Dugo iščekivani plan Emanuela Makrona o „restrukturiranju islama” još nije objavljen, ali se iz izveštaja njegovog glavnog savetnika za pitanja muslimanske vere nazire kako bi mogli da izgledaju letos najavljeni okvir i pravila za „islam na francuski način”. Jelisejskoj palati je, između ostalog, upućen predlog da podrži mali porez na halal proizvode i drugu muslimansku potrošnju kako bi se tim novcem osigurala nezavisnost zajednice od uticaja drugih država.
Prema izveštaju uglednog instituta Montanj i njegovog autora Hakima el Karuija, Turska i Saudijska Arabija su glavni finansijeri širenja salafizma među muslimanima u Francuskoj i širom Evrope, kako kroz škole za učenje jezika tako i preko društvenih mreža.
Makron je u julu u Versaju rekao da će vlada dati islamu okvir i pravila kako bi uvek bio praktikovan u skladu sa zakonima republike. Pored brige zbog bujanja terorizma koji je u Francuskoj od napada na Pariz 2015. odneo 230 života, zvaničnici odavno upozoravaju na opasnost od „paralelnog društva”. Skreću pažnju na to da sve više dece izostaje iz škola petkom, koji je za muslimane sveti dan, sve više roditelja odbija da ćerke šalju u mešovite sportske timove i sve otvorenije se izražava prezir prema hrišćanskim „nevernicima”, što na duže staze preti da ugrozi socijalni mir.
Želja za modernizacijom islama ili uspostavljanjem njegove francuske verzije nije nova u zemlji koja ima najveću populaciju muslimana u Evropi i rastuću popularnost radikalnih tumačenja islama u siromašnim, mahom migrantskim predgrađima. Bivši predsednik Nikola Sarkozi je 2003. godine, u vreme dok je bio ministar unutrašnjih poslova u vladi Žaka Širaka, osnovao Francuski savet za muslimansku veru (CFCM). Ideja Karuija je da se umesto njega osnuje nova otvorena i neutralna organizacija Amif (Muslimansko udruženje za islam u Francuskoj) koja bi pomogla da se iskorene ekstremistički elementi.
Sin tuniskog muslimana i majke francuske protestantkinje, sinovac bivšeg tuniskog premijera, Karui se predstavlja kao francuski musliman, ali se protivi nošenju hidžaba. Smatra da je muslimanska marama političko sredstvo koje pojačava nejednakost polova, što je suprotno jednakosti kao jednoj od osnovnih francuskih vrednosti.
Ovaj nekadašnji Rotšildov bankar tek je posle napada na list „Šarli ebdo” počeo da istražuje muslimane u Francuskoj, nehomogenu zajednicu od, navodno, oko 4,5 miliona ljudi, mada se tačan broj ne zna jer Francuska ne prikuplja podatke o rasi, etničkom poreklu i religiji. Reformi je pristupio kao što bi se od ekonomiste i očekivalo: izračunao je islamsku potrošnju i udeo sekularnih muslimana u odnosu na pristalice Islamske države. Posebno je zainteresovan za transparentni priliv novac i ograničenje stranih donacija za džamije i imame. Zaključio je da su dve trećine francuskih muslimana rođene u Francuskoj i da je besmisleno da ih finansiraju Alžir, Maroko ili Turska.
Karui predlaže da država, kao protivtežu radikalnim elementima, podrži umerene struje, koje bi se finansirale porezom od halala (godišnji promet tog tržišta je oko 5,5 milijardi evra). Ideja je i da država reguliše hodočašća i proširi učenje arapskog u školama kako bi se deca odvratila od džamija u kojima se navodno uči jezik a zapravo se širi salafističko učenje, krajnje konzervativno tumačenje islama.
Halal porez ne bi prikupljala država već sama asocijacija Amif, slično kao što namet na košer proizvode ubira jevrejska zajednica. I pored toga, zbog poreza su se očekivano pobunili fundamentalisti, koji na svojim portalima poručuju da će francuski muslimani sigurno odbaciti svaki plan vlade da islam dovede na liniju sa francuskim principima. Takođe se pitaju da li bi hrišćani dozvolili da im neka muslimanska vlada diktira šta jeste a šta nije hrišćanstvo. Protiv halal poreza su i neki francuski senatori koji upozoravaju da bi te mere bile neustavne jer sekularna država nema pravo da se meša u religiju.
Makron je strategiju najavio za jesen, ali mu, prema navodima francuskih medija, treba još vremena za ovu temu koja je i diplomatski osetljiva zbog dimenzije koja podrazumeva slabljenje veza između muslimana u Francuskoj i njihovih matičnih zemalja.
Turska je, prema pisanju „Hurijeta”, već rekla da je snažno protiv Makronove modernizacije islama. Agencija Anadolija je nedavno objavila komentar koji je u naslovu pominjao „kolonijalistički pogled Francuske na islam”. Ankara je protiv ukidanja Muslimanskog saveta, kojem trenutno predsedava član turskog porekla, dok francuski zvaničnici kažu da se turska protivi inicijativi jer ne želi da izgubi uticaj na tursku zajednicu.
izvor : politika.rs
