Agencija...
Original Article
Original Article
8. međunarodni festival nezavisnog i "uradi sam" filma - MikroFAF
Ovogodišnje izdanje festivala održaće se u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11) od 12. do 14. oktobra.Tokom tri dana takmičarskog i revijalnog programa, imaćete priliku da pogledate preko 60 kratkih filmova iz celog sveta, a festival ćemo zatvoriti druženjem u klubu Perka (Kosovska 11).
Satnicu festivala možete pogledati ovde.
Ulaz na sve programe je besplatan.
Dobro došli!
MikroFAF tim
Beograd, 8. mart 2018 - Jedan od najekskluzivnijih gostiju 11. Beldocsa svakako će biti Rut Bekerman (Ruth Beckermann) austrijska rediteljka čiji je film “Valdhajmov valcer” (Waldheims Walzer) pobedio na nedavno završenom Berlinalu, osvojivši najviše priznanje za najbolji dugometražni dokumentarni film. Zahvaljujući Austrijskom kulturnom forumu, Rut Bekerman će boraviti u maju u Beogradu, gde će i ovdašnjoj publici predstaviti svoje vrlo specifično ostvarenje, koje će se naći u programu Biografski dokumentarci festivala Beldocs.
Kao što se iz naslova naslućuje, Rut Bekerman u svom filmu bavi se fenomenom Kurta Valdhajma, nekadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Koristeći isključivo snimke iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, među kojima su i njeni kada je i sama protestovala protiv njega, Bekerman metodično do detalja otvara hronologiju otkrovenja njegovog pripadništva nacistima i kako je došlo do toga da, bez obzira na sve dokaze, većina i dalje glasa za njeg..
Utorak, 15. maj u 13 časovaSrpsko književno društvo, Francuska 7, BeogradOkrugli sto: Beograd u novijem srpskom filmu (1992- 2017)Organizator:Književno društvo Hiperboreja – Beogradski književni časopis
Učestvuju:
Greg Dekjur istoričar filma
Ivan Velisavljević, filmski kritičar
Vesna Perić, dramaturg, filmska teoretičarka i kritičarka
Petar Jončić, filmski kritčar i publicista
i Srđan Vučinić, esejista (ujedno i moderator okruglog stola)
Koliko je za izmenjenu sliku Beograda u domaćem filmu bio značajan raspad Jugoslavije, pa i suton čitavog jednog sveta koji je do tada postojao (utemeljenog na blokovskoj podeli, detantu, koceptu države blagostanja, humanističkim vrednostima…)? Ili se, uprkos svemu, može govoriti o preovlađujućem kontinuitetu u odnosu na dela s kraja 50-ih, potom ostvarenja Novog jugoslovenskog filma i autore „praške škole“? Ako plediramo za neki „beogradski stil“ u filmu od 1992. do danas, (od debija Srđana Dragojevića pa do debija Maje Miloš i drugih autora mlađe gen..
Kako...
Kolinda...
Nakon...
Žrtva...