O zagađenju planete i lošim prognozama ne za njen, već opstanak čoveka, ukoliko se nešto konkretno ne preduzme u celom svetu, na globalnom nivou govori se decenijama, ali nedovoljno o jednom od najvećih uzročnika problema – uzgoju životinja za proizvodnju hrane.
Pre dve godine, pojavio se fantastičan dokumentarni film “Cowspiracy” – The Sustainability secret (Kravera – tajna održivosti), u kojem se govori o uticaju životinjske poljoprivrede na klimu i sveukupnu ekologiju planete Zemlje. Ovaj film bi trebalo kod ljudi proširiti svest o posledicama uzgoja životinja za ishranu. Ako se ne osvestimo, bićemo u velikom problemu. I sada smo, samo što to mnogi ne primećuju.
Klimatolozi kažu da bi nivo sigurnih emisija gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte, trebalo da bude oko 350ppm ugljen-dioksida, a mi smo već na 400 ppm. Naučnici već vide veliko izumiranje vrsta koje nije viđeno od nestanka dinosaurusa.
Jedan od autora filma, Kip Andersen, navodi da se uplašio za budućnost planete nakon što je gledao film “Neugodna istina”, autora Al Gora. U tom filmu se objašnjava da klimatske promene utiču na sav život na ovoj planeti i katastrofe od monstruoznih oluja, podivljalih šumskih požara, rekordnih suša, topljenja polarnih kapa, zakiseljivanja okeana, sve je uzrokovano preteranim ljudskim zahtevima na Zemlji. Naučnici već uveliko upozoravaju da ukoliko ne preduzmemo drastične mere da popravimo naš ekološki otisak, naše vreme na ovoj planeti će biti ograničeno na samo još 50 godina.
Mali eksperiment
Kip je nakon odgledanog filma odlučio da promeni svoj život i učini sve što je u njegovoj moći da nađe način kako da pomogne planeti, kako bismo svi mogli da živimo u ravnoteži sa njom. Radio je sve što je Al Gor preporučivao: postao je opsesivno kompulsivni zaštitnik okoline, odvajao je otpad, reciklirao, kompostirao, štedio vodu i struju koliko je bilo moguće, i putovao je biciklom svuda. Međutim, i pored svega, stvari su se godinama činile sve gore. Da li bi sve to bilo dovoljno za spas Zemlje, čak i kada bi svi
promenili svoje navike kao Kip? Nažalost, ne. Ubrzo je došao do informacije da su UN objavile da krave proizvode više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nego celi transportni sistem – više nego svi automobili, kamioni i avioni zajedno. To je zbog toga što krave proizvode velike količine metana svojim probavnim sistemom. Metan koji stoka proizvede je 25 do 100 puta razorniji od ugljen-dioksida iz vozila. UN su dokumentovale da, ne samo što igra veliku ulogu u globalnom zagrevanju, stočarstvo je vodeći uzrok potrošnje resursa, degradacije okoline i uništenja planete.
Koliko košta hamburger
Ljudi pokušavaju da uštede vodu na različite načine, a jedan od njih je i kratko tuširanje. Međutim,
jedenjem jednog hamburgera se potroši voda koja je dovoljna za tuširanje naredna dva meseca. Na jedan
hamburger od 110 gr se potroši oko 2500 l vode za njegovu proizvodnju. U jednoj godini se u SAD potroši oko 378 milijardi litara vode za proizvodnju nafte i plina, dok se u stočarstvu potroši oko 120 triliona litara. Možete li da zamislite koja je to količina? Toliko se pažnje posvećuje štednji vode u domaćinstvu, a voda korišćena u domaćinstvima širom SAD iznosi samo 5%, dok se 55% potroši u stočarstvu. Prateći sve preporuke možete sačuvati oko 177 l vode na dan. Ali to nije ni približno broju od 2500 l vode za jedan hamburger. Organizacije za očuvanje voda o ovome ne govore
Matematika je jasna
Dva savetnika iz Svetske banke su 2009. Godine objavili analize ljudskog uticaja na gasove koji izazivaju efekat staklene bašte otkrivajući da je stočarstvo odgovorno za 51% svih gasova, a ne samo 18% kako su objavile UN. Ipak, i dalje sve o čemu slušamo su plin i nafta. Dr Ričard Openlender, tvrdi da bi bez korišćenja nafte i plina, od danas, i dalje prekoračivali maksimalni nivo emisije gasova, za 565 gigatona do
2030. godine. Čak i bez ubrajanja elektro-energetskog sektora, samo sa uzgojem životinja za ishranu.
Prof. Kiri R. Smit, sa Kalifornijskog univerziteta, smatra da bi smanjujući emisije metana mogli da smanjimo nivo štetnih gasova u atmosferi u roku od nekoliko decenija. Za razliku od ugljen-dioksida čijim
smanjivanjem ne bi osetili razliku ni za 100 godina. Mnogi istraživači koji se bave nestankom vrsta se
slažu oko toga da je glavni uzrok nestanka vrsta koje primećujemo, upravo mesna industrija, upravo zbog
krčenja šuma i nestanka životnih staništa. Prašume se uništavaju 4050 m2 u sekundi. 91% prašuma u Amazoniji je do danas uništeno zbog uzgoja stoke. I ne samo to: troši se 1/3 sve pitke vode na planeti. Situacija je više nego alarmantna. Sada se postavlja jedno važno pitanje. Da li su svetske organizacije za zaštitu životne sredine svesne toga da je uzgoj i ubijanje životinja za ishranu glavni uzrok uništenja planete? I još važnije, zašto se o ovome uopšte ne govori?
