U Brizbejnu deluju dve folklorne grupe, „Srbija“ iz Ros ulice i „Kosovski božuri“ iz Vajkola. Ova prva je osnovana pre više od 20 godina i petkom uveče u Ros ulici se mogu videti roditelji koji su bili prvi igrači „Srbije“, kako dovode svoju decu na probu.
Bilo je perioda kad je „Srbija“ stalno nastupala po folklornim festivalima u Australiji i onim u Brizbejnu, ali i perioda slabije aktivnosti kad se činilo da je grupa gotovo pred gašenjem. Jedan od perioda zatišja se beleži upravo ovih meseci, pa smo popričali sa koreografom i vođom „Srbije“, Rankom Stojanovićem.
– Problemi s kojim se suočavamo su slični kod svih folklornih grupa u Australiji. Jedna generacija stasa, dođe do zenita, igra odlično godinu-dve i onda se raziđu, a mi, koreografi, iznova moramo da uvežbavamo novu decu – objašnjava Stojanović. – Najčešće se to dešava kad devojke i mladići iz jedne postave završe srednju školu. Tad njihov interes za folklor prestaje, a mi se okrećemo mlađim.
Opet na početku
U folklornoj grupi „Srbija“ Ranko Stojanović je već punih sedam godina, a za to vreme šest puta su učestvovali na najvećem festivalu srpskog folklora u Bonirigu. Dva puta su nastupali na Svetosavskim susretima omladine, kao i na brojnim kulturnim festivalima u Brizbejnu.
– Izveo sam dve generacije igrača i sad sam opet na početku, s trećom. Moj prethodnik, Boško Gojković, koji je vodio „Srbiju“ duže od mene, imao je slične probleme. Izborio se sa teškoćama, pa ću i ja – kaže Stojanović.
Među 20-ak igrača koji prave svoje prve korake po Rankovim upustvima, primećujemo znatno više devojčica, nego dečaka.
– I to je problem. Iz godine u godinu se dečaci sve slabije odlučuju za folklor. Kao da to više nije u modi, šta li? Jedva skrpim dovoljan broj muškaraca za neku igru. No, ima tu još jedan faktor, koji verovatno primećuju i ostali koreografi. Ne samo što entuzijazam za folklor opada s godinama, nego nove generacije, pogotovo one rođene u Australiji, nemaju više onog osećaja za ritam i muziku, kao njihovi prethodnici, tako da su probe znatno teže i napornije, nego prethodnih godina – priča Ranko Stojanović.
Ranko uvežbava na probama kola iz Srbije. Iz delova ovih igara će kasnije sklapati „Šumadiju“ i „Igre iz Srbije“, prepoznatljive i nasleđene koreografije grupe, ili „Nove igre iz Srbije“ i „Igre iz Vranja“, koje je sam postavio sa prethodnim generacijama.
– Važno je da igraju i da što duže ostanu zajedno – kaže Ranko. – Nadam se da ćemo uspeti nešto da uvežbamo do Svetosavskih susreta u Kanberi i pomisao na taj put ih sad drži. To bi bila nagrada za ovo što rade, a pošto smo na početku rada s novom generacijom, poziv je otvoren i za drugu srpsku decu iz Brizbejna da nam se pridruže. Nikad nije kasno, a „Srbija“ će sigurno i opstati.
