je puno voleo konje i naša ideja je bila da ga ispratimo na ovaj rezervni počinak, isto tako večan i besmrtan kao onaj na keju, u pratnji njegova tri ljubimca. Svi posetioci muzeja će već od 3. avgusta moći da čuju originalnu kompoziciju Šabana Bajramovića sa jukeboxa i da se fotografišu pored spomenika. U muzeju imamo dva kralja soula, američkog kralja Solomona Barka i našeg kralja soula i bluza Šabana Bajramovića”, ..
Savetodavni...
Pod...
Ponovili...