Kriza finansijskog sektora, sada je to već sasvim sigurno, neće zaobići ni privredu.
Nakon dvomesečnog potopa na svim svetskim berzama i propasti velikih banaka, kriza je kulminirala zadnje nedelje meseca novembra, kada je prema Fajnanšel Tajmsu širom sveta oko 80.000 ljudi ostalo bez posla. Ujedno, kriza se sigurnim koracima širi u svim granama privrede. Tako npr., prema saopštenju instituta za privredu iz Kelna, u Nemačkoj svaka druga firma ima nameru naredne godine otpuštati radnike pa bi , prema grubim procenama, moglo bez posla ostati blizu 100.000 ljudi.
S druge strane, nesto optimističnije prognoze iznela je agencija za rad i privrednu saradnju, koja očekuje otkaze za oko 30.000 ljudi pod uslovom da privredni rast bude na nuli. Ističe se, takodje, da su poslednja istraživanja pokazala da se ljudi najjsigurnije u Evropi osećaju u Nemačkoj, Švedskoj i Norveškoj kao i činjenica da se do sada nemački finansijski sektor pokazao dosta sigrunijim od anglo-saksonskog.
U suprotnosti sa ovim optimizmom nalazi se surova realnost sa kojom su već danas suočene stotine hiljada zaposlenih.
Srpsku zajednicu čeka teška godina
Posebno su zabrinuti gastarbajteri zbog najava u posledenje vreme da bi mogli biti prvi na udaru talasa otpuštanja koja se njavaljuju za narednu godinu.
Srpska zajednica, koja je sa oko 400.000 useljenih lica na petom mestu po brojnosti u Nemačkoj, vrlo lako se može naći medju najjugroženijim.
Naime, u prvom naletu otkaza najavljuje se da će prvi bez posla ostati tzv. pozajmljeni radnici koje firme iznajmljuju za obavljanje poslova na odredjeno vreme i za koje nije potrebna školska sprema.
Prema rečima Pavla Konopeka, jednog od osnivača Centralnog Saveta Srba Severne-Rajne Vestfalije sa sedištem u Dizeldorfu, obrazovanje i slabo poznavanje jezika je i inače jedan od glavnih problema sa kojim se suočavaju naši ljudi na radu Nemačkoj a to bi ova kriza mogla još više potencirati:
Poražavajuće su statistike obrazovanosti naših ljudi ovde. Možda se može naći opravdanje za moju generaciju koja je došla u Nemačku pre 40 godina ali se sa istim problemom susrećemo i danas i to kod mladih koji su ovde rodjeni.
Gospodin Konopek tako ističe podatak da svega 25 procenata naše omladine sa uspehom završava Hauptschule (inače, treću po rangu kvaliteta srednjoškolsku ustanovu u Nemačkoj) . U realkama i gimnazijama imamo vrlo mali procenat naših učenika tako da to na duže staze može biti veliki problem. Pogotovu kada dodje do ekonomske krize, tada su prvi na udaru upravo slabije obrazovani i ljudi bez struke tako da se bojim da ova situacija po našu zajednicu može imati vrlo teške posledice.
Konopek ističe da je ideja osnivanja Saveta, koji postoji tek dve godine, i bila upravo usmerena ka pokušaju da se, kroz zajednički rad i putem boljeg organizovanja pokuša nešto učiniti po pitanju ovog problema: Ideja jeste da ljudima putem ovakvog organizovanja pokušamo skrenuti pažnju na važnost obrazovanja te da sve učine da svojoj deci ili unucima stalno skreću pažnju na to. Samo nam tako nešto može pomoći da ovakve krize lakše prevazidjemo i bolje se integrišemo u nemačko društvo.
Teško i za stare i za mlade
Da neće biti lako naredne godine, svedoče reči i Dragane Krsmanovic (38 g.), tehničkog crtača i mašinskog tehničara, koja je u Nemačkoj 15 godina a pet godina je zaposlena za stalno u Simensovoj ispostavi u jednom gradiću u blizini Oberhauzena : činjenica je da smo proteklih nekoliko godina imali zaista puno posla. Radilo se sjajno i ni reči o krizi nije bilo. Medjutim, u poslednjih nekoliko meseci dolazi do drastičnog usporavanja posla i već se lagano nazire pad narudžbi. Niko još nije siguran kako će biti naredne godine ali se oseća lagana panika a ima pomalo straha i za radna mesta. Ona ,doduše, za sada, ne strahuje za svoje radno mesto,ali nikad se ne zna:Imam čvrst ugovor sa firmom ali kada dodje kriza sve je moguće. Pogotovu nakon ove najave da će Simens naredne godine otpustiti oko 5.000 ljudi samo u Nemačkoj. Normalno je da se čovek ne oseća sigurno.
I oni nešto stariji, koji su svoj celi životni vek proveli u Nemačkoj, ne osećaju se sigurno. Familija Vještice više od 30 godina je na privremenom radu u Nemačkoj. Branko Vještica radi već 38 godina u metalnoj industriji i nada se da će naredne godine u penziju dok supruga Lucija pred sobom ima još neku godinu do mirovine. Oboje ističu da je već došlo do usporavanja posla ali se ipak najviše brinu za svoja tri sina i njihovu budućnost: A, mi smo ti već pred penzijom tako da više brinemo o deci koja su u svojim tridesetim životnim godinama- dakle kada mogu najviše pružiti i kada treba da nešto stvore za svoju decu a kako će oni proći kroz ova teška vremena za nas je najveća briga.
KRIZA STIGLA U NEMAčKU PRIVREDU
Prva se na udaru našla automobilska industrija. Talas koji je, kao i onaj finansijski, krenuo iz Amerike pokrenuli su Dženeral Motors, Ford i Krajsler, tri posrnula giganta američke auto-industrije, vrlo brzo se osetio u Nemačkoj. Autoindustrija, kao osnova nemačke privrede, zapošljava oko 750.000 ljudi samo u prizvodnji dok je narednih 450.000 vezano za distribuciju i prodaju automobila.
Najjugroženiji nemački prozivodjač automobila je trenutno Opel, kome je GM matična kuća i od koje ima neisplaćena dugovanja od nekoliko milijardi dolara. Ništa bolja situacija nije ni u Folksvagenu, koji je tokom prošlog meseca zatvorio fabriku u Belgiji gde je ostalo bez posla blizu 2500 ljudi a u obe firme najavljeno je zaustavljanje proizvodnje na mesec dana.
I u ostalim privrednim granama su ili već počela ili se najvaljuju otpuštanja radnika. Tako za iduću godinu Simens najavljuje otkaze za oko 17.000 radnika, od toga 5.000 u Nemačkoj. Isto tako, Hemijski gigant Henkel je najavio otkaze za 1000 radnika, Bajer za više od 5000, Telekom 4000 dok će Nokia optustiti 2000 ljudi do kraja iduće godine i preseliti firmu iz Bohuma u rumunski grad Kluž…
Slični potezi se očekuju i od Mercedesa i još nekih firmi koji imaju nameru preseliti proizvodnju na Istok, konkretno u Kinu i Indiju…
