Prilikom osveštanja crkve Svete trojice na 1.595 metara visokom vrhu Rumije 31. jula zbio se i jedan za ovdašnje prilike nesvakidašnji događaj: mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pokrstio je 40-godišnjeg Francuza Fabijena Žana Bernara Delakvu, koji je dobio pravoslavno ime Jovan Vladimir, a kum je bio iskušenik Petar iz Cetinjskog manastira
– Žan koji putuje svetom došao je nedavno u Cetinjski manastir. Za desetak dana, koliko je boravio u manastiru, iskazao je želju da bude kršten kao pravoslavac. Naš brat Jovan Vladimir, kada je došao kod nas, nije znao mnogo o pravoslavlju. Ali, iskazao je volju da bude kršten kao pravoslavac, ukazujući da to želi svim bićem – rekao je vladika novinarima na vrhu Rumije, nakon što je obred krštenja izveo na francuskom jeziku.
Novi pravoslavni vernik Fabijen rođen je 1965. u Tuluzu i ima interesantnu životnu priču.
Po zetskom knezu
Ime na krštenju u Rumiji ovaj Francuz dobio je po legendarnom zetskom knezu, Svetom Jovanu Vladimiru, jednom od prvih svetaca koje je kanonizovala pravoslavna crkva. Krst za koji se veruje da je na njemu knez pogubljen svake godine se iznosi na vrh Rumije u litiji na Trojičindan.
Ovaj, kako se predstavio, radnik osiguranja firme „Standur“ u Parizu nesvakidašnji je hodočasnik koji poslednjih nekoliko godina peške obilazi manastire i samostane širom Evrope. Za vreme nedavnog boraka u Baru, na proputovanju za Svetu zemlju, otkrio je neke od stranica svog dnevnika reporteru „Vesti“.
– Ne znam kako sam se i zašto odlučio na hodočašća. Živeo sam 2001. u Barseloni, kao i svaki građanin, ali jednog jutra rekao sam sebi: „Idem u Jerusalim.“ Krenuo sam na put sa Trga anđela ispred Muzeja moderne umetnosti, neka viša sila me terala – priča Fabijan, pokazujući svojevrsni hodočasnički karnet, ispunjen stotinama pečata samostana i manastira koje je pohodio od Španije do Crne Gore.
Put s kojeg ne skreće
– Svi me pitaju šta moja porodica i prijatelji misli o svemu ovome. Oni to ne razumeju, ali ja sam, uprkos tome, srećan čovek na putu koji sam dobrovoljno izabrao – zaključio je Fabijen.
Iza njega je tada ostalo višemesečno pešačenje od Santjago Kompostele do Lurda, hiljadu kilometara dalje u Aragoniji. Iste godine, 15. novembra krenuo je iz Lurda za Rim, i na putu dugom šest meseci prošao svetilišta u Veroni, Laverni, Noćeri Kanbriji, Asiziju, Flaviji San Severinu, Loretu… Zimu 2002. proveo je u Parizu, onda se opet zaputio ka Italiji.
Ove godine Fabijen je prvi put prešao Jadran, od Kopra se spuštao obalom preko Šibenika, Sinja, Međugorja, do Herceg-Novog. Planirao je da na putu do Jerusalima prođe i kroz Grčku, ali zasad ga je želja zaustavila u Crnoj Gori i još nije izvesno kada će nastaviti svoj put prema krajnjem cilju.
