U vezi sa mešovitim brakovima, kao i brakovima između stranaca koji već imaju regulisan status u Nemačkoj i onih stranaca koji tek po osnovu braka stiču pravnu osnovu za dozvolu boravka, često se javlja sumnja da se radi o fiktivnom braku („Scheinehe“).
Nekoliko korisnih saveta na ovu „vruću“ životnu temu dobili smo od advokata iz Berlina Zorana Baraća, koji se između ostalog bavi i bračnim pravom.
• Prema svedočenjima mnogih naših zemljaka ovakvi slučajevi su učestali poslednjih godina, a sa njima je naglo zaoštren i odnos nemačkih vlasti prema onima koji pokušavaju da ih obmanu i izigraju njihove zakone. Gde zapravo počinje priča o „lažnim brakovima“?
– Paragraf 1310 nemačkog Građansko-pravnog zakonika obavezuje matičara da odbije venčanje, ako je očigledno da bi tako sklopljeni brak bio ništavan – kaže Barać i objašnjava da se na osnovu paragrafa 1314 stav 2 br. 5 brak poništava ako su oba bračna partnera već prilikom sklapanja braka bila saglasna da ne žele da se obavežu da žive u bračnoj zajednici („eheliche Lebensgemeinschaft“).
Pravna pomoć
U slučaju da bračni par bude pod sumnjom da je sklopio fiktivni brak, trebalo bi svakako angažovati advokata koji može da im da prave savete o ovom vrlo osetljivom pitanju i pomogne im svojim prisustvom prilikom ispitivanja koja ponekad mogu biti i vrlo neprijatna – zaključuje gospodin Barać.
Pravna teorija i sudska praksa su u pogledu tumačenja ovih zakonskih odredbi veoma strogi. Odlučujuće pitanje je da li postoji istinska porodična životna zajednica koja je zaštićena članom 6 st. 1 Ustava SRN. Sam brak između nemačkog državljanina i stranca po pravilu nema tu snagu da omogući pravo na boravak ako bračna zajednica nije stvarno zasnovana. Stranom bračnom partneru nemačkog državljanina se može dati „Aufenthaltserlaubnis“ na osnovu paragrafa 23 Abs. 1 Zakona o strancima samo ako ne postoje nikakve opravdane sumnje u ozbiljnost namere da partneri zaista vode bračni život.
Iako se paragrafom 17 istog zakona kao uslov za spajanje porodice („Familiennachzug“) ne predviđa postojanje zajedničkog domaćinstva („Hćusliche Gemeinschaft“) u principu mora postojati zajednički stan da bi se moglo govoriti o porodičnom životu. Prilikom utvrđivanja postojanja porodične zajednice teret dokazivanja ne leži na uredu za strance, već zahtev za izdavanje dozvole boravka nalaže dokazivanje postojanja potrebnih pretpostavki .
• Kako nemačke vlasti ulaze u trag moguće obmane?
– Otvaranje istrage zbog mogućeg postojanja fiktivnog braka vezano je često za određene konkretne povode kao što su recimo: nemogućnost razumevanja među bračnim partnerima, jer ne govore istim jezikom, velika razlika u godinama, različita mesta stanovanja, davanje različitih podataka u izjavama, nepoznavanje privatnih detalja o bračnom partneru i slično.
Ulazak u fiktivni brak je u svakom slučaju povezan sa velikim rizicima – kaže advokat Barać. Učesnici u takvom braku formalno postaju bračni partneri sa svim pravima i obavezama. često se dešava da strani bračni partner napusti Nemačku posle izražene sumnje ureda za strance da je sklopio fiktivni i tako gubi pravo na boravak.
Takav brak, međutim, nastavlja formalno da postoji i smetnja je za novo venčanje. Pored toga, zbog kažnjivosti takve veze, partneri u ovakvom braku postaju često žrtve prinude, ne samo međusobno, već i od strane svog okruženja, pa i od organizovanog kriminala.
