Ovde je glavni problem što su ljudi potpuno zaboravili šta znači obrazovanje. Neko ko potpuno uništi školski sistem, kao što je to slučaj ovde, ne može da očekuje napredak. Sve ide nizbrdo, kaže za Nova.rs Feđa Štukan.
„Kad sam krenuo u Beograd, na festival Krokodil znao sam da su velike šanse da me ne puste da uđem u Srbiju. Bio sam, na neki način, i spreman na to. Zato je i moj advokat bio s druge strane pulta za pasošku kontrolu, u slučaju da mi se nešto desi. Mi, zapravo, nismo imali nikakav dokaz, papir da ne mogu da uđem u Srbiju. No, postojala je neka nada da se to, ipak, neće desiti“, naveo je on.
Ovim rečima sarajevski glumac Feđa Štukan priseća se za Nova.rs nemilog događaja, koji se zbio pre dva meseca na aerodromu „Nikola Tesla“ kad je priveden, privremeno mu oduzet pasoš, proveo noć u Surčinu i ujutru deportovan u BiH. U obrazloženju zabrane ulaska Feđi Štukanu u Srbiju stajalo je da je to zbog „negativne procene bezbednosnog rizika“.
Nije to, međutim, bio prvi put da je glumac zadržan na granici. I prošle godine, nakon što je u Beogradu prisustvovao protestima „Srbija protiv nasilja“, zadržan je na granici, ali tada nije bilo zvaničnog obrazloženja.
Još tada je, kako Štukan podseća u razgovoru za Nova.rs koji je rađen tokom nedavno završenog Sarajevo film festivala, čuo, doduše nezvanično, da mu je zabranjen ulazak u Srbiju:
„Bio sam siguran da postoji zabrana, samo što nisam imao dokaz. I sada sam, na takav način, dobio dokaz da ne mogu da uđem u Srbiju. I na osnovu tog dokaza možemo da pokrenemo neku tužbu ili parnicu… Ali, sve sam to prepustio svom advokatskom timu u Beogradu. Advokati znaju šta nam je dalje činiti, da li i koga treba tužiti. Ali, ono što je najzanimljivije u svemu jeste što zvanična zabrana ulaska nema nikakav rok trajanja… I zato mi se čini da je to na duži vremenski period, možda čak i doživotno. Obično se daje na godinu, dve ili tri, ali na papiru, koji je meni uručen, ne stoji trajanje zabrane ulaska. Zato je moguće da će to biti zauvek…“
U obrazloženju se, podseća, navodi da je on „sigurnosna pretnja“ za Srbiju, prenosi N1.
„Ako postoji čovek koji je manja pretnja od mene, voleo bih da ga upoznam. I to, ne samo što se tiče ovog slučaja, nego i inače u životu. Pa kome ja da pretim…“, kazao je.
Spekulisao je više puta da su vaši istupi u javnosti, prisustvo protestu u Beogradu, ili vaša knjiga „Blank“ mogli da budu razlog ovakvog poteza srpskih zvaničnika.
Pretpostavlja da je dobio previše medijske pažnje u Srbiji.
„Verovatno zato što sam dobio previše medijske pažnje u Srbiji, ljudi su me zavoleli i počeli da slušaju ono što imam da kažem. Moguće da su se prepali od toga da bih mogao da promenim nacionalističku paradigmu u Srbiji. I donekle sam to prilično dobro i radio. Ali, nisam siguran da bi to moglo potpuno da poremeti njihove velike planove. U odnosu na čitavu naciju, uslovno mali broj ljudi je dolazio na moje promocije. Nažalost, mali broj ljudi na ovim prostorima čita knjige. Vlast manipuliše tom većinom koja ne uzima knjige u ruke. Oni koji čitaju svakako misle slično kao i ja. Ali, nisam im ja promenio mišljenje, već su samo tražili potvrdu svog suda i našli je u mojim govorima u javnosti i u knjizi“, kazao je.
Upitan kako mu sa strane izgleda Srbija, naročito posle poslednjih izbora, a kako u BiH posle promene vlasti, kaže da su se u BiH stvari promenile.
„U BiH su se, za razliku od Srbije, desile očigledne promene koje ne mogu da negiram. Znate, mi nismo ovde u Sarajevu 30 godina imali nijedan veliki koncert ozbiljne, ma ni neozbiljne grupe. To, jednostavno, nije bio deo kulture i tradicije ovde nakon rata. I sad, kako se vlast promenila, počeli su da dolaze muzičari i sviraju. Pa videli smo Stinga. Postoji želja za kulturom. Ispred Narodnog pozorišta Sarajevo redovno svira Filharmonija, i dođe na hiljade ljudi da ih gleda. Ljudi su željni svega, čitavih 30 godina ovde je vladala zatucanost. A to je, izgleda, deo kulture – zatucanost, neobrazovanost, stagnacija. Ne napreduje se dalje, već se svi uporno drže postulata koji ovima na vlasti omogućavaju biračko telo koje za njih glasa u velikom broju“, opisao je.
Na Sarajevo film festivalu premijerno su prikazane epizode nekoliko novih serija u kojima igrate, a jedna od njih – „Komar“ – u kojoj priča počinje da se plete kad autobus koji saobraća na relaciji Sarajevo – Jajce nestaje u noći na području istoimenog planinskog prevoja, nestrpljivo se očekuje…
„Da, to je prva bosanska sajns-fikšn serija, prva misterija koji je ikada rađena ovde. Kad sam prvi put dobio deo scenarija na čitanje meni je to delovalo kao gomila nepovezanih stvari. Koncept reditelja bio je da niko od nas glumaca ne zna šta se dešava u sledećoj priči i to je na kraju super ispalo. Kreator „Komara“ i jedan od reditelja Timur Makarević uvukao me je u tu priču i zaista kupio, uprkos mojoj skepsi. I mislim da je to neverovatan projekat. Dugo nisam video nešto tako novo i drugačije. Nema veze što je bosansko, toliko je kvalitetno da se ne vidi da je iz bosne, a ono što je u „Komaru“ uradio direktor fotografije Dušan Joksimović je pravo remek-delo!“, kaže.
Igra i u „Sablji“, koju ćemo gledati od 2. novembra.
„Bilo je veoma izazovno, zato što se ni sada ne zna tačno šta se toga dana desilo. I ono što se zna toliko je komplikovano. Ogroman trud sam uložio da saznam što više, pročitam sve moguće i smislim način kako sve to izneti. Mi glumci tokom serije, zapravo, ni sami nemamo pojma šta se dešava, a na kraju se sve rasplete, no neću da spojlujem „Sablju„… Bilo je zanimljivo da radim baš zato što se toliko toga ne zna. Ali, Vladimir Tagić i Goran Stanković toliko su ušli u „materiju“, oni su kao dva draga „ludaka“. Kada su mi ponudili ulogu – a trebalo je da igram detektiva kojeg je na kraju Ljuba Bandović tumačio – već su toliko bili u svemu da su jedan drugome nastavljali rečenice i misli. Kao da jednu misao izgovaraju dva čoveka“, kazao je.
Na pitanje zašto je ovo tlo puno krvi, odgovara – zbog neobrazovanosti.
„Ovde je glavni problem što su ljudi potpuno zaboravili šta znači obrazovanje. Neko ko potpuno uništi školski sistem, kao što je to slučaj na ovom tlu, ne može da očekuje napredak. A i deca su sad zbog veštačke inteligencije zaboravila kako se uči. Bojim se da, ne samo da stvaramo decu koja neće znati ništa, već profesore koji neće imati čemu da nauče one koji dolaze. Sve ide nizbrdo. Da bi bilo šta krenulo u pozitivnom smeru trebalo bi odmah uvesti fantastične školske sisteme, kakve imaju Finska ili Danska. I da očekujemo prve rezultate za 20 godina. Ali, to se neće desiti, rezultata neće biti za 20 godina… I ne znam više gde je to dno ovdeGdeje . Možda da zatvorimo sve škole, okrenemo se religijama i konačno se pobijemo“, kazao je.
Na pitanje da li misli da će ikada ponovo kročiti u Srbiju, odgovara da verovatno treba da se promeni vlast.
„Dobijam sve vreme puno poruka podrške iz Srbije i pokušavam da odgovorim na svaku. Puno ljudi i dalje traži da napravim promocije, ali sumnjam da će se to skoro desiti. Verovatno treba da se promeni vlast. Voleo bih da mogu da dođem i zbog prijatelja i porodice i zato što volim Srbiju i Beograd, ali moraću negde drugde dok se ovo ne reši. Žao mi je što je tako ispalo…“, kazao je.
Post Views: 16
