DŽavid Durović (43), rodom iz Bijelog Polja u Crnoj Gori, nastanjen u Volkestvilu kraj Ciriha, inače obućar po zanimanju, redovan je čitalac „Vesti“ od prvog broja. Tako mu nije promakao ni članak nedavno objavljen na stranicama najtiražnijeg dnevnika dijaspore pod naslovom „Fića tutnji Nemačkom“ iz pera našeg dopisnika iz Minhena Branka Miličića. Istog je momenta uzeo je telefonsku slušalicu, pozvao redakciju „Vesti“ i izrazio želju da naši brojni čitaoci saznaju da i on, usred bogate Švajcarske, po kojoj jurcaju najskuplje limuzine na svetu, ima svog „crvenog ferarija“, kojim pleni pažnju gde god se pojavi. Naravno reč je o „fići“, automobilskom ponosu i diki nekadašnje Jugoslavije, koji je krajem pedesetih i šezdesetih reklamiran kao „mali auto velikih mogućnosti“.
Simbol vremena
U Leksikonu JU-mitologije u poglavlju pod naslovom „Fića“ slikovito piše: „Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije ‘automobil’. Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, ‘fićom’ su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje. Kupovina ‘fiće’ je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog ‘fiće’ vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene komšijske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu: 1. ritualno pranje; 2. pažljivo nameštanje nalepnice „JU“; 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama. U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ciradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i – za svaki slučaj – na krovu.“
– Pre tačno tri godine sam zajedno sa suprugom i troje dece, gledajući TV-program iz Italije, zapazio emisiju o istorijatu fabrike „Fiat“ i tada sam rešio da u Švajcarsku uvezem našeg dobrog starog „fiću“, ubeđen da će biti raritet u Cirihu, jer nikada taj automobil nisam video na uređenim švajcarskim drumovima – priča DŽavid Durović.
Setio se svoga dobrog prijatelja Fetija Zulelija, rodom iz Struge (Makedonija). Zamolio ga je da mu kupi, pripremi za put i što pre doveze u Cirih jednog „fiću“ crvene boje.
– Dogovor sa njim sam lako postigao, ali put do ostvarenja moje želje bio je posut brojnim trnjem – kroz smeh nam priča DŽavid.
Međutim, njegova volja bila je jača od svih preporuka.
Pokretna reklama
Videvši da njegov crveni „fića“ izaziva pažnju gde god da se pojavi, spojio je lepo sa korisnim, pa je na njega napisao ime svoje obućarske radnje. Zahvaljujući tome, stekao je dosta novih mušterija.
– Auto je bio lepo sređen, doteran k’o „lutka“ i smatrao sam da će lako proći tehnički pregled. Ali, nije bilo šanse da zadovoljni neke ovdašnje propise, čak i kada bih u njega investirao mnogo novca. Već sam izgubio nadu kada se ukazao spas u liku šefa servisa za tehnički pregled. On je mudro podučio svoje zaposlene da moj „fića“ može da prođe registraciju kao oldtajmer. Dobio sam registraciju na punih šest godina, a on mi još, oduševljen autom, poklonio tablicu sa malim brojem, koje su u Švajcarskoj posebno na ceni. Mnogi plaćaju suvim zlatom da bi dobili mali registarski broj, koji dosta govori o statusu vlasnika – hvali se DŽavid Durović.
Prijatelji nabavili rezervne delove
– Imao sam problema sa rezervnim delovima, pa sam zamolio brojne prijatelje koje imam širom cele bivše Jugoslavije da mi ih pošalju. Sada imam punu garažu kao da ću ga voziti još 50 godina. Hvala svim mojim drugarima, a posebno Nevenu Boci i Milanu Strinićeviću iz Kragujevca – napominje DŽavid.
A čim je „fićom“ zaplovio po širokim autoputevima Švajcarske, upao je u oči saobraćajnim policajcima, koji ga često zaustavljaju, ali nikada ne kontrolišu niti traže „papire“ za auto.
– Samo „pare oči“ i zapitkuju me za kola i sami iznenađeni da se tako nešto kotrlja njihovim drumovima – ističe naš sagovornik. – Imao sam dosta molbi i na kućna vrata su mi kucali ljubitelji „oldtajmera“ zeleći da im bar iznajmim „fiću“ da ga provozaju po Cirihu. Najdalje je otišao jedan dasa koji je nudio 10.000 evra da ga vozi samo 10 dana! Nisam pristao, ali bih vama iz „Vesti“, mog omiljenog lista, i besplatno rado dao da ga provozate po Švajcarskoj ili Nemačkoj.
