DIJASPORA POMAŽE SRBIMA NA KOSOVU
• Novac koji je država vratila našim ljudima iz inostranstva posle osam godina blokade biće uložen u obnovu zemlje i pomoć izbeglicama
Fond dijaspora za maticu nastavlja humanitarni rad na obnovi zemlje i rešavanju najtežih problema nastalih posle NATO bombardovanja 1999. godine, a u budućnosti će se posebno okrenuti pomoći srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, odlučeno je na sednici Upravnog i Nadzornog odbora, koja je proteklog vikenda održana u Beogradu, prvi put nakon što je Vlada Srbije krajem septembra vratila rasejanju oko tri miliona evra blokiranih pre osam godina.
Prema planu ulaganja za 2009. godinu prednost će imati investicije u trajna dobra kojima se rešavaju urgentni humanitarni problemi, a najpre će se sa 10.000 evra pomoći završetak izgradnje spomen-hrama Hristovog roždestva borcima Mojkovačke bitke u Mojkovcu. Osim toga, biće uloženo 100.000 evra za kupovinu napuštenih seoskih imanja radi zbrinjavanja najugroženijih izbeglica sa Kosmeta, a sa dodatnih 100.000 evra biće pomognuta i deca u južnoj srpskoj pokrajini. Na trošenje ostatka sredstava biće uveden šestomesečni moratorijum i ona će biti oročena u banci.
Sećanje na Medakovića
U zdanju Vukove zadužbine u Beogradu članovi Fonda dijaspora za maticu odali su poštu preminulom akademiku Dejanu Medakoviću, bivšem predsedniku SANU i predsedniku Vukove zadužbine, jednom od pokretača inicijative i osnivača Fonda i članu saveta Sabora matice i dijaspore.
Vlada Srbije najavila je da će takođe učestvovati u pomoći izbeglicama i deci sa Kosova, ali će se zajednička ulaganja realizovati tek usvajanjem budžeta za 2009. godinu, jer u državnoj kasi za ovu godinu nisu predviđena sredstva za ove projekte.
– Predložićemo Vladi Srbije, RS i Crne Gore da zajedno sa Fondom podižemo nužno potrebne trajne objekte u ugroženim krajevima, gde bi vlade učestvovale sa dve, a Fond sa jednom trećinom ukupnih troškova – rekao je predsednik UO Fonda Miloje Milićević iz Berlina, naglasivši da bi se o svakom konkretnom zajedničkom ulaganju zaključivali posebni ugovori Fonda i nadležnih resora vlade.
Dobrotvori Fonda su svoje priloge davali pre svega za obnovu i saniranje porušenih infrastrukturnih objekata, kao i za žrtve NATO bombardovanja 1999, pa će se uprava i u budućnosti striktno toga pridržavati.
– Zato ne pokušavajte, jer je to nemoguće, da značajnija sredstva Fonda preusmeravate na neke druge potrebe – poručio je Milićević prisutnima.
On je podsetio da su Savet Sabora matice i rasejanja i uprava Fonda do sada radili dobrovoljno i besplatno, te da su sami plaćali tekuće troškove, a da su sredstva koja su prikupljena od dobrotvora – svetinja.
Nove kancelarije
Predstavnici Ministarstva dijaspore, u čijim prostorijama je održana sednica uprave Fonda dijaspora za maticu, založiće se da u njihovoj zgradi budu obezbeđene dve prostorije sa opremom gde bi bile kancelarije za dokumentaciju i arhivu Fonda. Uskoro će se uspostaviti i sajt Fonda na Internetu preko kojeg će i matica i rasejanje pratiti rad ovih institucija dajući doprinos svojim predlozima i inicijativama.
– Želimo da Fond dijaspora za maticu postane trajna institucija za razvoj i pomoć matici. Da bi u tom smislu trajno delovao, neophodne su nam sveže ideje, inicijative, sredstva i mladi ljudi u matici i rasejanju – rekao je Milićević.
U radu sednice učestvovali su predstavnici Srba iz Nemačke, Velike Britanije, Švedske, Austrije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Francuske, Južne Afrike, Australije, Japana, Južne Afrike, Italije i drugih zemalja. Mila Alečković pozvala je rasejanje da ponovo počne da prikuplja novac za pomoć otadžbini. Međutim, Sima Mraović iz Pariza upozorio je da su naši ljudi u inostranstvu nezainteresovani, razočarani i razjedinjeni, jer nemaju poverenja u vlast.
– Mladi ne dolaze na skupove, a generacije koje su prikupljale novac polako izumiru. Ukoliko dijaspora ne bude mobilisana i motivisana teško da će biti novih investicija – rekao je Mraović.
Učesnici skupa pozdravili su odluku Vlade Srbije da vrati dug dijaspori i da poništi odluku o brisanju Fonda iz registra, ocenivši da će se u budućnosti postepeno vraćati poverenje u državno rukovodstvo.
Mesto u parlamentu?
U ime vlade i Ministarstva za dijasporu učesnike je pozdravio državni sekretar za rasejanje Miodrag Jakšić, a među gostima bio je i Vladika osečko-poljski i baranjski gospodin Lukijan. Jakšić je rekao da će do kraja godine biti gotov Nacrt zakona o dijaspori i da se radi na olakšavanju glasanja dijaspore na izborima, a podržao je i predlog da se omogući ulazak predstavnika dijaspore u srpski parlament. Jakšić je rekao da bi to moglo da se reši tako što bi dijaspora dobila onoliko poslanika koliko glasača izađe na izbore, podsetivši da jedan mandat vredi oko 20.000 glasova.
DRŽAVA, IPAK, OSTALA DUŽNA, TVRDE U FONDU
NEDOSTAJU JOŠ DVA MILIONA EVRA
Uprava Fonda dijaspora za maticu smatra da je država ipak ostala dužna rasejanju, jer se još od 2002. godine na deviznom računu Saveznog ministarstva inostranih poslova nalazi oko 90.000 evra. Osim toga, u vreme oktobarskih promena 2000. godine u našoj ambasadi u Beču bilo je još oko 765.000 šilinga (52.000 evra) namenjenih Fondu, ali je tadašnji ambasador Mihajilo Kovač ta sredstva potrošio bez znanja i dozvole. Međutim, rukovodstvo Fonda dijaspora za maticu očekuje da država vrati i kamatu na celokupnu glavnicu imovine od početka 2000. godine.
Prema rečima Miloja Milićevića ukupna imovina Fonda iznosila je oko 3.190.000 evra 2000. godine, pa bi uz godišnju kamatu od šest odsto, danas trebalo vratiti oko 4.966.000 evra. Osim razlike od oko 1.917.000 evra Milićević je istakao da bi država trebalo da plati i nastale sudske i advokatske troškove (15.000 evra).
NAJAVLJEN PETI SABOR MATICE I RASEJANJA
IZBORI U AVGUSTU
U avgustu sledeće godine biće održan peti Sabor matice i rasejanja na kojem bi trebalo da bude izabrano i novo rukovodstvo Fonda dijaspora za maticu. Prema rečima predsednika UO Fonda Miloja Milićevića, delegati Sabora iz rasejanja sa pravom glasa trebalo bi da budu prevashodno predstavnici naših asocijacija, udruženja i pojedinci koji su svojim prilozima i delovanjem doprineli nastanku imovine Fonda.
– Zastupljenost u Savetu Sabora i upravi Fonda trebalo bi da je proporcionalna visini skupljenih priloga. Naše rasejanje u Švajcarskoj sakupilo je najviše novca pa bi njihovi predstavnici trebalo da budu najbrojniji. Gro imovine prikupilo je evropsko rasejanje, dok je prekookeansko do sada učestvovalo sasvim neznatno, gotovo samo simbolično – rekao je Milićević.
Osim toga u delu Saveta Sabora i uprave Fonda iz matice trebalo bi da se nađu ličnosti zaslužne za čuvanje imovine, predstavnici vlada Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, kao i predstavnici SPC-a i značajnih kulturnih i javnih institucija i istaknuti pojedinci.
I. P.
