– Povodom falsifikata jednog albanskog filologa –
Albanski akademici, potpisom A.DH. (Ali Dhrimo), u njihovom ENCIKLOPEDIJSKOM RECNIKU pisu doslovno:
HARF Arnold fon (1471-1505). Nemacki putnik, koji je 1497, prolazeci kroz Ulcinj, Durres i Sazan, zabelezio iz albanskog jezika 26 reci, 8 izraza i brojeve 1-10 i 100 i 1000, propracene sa prevodom na nemacki jezik. Ovo su obicne reci koje sluze stranom putniku u njegovom svakodnevnom zivotu. Ove beleske stampane su po prvi put 1860. godine od E. fon Grote u Keln i pretstavlaju jedno od prvih svedocanstva napisanih na albanskom jezku.1)
Albanski akademici znaju sasvim dobro da je te reci Arnold fon Harf zabelezio u Draç (grad Albanije), sto se jasno vidi i iz jezicnih karakteristika, drukcijih od jezicnih karakteristika Albanaca naseg, crnogorskog Ulcinja. Pojedini albanski filolozi, koji se bave naukom, a ne falsifikovanjem istorije albanskog naroda, naglasili su sasvim jasno to – da su te reci zabelezene u Draç, a ne u Ulcinj.
I pored toga albanski akademici, kako vidite iz citata, ne naglasavaju to. Oni ne kazu da su te reci zabeljezene u Ulcinj, ali ne kazu ni da su zabeljezene u Draç. Namerno ostavljaju neodredjeno mesto gde su zabelezene te reci, da bi drugi mogli da falsifikuju istinu po svojoj (veliko-albanskoj) naklonosti, a oni – akademici – da se ograde od tih falsifikata, peruci ruke kao Pilat. Ovo nije jedini primer ovakvog stava ovih akademika.
Svesni ovoga, albanski intelektualci svih zastava, upregli su se da, preko falsifikovanja istine o “recniku” tog nemackog putnika, udaraju u bubnjeve kao toboze da je Arnold fon Harf zabelezio te reci upravo u Ulcinj i da se eto – time! – dokazuje da su oni, Albanci, i u XV veku (znaci, prije dolasta turskih okupatora!), bili stanovnici tog grada. I to – apsolutni!
Jedan od ovih intelektualaca je i sadanji albanski filolog dr Ruzdi Usaku (Ruzhdi USHAKU), inace Ulcinjanin (ciji su roditelji dosli tu iz Turske!), koji se upregao da preko falsifikata (ovo nije njegov jedini falsifikat!) rovari i radi za indoktriniraje Albanaca lazima, da bi tako, reko lazi i falsifikata, realizirali snove albanskih burzuaskih intelektualaca o njihovoj super Ve-e-elikoj Albaniji.
Evo sto konkretno kaze on:
“Nemacki vitez Arnold fon Harf, duz jednog putovanja godine 1496. prosao je kroz neke albanske pokrajine, medju kojima spominje i Ulcinj, gde je ovaj stigao iz Raguze (Dubrovnika), odakle za nekoliko dana zivece sa Albancima. Evo sto pise Harf za Ulcinj tog vremena:
“Od Raguze do Ulcinja (koji on belezi kao Dulcina R.U) ima sto morskih milja. Ovo je jedan grad gde sam ja po prvi put slusao albanski jezik. Cim sam sisao u luku primetih zvon ovog jezika, koji se razlikovase od slovenskog”.
U nastavku Harf pise i da se ovaj gradic nalazi pod vlast Venecijanaca i da jedina stvar venecijanska, koju je tu sreo, behu nekoliko vojnika, neki brodovi i jedna zastava venecijanska. Izgleda da je Harf boravio u Ulcinj jedno dva dana, i tu treba da je belezio i neke albanske reci, koje figurisu u njegovom albansko-nemackom Recniku, koji ima veliki znacaj za istoriju albanskog jezika”.2)
Kako vidite, ovaj “filolog” pretendira i propagandira da je Ulcinj “albanska pokrajina”, gde je Harf ziveo “sa Albancima”, iako sasvim dobro zna da ovaj grad i njegova okolina nikada nikakvoj albanskoj drzavi nisu pripadali. Cime nam on dokazuje da je Ulcinj “albanski” grad i da je Harf tu ziveo bas “sa Albancima”?
Ako je Harf u ulcinjskoj luci primetio zvon albanskog jezika (PRIMETIO!), da mozda to ne znaci da je i grad albanski?! Ovi Albanci udaraju u svoje bubnjeve da je i u Dubrovnik nekada neko cuo jedan krik na albanskom jeziku!! Da mozda ovo ne znaci da je i Dubrovnik albanski grad?!?! Zvon albanskog jezika ja svakodnevno cujem i ulicama Zeneve!!! Da mozda i Zeneva nije albanski grad?!?!?!
Veliki i osvedoceni prijatelj albanskog naroda, Kanadjanin dr Robert Elsie, pise ovih dana da su primorski gradovi danasnje Albanije, Skadar, Lez’a, Draç, Valona i Saradna, u srednjem veku bili nastanjeni pretezno slovenskim, grckim i italijanskim stanovnicima, da su tamo Albanci bili u manjini. Tako i u Ulcinj je sigurno stigao krajem XV veka koji albanski trgovac, nosac, doker, drvorezac, slasticar, arnaut-najamnik, putnik, prosjak. Ali ovo ne znaci da su tu Albanci “autohtoni” (i za ovo pretendira albanski “filolog” dr Usaku!)3), pa ni da su oni tada pretstavljali gro stanovnistva, ponajmanje da je Ulcinj “sasvim albanski grad” (on i za ovo pretendira).4)
Pa i Fon Harf, pisuci da je u ulcinjskoj luci “primetio zvon” albanskog jezika, istovremeno pise da se ovaj jezik “razlikovase od slovenskog”, sa kojim ga eto uporedjuje – tu, u ulcinjskoj luci, gde se nije primecivao, vec cuo na sve strane.
Na str. 41 ovaj “filolog” nastavlja:
“Petar Skok, u njegovom delu DOLAZAK SLOVEN NA MEDITERAN (Split 1934) pise da etnografsko ogledalo primorskog grada Ulcinja moze da se karakterise, kako kaze ovaj autor, kako sledi: Ulcinj je u pocetku romanski grad. U vreme srpske i zetske vladavine postaje slovenski. Kao takav, godine 1571. prelazi pod Turcima i duz njihove vladavine u isto vreme se albanizira. I deli sudbinu Slovena u Albaniji.
Jedno ovoliko arbitrarno tvrdjenje i bez nikakvog oslona ne zasluzuje ni kakav elementaran koment, ali moze da nam je zao sto jedan toliko poznat naucnik nije znao ni sto je pisao o Ulcinju i albanskom jeziku na kraju XV veka nemacki vitez Arnold fon Harf”.
Stvarno treba da nam je zao sto hrvatski filolog, akademik, prof. dr Petar Skok (ni 1934. godine!) nije stigao da shvati da se Ulcinj, duz turske uprave, muslimanizirao, ali ne i albanizirao, jes svi muslimani Ulcinja nit su tada bili Albanci, kao sto to nisu ni danas! Jedan njihov deo jesu Albanci, ali isto tako jedan njihov dobar deo su i muslimanizirani Srbo-Crnogorci, zatim Turci, Arabljani, Vlasi, Grci, Cigani, Romi i dr. Najveca muslimanska porodica Ulcinja – Resulbegovici – koja je 1950. godine brojila preko 254 muskih glava, nije albanska, vec crnogorska. Kao ova porodica su i mnoge druge. Koliko za primer navodim porodice Baranin, Basic, Briskovic, Busatlic, Buzuku, Capunovic, Capric, Ficic, Mandic, Cuk, Peku, Tulic, Voglic i druge.
Ali, za “filologa” dr Ruzdi Usaku i Resulbegovici (koje on albanizira u Resulbegu!)5) nisu Crnogorci, vec Albanci, iako mu je njegov kolega Albanac Ali Lunji jasno rekao i naglasio, pismeno i na albanskom jeziku (!), da su Resulbegovici Crnogorci, sto je dr Usaku i bez njega znao od vremena, jer mu je i albanski pop Pater Marin Sirdani, O.F.M., jos 1904. godine, kad je posetio Ulcinj, rekao da tu zive muslimani (!), a ne Albanci. No, kad se pod maskom filologije bavimo politikologijom i falsifikovanjem naucne istine, onda se od njih i Resulbegovici pretstavljaju kao Albanci, a ako se koji od ovih Resulbegovica pobuni i rece im da nije Albanac, onda ovi albanski “filolozi” i “naucnici”, koji nam se busaju u prsa i za “proleterski internacionalizam”, znaju i da ga hapse (upravo za to!) i osude na dozivotnu robiju, pa da ga i na zivo oderu do 10 puta uzastopno (opet – upravo zato!), ne bili mu nasli albansku capru. Ili ovo nije istina gospodine Usaku?! Ili da mozda ne znate da ste upravo ovim vasim pretendiranjima (lazima i falsifikatima!) uhapsili, osudili na dozivotnu robiju, pa i odrali na zivo jednog od ovih Resulbegovica?!
I za ovo treba da nam je zao, sto jedan stvarno dobar filolog, koji preko svega nije ni Albanac (on je poreklom Turcin, sto nam dokazuje i njegovo prezime!), podrzava i pomaze albanske falsifikatore svojim falsifikatima, umesto da pomogne albanskom narodu da se osvesti i otrgne od sulude rasisticke indoktrinacije lazima i svakakvim falsifikatima svojih falsifikatora.
__________________
1) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH – Sektori i enciklopedisë shqiptare: FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tiranë, 1985, str. 359/II.
2) USHAKU, dr. Ruzhdi: ULQINI NË GJURMËT E SHEKUJVE, Ulcinj, 1991, str. 20.
3) Iden: str. 44.
4) Iden: str. 39.
5) Iden: str. 30.
Pise: Prof. Dr KAPLAN BUROVIC, akademik
