Kakvi su ljudi Srbi, šta to ima u njima, tri pune godine pitao se mladi Pjer-Žorž Gij, stanujući u pariskoj Ulici Simplon, posmatrajući srpske vernike koji su se okupljali oko sabornog hrama Sv. Sava, drugovali ili bančili u kafanama smeštenim u istoj ulici ili kese pretrpavali u prodavnicama naših prehrambrenih proizvoda.
čuo je Pjer-Žorž šta se priča o Srbima, o anatemama koje su, ponajviše zahvaljući režiranim sredstvima informisanja, bacana na njih, raspitivao se o vekovno dugom prijateljstvovanju francuskog i srpskog naroda. čuo je da Srbe jedni hvale, drugi kude i odluči da o tome snimi film.
Tako se Pjer-Žorž udružio sa kolegicom Aleksandrom Majstorović, takođe studentom Nacionalnog audiovizuelnog instituta, pa su odlučili da počnu rad na dokumentarnom filmu koji će im biti i diplomski rad.
Mlade filmadžije sreli smo u Ulici Simplon, gde neumorno snimaju. Pjer-Žorž se seća kako je ulazio u crkvu, u naše prodavnice, kafane, pokušavao da stupi u kontakt sa Srbima. Bučni su, vole da pojedu, popiju, vole da se druže, nasmejani su, zapevaju, i sve kao da ih se ne tiču i ne dotiču svakodnevne teške brige i problemi većine Francuza.
Priča o popu Slaviši
U filmu će biti i priča o mladom svešteniku Slaviši, ali i o rukopoloženju đakona Željka u čin jereja, uskoro zaduženog za buduću parohiju iz pariskog predgrađa Bondi – priča ljupka Aleksandra.
– Na našem Instititu postoji arhiva o svim TV kanalima i radio programina. Tu se uči sve o filmu, radiju, o tehnikama tih medija. A ovaj film, koji će trajati 15 ili 26 minuta, kako pravila nalažu, govoriće o ulozi srpske pravoslavne crkve u životu srpske zajednice – kaže Pjer-Žorž.
Film koji ovaj tandem savesno snima proteklih 20 dana biće završen 22. decambra.
– Snimali smo svadbe, krštenja, opela, sahranu, liturgije, osvećenje slavskih kolača, probe KUD „Izvor“, sve što se dešava u crkvi i njenim prostorijama. Išli smo po našim prodavnicama gde se prodaje kiseli kupus, kajmak, čvarci, slanina, pršute, ajvar, pa i pečena prasetina… Sedeli smo na našim proslavama, snimali smo oko crkve, celu Ulici Simplon, strasno živu, gde su sreću Srbi. Baš nas interesuje kako će naši profesori to prihvatiti. Pjer-Žorž i ja smo se mnogo zagrejali, a otac Slaviša nam pomaže. Ja znam da su Srbi super narod, a u to treba da uverimo i ove današnje Francuze – analizira Aleksandra.
