Profitabilni humanizam
Bernara Kušnera, nekada najpopularnijeg čoveka u Francuskoj, koji je pre manje od četiri godine bio najozbiljniji kandidat za predsednika države pa čak jedno vreme i za Nobelovu nagradu, danas ozbiljno kritikuju mediji koji traže objašnjenje za počinjeni zločin. Svi se pitaju šta je tačno znao i koliko je kriv za smrt više stotina ljudi
Polemika koja se ovde vodi o bivšem ministru zdravlja tiče se medijatora, leka za mršavljenje koji je odneo 2.000 života dok je Bernar Kušner bio u vladi. Nakon afere u vezi s transfuzijom krvi, zagađene sidom, ovo je drugi slučaj da se lekovima ubija ovoliki narod i pored toga što je postojala sumnja pa čak i pismeno upozorenje nekolicine lekara.
I dok se Kušner brani da nije imao pojma o svemu tome, u isto vreme traju napadi na njegovu damu, kojoj preti šah i mat pozicija. Gospođa Kristina je na meti napada koji se odnose na špijuniranje kompjutera u televizijskoj kući France 24, gde komanduje i gde su joj zbog načina na koji ona vodi firmu svi okrenuli leđa i traže njenu ostavku. Iako trenutno ništa ne radi, direktorka vuče godišnju platu od 320.000 evra, a ugovor joj je takav da niko ne može da je izbaci iz zlatne fotelje. Ovo mesto joj je namestio predsednik Sarkozi, a ona je zauzvrat izbacila više nepodobnih novinara koji su se usudili da kritikuju vlast ili samo njenog životnog saputnika, poznatog Tačijevog prijatelja i velikog srbomrsca, Kušnera.
Nakon prošlogodišnjeg skandala u vezi sa silnim parama koje je „frenč doktor“ naplaćivao po sirotinjskim zemljama korumpirane Afrike, sada se uveliko govori i o Kušnerovoj krivici dok je bio na mestu ministra spoljnih poslova povodom smrti šestoro usvojenih mališana sa Haitija. Kušner je odugovlačio „papirologiju“ za 350 usvojenih siročića i neki od njih su preminuli čekajući da se sve vize odrade po pravilu i propisu.
Familija otima i bogati se
Bernar i Kristina nisu ni Ivica i Marica niti Romeo i Julija već su više nalik na Sodomu i Gomoru ili Boni i Klajda. To čak nije ni bračni par u pravom smislu reči, jer dugo žive u slobodnoj uniji. Oni su neka vrsta preduzeća. Kušner-Okrant end son prava je multinacionalna kompanija na crno koja ima gomilu filijala i obrće milione, i to na sve moguće legalne i nelegalne načine, kako je navedeno u jednom članku francuskog časopisa Ekspres. Autorka Christiane Richard je advokat i konstatuje da su sve moguće forme poslovanja i svi zakonski modeli formiranja preduzeća upotrebljeni da bi ova familija zadovoljila svoju glad za bogatstvom.
Pored apartmana od 250 kvadrata u ulici Guynemer, koji plaćaju svega 5.000 evra, što je upola realne cene u ovom delu Pariza, familija poseduje i nekoliko svojih stanova, lokala i vikendica velike vrednosti. Novinar Emmanuel Berret na dve cele stranice teksta nabraja razne manipulacije ukletog para Kušner-Okrant: od kupoprodaje stanova, naravno, s velikom razlikom u ceni kupovine i prodaje, pa sve do sumnjivih građevinskih dozvola i otvaranja i zatvaranja raznih firmi za komunikacije, prodaju i iznajmljivanje nekretnina, od jahti na moru do stanova u okruženju skijaških staza na Alpima.
U biznisu su im sva braća i sestre, kao i deca. Jedan deo firme vodio se na sina Acu, koji je tada imao punih osam godina. Na pitanje odakle tolike pare, Kristina je odgovorila u stilu Mire Marković – ona piše knjige. Doduše, izdala je jedno tuce knjiga, a neke su se i dobro prodavale. A i gospođa Kristina stoji iza Bernara, k’o Mira iza Slobe, ona je na čelu te institucije.
Kušnerova druga žena Kristina Okrant bila je poznata po svojim ispadima i finansijskim pretenzijama u svim redakcijama u kojima je bila zaposlena. Ova ćerka bivšeg belgijskog diplomate započela je karijeru u Americi da bi po dolasku u Francusku postala popularna voditeljka TV dnevnika. Kao veliki snob, šarmantna plavuša je želela da postane neodvojivi deo pariskog džet-seta i u tome je uspela. Ona je ta koja je od jednog bivšeg komuniste i scenariste napravila ono što je Kušner danas.
I dok se o njemu u Srbiji uglavnom sve zna, i to mnogo više nego što se pominje u Francuskoj, o njegovoj boljoj polovini se gotovo ništa ne zna. Ova gospođa je nama koji živimo u Francuskoj poznata kao strasna srbožderka, i to od prvog časa izbijanja građanskog rata. Ona se na samom startu raspada Jugoslavije proslavila i po organizaciji emisija i debata koje su imale za cilj da okrenu javno mnjenje protiv Srba i pripreme teren za bombardovanje.
Svi znaju da smo do rata bili popularni i dobro viđeni u Francuskoj, kao hrišćani, stari prijatelji i verni saveznici iz Prvog svetskog rata. Tako više odavno nije, umnogome zahvaljujući Bernaru i Kristini.
Sve za novac
Kušner je doskora imao poprilično veliku ministarsku platu. To je novac za koji se zna, plus sve ono o čemu ni milicija nema pojma. Tek s vremena na vreme kada ga uhvate u mućki, procuri vest o nekim milionima. Običan čovek bi tu završio karijeru i započeo odsluženje zatvorskog roka. Oni s dobrim poreklom i jakim vezama ne haju mnogo za svoju slobodu i cela priča pada u vodu. Ovaj plavokosi evropski deputat je do te mere gladan para da je kao svoje stalno prebivalište prijavio vikendicu koju ima na ostrvu Korzika kako bi mu putni troškovi za dolazak u Brisel bili veći. Naravno, ništa za čoveka koji je od korumpiranih crnačkih predsednika uzimao velike sume za male „savete“.
Predsednik Gabona Bongo uplatio je na Kušnerov račun 817.000 evra za par njegovih „ideja“. To je samo ono što se zna i o čemu se pisalo.
Da li je „frenč doktor“ bio umešan i u nabavku ljudskih rezervnih delova za bogate bolesnika širom sveta još se ne zna, niti to nekoga u Francuskoj interesuje.
U Francuskoj Kušner još živi od uspomena na Mogadiš, Bijafru ili vijetnamske izbeglice. Ako pitate bilo koga, reći će vam nešto u stilu: lepi Bernar spasitelj, pola Indijana Džons pola malboro-kauboj, do pojasa go, sav u znoju na usijanom žalu, sa džakom od 30 kila pirinča na preplanulim plećima prolazi kraj kamera svetskih televizija. Drugima je u sećanju ostala slika kako ljulja u naručju malo Vijetnamče, izvađeno iz lađe koja tone. Mnogi Francuzi znaju Kušnera samo kao takvog čoveka. Plejboja ali i humanistu, čovekoljupca i prijatelja onih koji su ostali bez nade. On je kosovski tata, čovek koji je spasao ceo jedan divan narod od strašnog srpskog pogroma i genocida. Niko ih više u suprotno ne može razuveriti. Niko i ne pokušava.
U Beogradu se o Kušneru zna mnogo više nego u Parizu.
Ko je Bernar Kušner
Bernar Kušner je rođen 1. novembra 1939. u Avinjonu. Po zanimanju je trebalo da bude gastroenterolog i da leči „od gasova“. Sudbina je odlučila drugačije. Njegov otac, poreklom Letonac, bio je, takođe, lekar, kao i deda koji je odveden u Aušvic 1944. godine. Na pitanje da li se oseća kao Jevrej, Bernar Kušner se uvek ljuti i ponekad odgovori da je on Jevrej kad on to hoće. Kao student Kušner je bio član mladih komunista i radio je za njihov časopis Clarte. Družio se sa Sartrom i Aragonom. često je stražario i ispred vrata Simon de Bovoar, koju je čuvao od terorista OAS-a.
Godine 1964. išao je s mladim komunistima na Kubu da intervjuiše Kastra. Tada je upoznao i mladu Eveline Pisier, svoju buduću (prvu) ženu s kojom je dobio troje dece. Inače, ova intelektualka i sestra poznate glumice bila je jedno vreme ljubavnica kubanskog predsednika Fidela, zbog koga je Bernar omrzao komunizam i bio izbačen iz organizacije.
Nakon fakulteta Kušner je radio u bolnici Košan kao gastroenterolog, iako nije odbranio tezu. Prekovremeno radi i u jednoj klinici, a piše i za časopis Aktuel, kao i za TV seriju od 60 epizoda Noćna služba. U to doba počeo je da se interesuje za rat u Vijetnamu, a u slobodno vreme jurio je devojke po pariskoj parohiji.
Nakon studentske revolucije 1968. godine u kojoj je imao manju ulogu doktor Kušner se interesuje za rat u Bijafri. U okviru Crvenog krsta on se javno zalaže za pobunjeničku stranu i tako izaziva pravi skandal u organizaciji koja se po svom statutu zalaže za neutralnost. Godine 1971. osniva Lekare bez granica. Par godina kasnije je u Vijetnamu, a 1979. na brodu Ostrvo svetlosti, organizuje bolnicu na otvorenom moru za spasavanje izbeglih Vijetnamaca. Postaje tada svetska zvezda, ali mu u isto vreme puca brak. Godine 1981. ulazi u vezu sa Kristinom koja je već bila zvezda na drugom kanalu državne televizije. Iako je sasvim drugačijeg mentaliteta, ona je tada izjavila da je Bernar ono što je tražila i da je likovi koji dolaze kući u pet popodne sa tašnicom u rukama i bagetom ispod miške ne zanimaju. On voli žestoke momke, muškarčine.
Dolaskom Miterana na vlast ukazuje mu se prilika da uđe u vladu. U Rumuniji je u vreme „humanitarnog streljanja“ čaušeskua, u Sudan i Salvador ulazi k’o u štalu, bez pitanja i dozvole. Rat u Liberiji i Monroviji ga, takođe, privlače i, kako je jednom prilikom izjavio, on do te mere uživa u opasnim situacijama da ponekad ima utisak da je humanitarac zbog samog sebe.
Kada je ukrao ideju filozofa Žan-Fransoa Revela o ingerenciji u suverenitetu drugih zemalja postao je ministar u Širakovoj vladi. Princip mešanja u tuđe probleme uglavnom primenjuje na nama, i to od početka raspada Jugoslavije pa sve do danas.
Na Kosovo je namešten po ključu, i dalje je priča svima poznata. Toliko poznata svima u Srbiji da bi trebalo da se piše u obrnutom smeru, iz Prištine za Pariz, a ne iz Pariza za Srbiju. Prava tragedija i jeste u tome. Francuzi nemaju pojma ko je njihov doktor, ni kako leči svoje pacijente. Kako i pošto.
Da li je „frenč doktor“ bio umešan i u nabavku ljudskih rezervnih delova za bogate bolesnike širom sveta još se ne zna, niti to nekoga u Francuskoj interesuje.
Kristina Okrant se na samom startu raspada Jugoslavije proslavila i po organizaciji emisija i debata koje su imale za cilj da okrenu javno mnjenje protiv Srba i pripreme teren za bombardovanje.
