Zbunjeni predizbornim tumaranjima pojedinih svojih etničkih organizacija, ili iscrpljeni bezuspešnim i liderski zatrovanim pokušajima okupljanja Srba u Evropi pod neku krovnu organizaciju, ljudi srpskog porekla na Starom kontinentu, konkretnije iz Minhena u Nemačkoj, povukli su do sada verovatno najozbiljniji potez kad je reč o uspostavljanju zdravih odnosa između dijaspore i otadžbine.
Za petak, 5. decembar, u Socijalnom i kulturnom centru Srpske pravoslavne crkve u Minhenu, uz blagoslov episkopa zapadnoevropskog Konstantina, zakazana je Osnivačka skupština Foruma srpske dijaspore, nevladine i neprofitne organizacije koja “ prema programskim najavama “ predstavlja potpuno drugačiji pristup zbližavanju ljudi srpskog porekla bez obzira na to gde žive. Poučeni iskustvom da njihovi mnogobrojni zahtevi oficijelnim predstavnicima matice nisu nailazili na bilo kakve reakcije, postali su svesni da se samo kroz institucionalizovanje interesa dijaspore nešto može uraditi.
Deset ključnih pitanja
“ Svi kritikuju vlast zbog tretmana koji u otadžbini ima trećina našeg naroda oličena u dijaspori i uglavnom se na tome sve završava.
Mi nudimo koncept za rešavanje tih problema i to u saradnji s maticom. Šta je to još novo? Imamo odgovore na deset ključnih pitanja srpske dijaspore danas “ precizan je Milan Vučković, biznismen, novinar, publicista i čovek koji se kao jedan od njenih pripadnika već duže od jedne decenije bavi problemima rasejanja, pa je tako i jedan od sedmorice inicijatora Foruma srpske dijaspore. Zajedno s njim glavni inicijator je Miodrag Kreculj, a slede dr Dejan Sikinger, Slobodan Pavić, Željko Savić, diplomirani inženjer Nebojša Ivanović i Aleksandar Kreculj.
Prvi projekat koji treba da pokaže svu ozbiljnost ove ideje jeste „Bela knjiga o dijaspori“. Ona bi, okupljajući što veći broj naših sunarodnika po celom svetu, trebalo konačno da da precizne odgovore na nekoliko važnih pitanja: ko je, odnosno šta je, dijaspora;
koliko danas ima ljudi u srpskoj dijaspori i, kao treće, koji su njeni najvažniji problemi koje treba rešavati.
“ Želimo da promenimo ono što je već duže od pola veka očito: bez obzira na karakter vlasti kod nas u otadžbini, sva tri politička sistema su se podudarala u kontinuitetu nemara, koji je ispoljavan prema iseljenim građanima Srbije. Ne tražimo ništa više nego što imaju drugi. Zašto bi Srbija slabije tretirala svoju dijasporu nego što to čine druge države u okruženju “ pita se naš sagovornik.
„Bela knjiga“ trebalo bi da pruži odgovore na mnoga pitanja “ čine li srpsku dijasporu svi Srbi sveta, ili samo građani Srbije, bez obzira na svoje etničko poreklo i veroispovesti? Da li je opredeljujuće poreklo, ili pasoš?
“ Svi Srbi sveta nemaju srpski pasoš i ne mogu ga imati. Svi građani Srbije sigurno nisu Srbi, a imaju srpski pasoš “ primećuje Vučković, praktično pokazujući koliko je važno utvrditi zapravo šta je danas srpska dijaspora.
Na osnovu toga mnogo je lakše ustanoviti i njeno brojno stanje, a time i odrediti koliko je zaista biračko telo, a u skladu s tim precizirati kolika je potrebna izlaznost i cenzus da bi izbori imali neophodan legitimitet. Podatak da je čak i na zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije naveden pogrešan podatak o broju naših ljudi u rasejanju najbolje ilustruje koje su sve mogućnosti da se manipuliše tim brojem, pa se tako u javnosti operiše s podacima o dva do četiri miliona Srba u svetu.
“ U svim zemljama Zapada postoje savezni zavodi za statistiku koji veoma ažurno beleže sve promene u strukturi stanovništva svoje zemlje, a time i demografsko kretanje njihovih imigranata, odnosno svih etničkih grupa na njihovoj teritoriji. A kod nas se niko do danas nije setio da napravi bar približnu računicu koliko naših ljudi ima u dijaspori. Zato je popis pokazao da nas ukupno ima oko 400 hiljada, što je u poređenju sa 627.500 vlasnika našeg pasoša samo u Nemačkoj, na osnovu podataka Saveznog statističkog zavoda iz Visbadena, čist sarkazam “ veli.
Kako ući u parlament
Pitanje učešća na izborima, takođe, nije moglo da se zaobiđe. Forum upozorava da su zbog nepreciznosti oko utvrđivanja tačnog broja glasača svi dosadašnji izbori bili sumnjive legalnosti, a njihovi rezultati pod ozbiljnim znakom pitanja. Odbacujući politički providno obrazloženje o nepostojanju tehničkih mogućnosti, Forum predlaže glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ili našim crkvama, potom glasanje pismima i putem Interneta. Time bi dijaspora postala ravnopravni deo ovdašnjeg političkog, ekonomskog i društvenog sistema i imala mogućnost učešća u parlamentu, vladi i predstavništvima.
“ Dosta nam je da pogrešni ljudi odlučuju u naše ime šta je za nas bitno, a šta nije. Kad čujem da dijaspora ne može ravnopravno da odlučuje zato što ne živi u Srbiji pitam se: kako o nama u dijaspori odlučuju ljudi ovde koji ne poznaju ni dijasporu ni kako se tamo živi. Zato je jedino legalna participacija u odlučivanju i zajednička pomoć svojoj matici “ kategoričan je Vučković.
Budući da su svi ovi programski zahtevi na prilično „dugom štapu“ predlog je da na narednim parlamentarnim izborima dijaspora istakne svoje kandidate, koji bi “ samo ovog puta “ na osnovu pozitivne skupštinske diskriminacije formirali poslanički klub. Njih bi predlagali izborni odbori formirani pri konzulatima, u koje bi ušli predstavnici Crkve, konzulata, društvenih organizacija i istaknuti pojedinci. Oni bi formirali listu „Dijaspora“ za koju bi se glasalo i na osnovu ostvarenog izbornog rezultata lista bi ravnopravno učestvovala u deobi preostalih mandata nakon izuzimanja garantovane poslaničke kvote.
Tako bi se kroz parlament, vladu i druge institucije vlasti dijaspora lakše izborila i za stav da se svima koji to zahtevaju na osnovu svog porekla omogući srpski pasoš, da se reguliše pitanje vojne obaveze, zbog koga se svake godine nekoliko hiljada mladih srpskog porekla ispisuje iz našeg državljanstva, da se reformiše postojeći neefikasan sistem dopunske nastave…
“ Problematika dijaspore ne može da bude jednomesečna predizborna kampanja i tema stranaka, već fundamentalni segment državne politike, jedan od vitalnih nacionalnih interesa. Zato je dijaspora iskreno počela da se ukrupnjava. Iako je ona i crkveno i ideološki i partijski podeljena ona se danas iskreno ukrupnjava da bi branila svoje i interese otadžbine. Zato pozdravljamo i ujedinjenje najjačih srpskih asocijacija u SAD, jer je to u zajedničkom interesu “ zaključuje Milan Vučković, pozivajući sve dobronamerne ljude da se u petak okupe u Minhenu na Osnivačkoj skupštini Foruma srpske dijaspore.
