ŽIVOT – SPOJ SVESTI I ENERGIJE
Svest, um, moć razumevanja, razum, razmišljanja, umeće shvatanja su biološke granice između ljudi i životinja. Mi smo jedina bića na planeti koja to poseduju. Tu privilegiju nismo iskoristili na pravi način. Obuzeti dokazivanjem, naučnim činjenicama, mi smo osuđeni da verujemo jedino u stvarnost koju naša čula mogu da dokažu, a mozak da doživi. Svest uvek bira stvarnost, ili je ona ta koja kreira našu stvarnost? Odgovor nije jednostavan, a naš saradnik dr sc. Miloš Mihajlović, pokušaće da nam to obrazloži.
Koncept holograma objašnjava na koji način je univerzum jedno. To se može ilustrovati sledećim primerom: ako je u akvarijumu mirna ribica koju snimaju dve kamere, jedna spreda, a druga sa strane i te dve kamere imaju svaka svoj monitor u susednoj prostoriji na kojima se vide dva snimka te ribice, posmatraču koji ne zna da se radi o istoj ribici izgledaće kao da su to dve različite ribice i ako se ona pomeri izgledaće kao da se obe pomeraju sinhronizovano, kao da trenutno komuniciraju. Trenutna i nelokalna (na razdaljinu) komunikacija između subatomskih čestica, kao i između DNK, već je poznata nauci i dokazana je. Ona je dovela do koncepta univerzalnog ili kvantnog polja. Tako i mi postojimo u čistom jedinstvu i kao jedinstvo sa celinom, ali svet opažamo kao objektivan i kao dvojstvo, zato jer je naš organizam sredstvo za takvo opažanje.
SVEST U OSNOVI HOLOGRAFSKOG UNIVERZUMA
Imamo dve moždane hemisfere (koje, kao one dve kamere), daju privid da je svet mnoštvo, iako u njemu postoje sinhronizacije, sinhroniciteti i druge pojave koje um ne može da objasni. Dve moždane hemisfere su razlog dualističnog rada uma na osnovu logike i dijalektike suprotnosti. Zahvaljujući tim dvema kamerama u našoj glavi, mi živimo u trodimenzionalnom materijalnom svetu i doživljavamo vreme kao linearno. Zato, kada se um transcendira takav objektivni svet nestaje i doživljava se svest jedinstva. To je moguće samo kada su svi energetski centri u čoveku usklađeni, kao i obe moždane hemisfere. Ako su neusklađeni, onda oni proizvode opažanje sveta kao objektivnog mnoštva suprotnosti. Takvo opažanje je uvek samo odraz sopstvene neusredsređenosti, neravnoteže i nesvesnosti.
Svest jedinstva je čovekovo sopstvo ili duša. Čovekova suština je mnogo veća od njegovog tela i uma. Njegova suština je sama celina koja omogućava telo i um. Dotle nauka ne dopire, ona je postavljena tako da sprečava čoveka da dotle dopre. Nauka je strogo kontrolisana institucija dezinformisanja ljudi da su oni samo telo i um, da je univerzum izvan njih, ili u sukobu sa njima. Zbog toga nastaje sukob čoveka sa samim sobom i sa prirodom. Jedina prava nauka jeste nauka o čoveku i njegovom jedinstvu sa celinom. Ona je davno detaljno izneta u nauci joge, sve drugo je pseudonauka. Svest je u osnovi holografskog univerzuma i sam čin osvešćenja stvara ono što se osvešćava, od božanskog do našeg čina kao svesnog subjekta. Konačno su otkrili sebe. Naravno, samo teoretski, jer nisu praktičari meditacije.
Da jesu, uvideli bi da božanska svest stvara svet kroz um svesnog subjekta. Izvan uma božansko je sam apsolut kao jedno u kome ne postoji ništa po sebi i za sebe (izdvojeno). Izvan uma kosmos je ono ništa, o kome govori apofatička teologija, ili šunjata u budizmu. Svaki oblik, vreme i prostor, postoje isključivo kroz um svesnog subjekta u onoj meri u kojoj čovek nije svestan sebe. Koliko je nesvestan, toliko se fizički svemir projektuje izvan njega. Ne samo kao njegovo tumačenje, ne samo na subatomskom nivou u eksperimentima, u kojima je primećeno da samo prisustvo posmatrača, ljudi, izaziva pojavu čestica, koje su inače bez njihovog prisustva talasi energije, nego i kao božanska moć stvaranja uvek i svuda oko nas. Sve materijalne i stvorene stvari koje vidimo oko nas postoje zbog nas, zbog svesnog subjekta, kako to tvrdi jači antropički princip. Zapravo, kada smo neodgovorni i nesvesni sopstvenih misli, one se trenutno projektuju izvan nas kao fizički univerzum da bismo ga na taj način postali svesni. Kako bi Đaini rekli: „Fizički svemir je izlučevina (bolje reći: projekcija) naše karme.”
PRIVILEGIJA ,,OGRANIČENOG” UMA
Fizičari znaju da je sve informacija, ali ne znaju kako se informacija pretvara u materiju. Odgovor je ovde izrečen: svesni subjekt je onaj činilac zbog koga se informacija pretvara u materiju. Zapravo ne pretvara, već prikazuje samom subjektu kao materija. Zato stanje svesti subjekta odlučuje kakav će svet videti, da li materijalan na javi, ili nematerijalan u snu, ili neće videti ništa ako je nesvestan. Pre ljudi, svesni subjekti su bile zvezde. One su na kosmičkom planu uticale da se stvori materija u obliku planeta. Planete su zatim kao svesni subjekti uticale da se materija još finije oblikuje u životnu energiju u sav živi svet, zavisno od svog položaja i odnosa sa drugim planetama. Povezanost tog mikro i makrokosmičkog uticaja pokazuje nauka astrologije. Ljudi kao individualne duše su najfiniji privlačitelji koji izazivaju sve događaje koje vidimo kao ljudski svet iskustava. Pre zvezda, sama božanska energija je bila svestan subjekt kao Puruša. Ona je to i sada, samo što je preuzela najfinije individualno oličenje kao čovekovo sopstvo, iskustvo ja jesam. Zato se energija samo u prisustvu uma, pod njegovim uticajem, ponaša kao materija i poseban oblik. Pod tim uticajem postoji sve što vidimo. Zato um može da deluje na materiju tako deluje i zakon privlačenja.
KRUŽENJE MATERIJE I PROTOK ENERGIJE
Svi prosvetljeni govore da je kosmos u nama, da nismo odvojeni od Boga. Prosvetljen čovek je sam Bog kao ličnost. Prosvetljenje ima svoju fiziku, jer u kvantnom polju sve je povezano i sve se holografski odražava u svemu, pa tako i duhovno prosvetljenje ima svoj odraz u stanju i kretanju energije, koja je suština ovoga što vidimo kao materijalni svet. Osnovni oblik kretanja energije jeste torus. Torus je osnovni obrazac koji priroda koristi za stvaranje života na svim nivoima. Svaka energetska celina i svako živo biće je torusni vrtlog energije. Ceo univerzum je samostvarajući torus koji replikuje samoga sebe na svim razmerama. U središtu torusa je čist prostor ili akaša. To je u astrofizici poznato kao crna rupa. Iz čistog prostora, akaše ili etra, nastaju svi oblici onoga što vidimo kao materija. Zato se u središtu svake galaksije nalazi crna rupa kao njen izvor i ishod svih zvezda, činilac koji ih drži na okupu, to je oduvek bilo poznato drevnoj baštini, da mi nismo potekli ni od majmuna ni od jevrejskog boga, nego od zvezda. Drevna baština je takvu stvarnost izražavala kroz objektivno znanje i umetnost. Svetom geometrijom je prikazivana vektorska ravnoteža torusne strukture svega. To je svuda poznati cvet života uklesan na staroegipatskim, kineskim, indijskim, evropskim i drugim najstarijim hramovima.
U ČEMU SE KRIJE TAJNA?
Čovek je mikrokosmos, holografski odraz kosmosa u malom. Njegovo energetsko telo je torusnog oblika. Središte vektorske ravnoteže energetskog vrtloga koji sačinjava čovekovo biće dok je uspravno i dok dela spolja u svetu je u gravitacionom centru tela, malo ispod pupka. Središte vektorske ravnoteže energetskog vrtloga koji sačinjava čovekovo biće kada on sedne u položaj za meditaciju, prekrštenih nogu i sklopljenih ruku, kada se okrene ka sebi i svojoj duši, je u njegovom srcu. Njegova srčana čakra, anahata, je središnja čakra, tri su ispod nje, a tri iznad, znači da sve ostale čakre izviru iz nje: tri više i tri niže. Uspostavljanjem njihove ravnoteže ostvari se u čoveku potpuno svesno, što znači sa razumevanjem njihovog smisla, kaže se da je čovek ostvario svoje sopstvo, atman, da je transcendirao relativni um koji je izraz neravnoteže energetskih centara. Čovek tada postaje celovit ili autentičan. Vektorska ravnoteža u srcu, ili prosvetljenje, zaista deluje kao crna rupa, vreme i prostor nestaju za tako probuđenog čoveka. Sav prostor postaje on sam, a vreme bezvremena stvarnost koja je uvek ovde i sada. On je budan i na javi i u snu, jer se njegova sopstvena čista svest ne razlikuje od samog postojanja koje omogućava i javu i san. On se ne kreće dok je njegovo telo u pokretu i radu. On je u tišini dok njegov um govori i misli. Zato su mu misli, reči i dela uvek usklađeni i spontano ispravni. On je nepokretni ishod sveg kretanja. Nepokretna bit sveg zbivanja. Jednostavno, zato jer je sve zbivanje ostvarilo svoju svrhu kroz njega. Nije čovek tada postigao svoje ostvarenje, univerzum je tada postigao svoje ostvarenje kroz čoveka. Dokle god ima i najmanjeg traga iluzije vremena i nečeg drugog u prostoru osim čovekove sopstvenosti, on nije probuđen, nije u srcu.
Tekst napisan na osnovu knjige ,,Fizika svesti” autora Ivana Antića.
