U pimnici Stanoja Žikića iz Rogljeva kod Negotina, koja je sagrađena još davne 1851, ove jeseni, pod budnim okom Francuskinje Estel <đŽ>ermen i njenog supruga Sirila Bonižiroa, po francuskoj recepturi, vri šira od 30 tona grožđa. Tu, na Rogljevskim pimnicama, po prvi put, od grožđa iz krajinskog vinogorja Francuzi po svojoj recepturi prave vino. U Rogljevo su došli jer, vele, teren ih najviše podseća na onaj u Burgonji i veruju da će napraviti vrhunsko vino.
Sa čuđenjem su žitelji omalenog sela Rogljevo, smeštenog na padinama Timoka, krajem minulog leta posmatrali kako Siril Bonižiro užurbano uređuje jednu od najvećih ovdašnjih pimnica. Još veće interesovanje probudila je njegova supruga Estel, koja je kćerka čuvenog vlasnika 700 godina stare francuske vinarije „Chateau de chorey“ iz Burgonje.
Primenjujući znanje i iskustvo svojih predaka, tatina kći namerava da, kako kaže, isto takva kvalitetna vina napravi i na ovim prostorima, koji su po mnogim karakteristika slični onim u Francuskoj.
Bačva i za Beograđane
Veliki su optimisti Siril i Estel Bonižiro kada je u pitanju njihov novi posao. Nameravaju da u svojoj, kako su je nazvali, Francuskoj vinariji „Rogljevo“, proizvode vino koje će plasirati u Srbiji, ali i u Francuskoj, Rusiji i drugim zemljama. Prezentaciju prvog ovogodišnjeg takozvanog mladog vina (poznatijeg kao Božule) planiraju za treći četvrtak u novembru, kada se po francuskoj tradiciji, otvaraju prve boce mladog vina. U Francuskoj je zakonom zabranjeno točiti ovogodišnje vino pre osam sati ujutru tog trećeg četvrtka u novembru.
– Želimo da ove godine takvu proslavu napravimo i u Beogradu. Jedna bačva se priprema specijalno za tu priliku – kaže Estel.
– Ovo grožđe je izuzetnog kvaliteta, bogatog ukusa i mirisa. Zato je važno održati mu sve prirodne karakteristike koje će dati vrhunski kvalitet vinu. Francuski način proizvodnje vina, za razliku od srpskog, podrazumeva sasvim slabu filtraciju i blagu stabilizaciju sa ciljem da se sačuva što više voćne arome i svežine. Vidite, u svakoj bačvi su vina iz različitog podreona. Mi ćemo im davati imena po vlasnicima vinograda: Dragan, Ubavka, Mirko… Ovo mesto je pravi raj za vino-objašnjava Estel i ponosno pokazuje pune, uredno složene i obeležene bačve isceđenog soka od grožđa.
Ona i njen suprug Siril, nakon dve godine provedene nedaleko u Kladova, kao suvlasnici firme „Eko Ki“, odlučili su da se posvete isključivo proizvodnji vina i to baš ovde, na Rogljevskim pimnicama, koje su otkrili prošle jeseni. Estel je naučila i istoriju krajinskog vinogorja i saznala ono čime se ovde svaki vinogradar ponosi. Otkrila je da pimnice imaju kamene podrume u kojima se pravi i čuva vino. Da toga nigdeu svetu nema, samo u ovom kraju. A kada je filoksera (vaši u vinovoj lozi) u prvoj polovini prošlog veka uništila vinograde u Francuskoj, odavde se vino vozilo na evropske dvorove.
– Zemljište je ovde izvanredno za vino, a ovi kamene kuće i ukopani u zemlju podrumi su jedinstveni. Imaju svoju istoriju i vekovnu tradiciju, a osim praktičnu ulogu u proizvodnji i čuvanju vina imaju i izuzetnu turističku vrednost. Ovde kamen ne samo da čuva već i pravi vino, i ukus vina dolazi od kamena – tvrdi Siril Bonižiro, koji je kao prvi i jedini stažista godinu dana proveo na praksi u svetski najpoznatijem vinogradarskom domenu „Romanee-conti, koji proizvodi najcenjenija vina u svetu, čija jedna buteljka košta i do 1.000 evra.
Ugostili ambasadora
Siril i Estel ugostili su u pimnici gde prave vino brojne prijatelje, putnike namernike zainteresovane posmatrače, novinare a posebno su ponosni na posetu ambasadora Francuske u Srbiji njegovu ekselenciju Žan-Fransoa Terala i njegove suprugu Mari-Pjer. Uz pomoć svojih srpskih prijatelja oni su im u pimnici priredili pravo srpsko posluženje: sir, proju, ajvar, čorbu, sarme, pečenje i kolačiće. Ambasador i njegova supruga nisu krili zadovoljstvo zbog spontane i prijatne atmosfere.
– Probao sam vino iz Rogljeva i tvrdim da će ovo selo oživeti. Ovo će biti veliki srpsko-francuski posao, poručio je Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske, dok je njegova supruga Mari-Pjer izrazila veliko zadovoljstvo što je upoznala i ovaj kraj Srbije, jer i sama, kako je rekla, potiče iz vinarskog kraja.
Siril i Estel naglašavaju da se nikad ne bi usudili da uđu u ovaj posao da u Srbiji nisu stekli tako dobre prijatelje u Kladovu, među kojima su Aleksandra i Danijel Lukić kojima kada je to potrebno poveravaju na čuvanje trogodišnjeg sina Sašu, dok su devetogodišnji Luk i sedmogodišnji Eme u Francuskoj zbog školovanja.
– Ja sam prisustvovao prezentaciji vina u vinariji Estelinog oca. Bilo je degustatora iz čitavog sveta, Amerike, Japana, jer je to jedna od najpoznatijih vinarija u Francuskoj. Ali, njihov mentalitet je drugačiji. Ona ne živi od očeve slave već stvara svoju vinariju. Ester i Ciril su izuzetno vredni, radni, srdačni. Ja sam najpre radio na izgradnji njihove kuće u Dižonu, a sada smo pravi prijatelji – priča Aleksandar Lukić čiju suprugu trogodišnji Saša obožava i zove Nela.
Estel i Siril u Rogljevu žive u kući Ubavke Jovanović. Neposredni i srdačni osvojili su srca i svojih domaćina koji o njima imaju samo reči hvale. Veliku zahvalnost kako kažu duguju i vlasniku pimnice u kojoj prave i čuvaju vino, Stanoju Žikiću.
Dobro za selo
– Moji preci su bili i proizvođači i trgovci vinom. Vino je ovde teklo potocima. Posle rata, međutim, sve se izmenilo. Ja sam doskora proizvodio po malo vina, ali više ne mogu. Naslednike nemam, pa velim, bolje da pimnicu dam ovim Francuzima da je srede i prave vino, nego da propadne. Dobro je to i za selo. Naučiće naši ljudi nešto od njih, ipak oni to ozbiljnije rade – kaže Stanoje Žikić.
