U brizbejnskom naselju Hotom živi 76-godišnji Jovan Mratinković Jove, čovek koji zaslužuje da uđe u Ginisovu knjigu rekorda s obzirom da je, po njegovoj evidenciji, igrao fudbal za 34 kluba, a aktivno trenirao u još trideset tri. Mratinković kaže da je Kragujevčanin i tako se uvek predstavlja, mada je rođen u Bitolju 1932. Sa devet godina došao je u Kragujevac i tamo proveo najlepši deo života.
Mratinković priča da se preselio u Kragujevac u vreme kada je u Šumaricama streljana“ četa đaka u jednom danu“. Još kao 10-godišnjak je počeo da trenira fudbal na terenima „Šumadije“, a onda je igrao u kragujevačkim timovima „Zastava“, „Milicionar“ i „Radnički“. Kuriozitet je da je igrao za ekipe iz svih republika bivše Jugoslavije. U Srbiji je još igrao za „Novi Sad“ i „Slogu“ iz Kraljeva, u Crnoj Gori za „Boku“, u Makedoniji za „Vardar“, Sloveniji za „Maribor“ i „Slovan“ iz LJubljane, u Bosni i Hercegovini za „Radnički“ iz Prijedora, a u Hrvatskoj za „Borovo“.
Jove dodaje da je igrao i za „Budućnost“ iz Peći, a da je trenirao ekipu iz Gnjilana. Prvi put je otišao van Jugoslavije u Australiju i igrao za JUST (Jugoslovenski ujedinjeni sportski tim) iz Melburna 1965. Pet godina je ostao u tom timu kao igrač i istovremeno trenirao mlađe kategorije igrača.
Dao 11 golova na utakmici
Jove je najčešće nosio broj sedam na dresu, a u Americi je još igrao za grčki klub „Herkules“. Posle tri i po godine otišao je u Nigeriju gde je bio pomoćnik treneru mlade reprezentacije te zemlje Milanu Lukiću. Prvi tim je trenirao takođe jugoslovenski trener Jelisavkić. U svojoj neobičnoj životnoj priči naš sagovornik pamti da je na jednoj utakmici dao 11 golova. Igrao je za tim grada Kragujevca protiv lokalnog „Dinama“ kojeg su pobedili sa 28:2, a Jove se 11 puta upisao u strelce.
Jove kaže da je „kruna“ njegove igračke karijere igranje u „Olimpiksu“ iz čikaga 1970. godine gde je stigao iz Melburna. Osvojili su tri titule u jednoj godini, uključujući naslov prvaka Amerike, a Jove je izabran u ekipu „All stars“ i stekao privilegiju da igra protiv brazilskog „Santosa“ i „kralja fudbala“, Pelea. Mratinković se seća da su izgubili u dve utakmice rezultatom 5:1 i 4:3, ali da mu je najdraža od svega fotografija na kojoj je u zagrljaju sa velikim fudbalskim majstorom posle utakmice.
Naslednici
Veliku ljubav prema fudbalu nasledio je Jovetov sin Martin Mratinković (27) koji sa uspehom igra za rumunski klub „Logan Siti“. Stariji Mratinković, koga znaju kao Jovan u Srbiji, Jan u Poljskoj, Jani u Grčkoj, DŽon u Australiji, Americi i Africi, kaže da su mu sinovljevi trofeji draži od onih koje je on nekada osvajao.
Mratinković se oženio u Poljskoj dok je „pekao“ trenerski zanat i tamo je upoznao Kazimira Dejnu s kojim se kasnije družio. Posle Nigerije, Jove se vratio u otadžbinu i 1974. trenirao nižerazredni „Zvižd“ iz Kučeva. Ponosi se što njegovi puleni nisu bili poraženi 14 meseci i što su pod njegovim vođstvom preskočili dva ranga takmičenja. Zatim je 10 godina radio kao trener u Grčkoj, a seća se da je u isto vreme u jednom trenutku trenirao dva kluba.
– Ja i dalje pratim srpski fudbal. Sada se igra ratnički, surovo i uz mnogo povreda i mnogo kalkulacija, sve nekako na silu. Nema više pravih driblinga i voleja, one lepršavosti zbog koje je publika dolazila na stadione – veli Jove.
Mratinković bez problema nabraja sastave naših timova i svetskih reprezentacija još iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, u 76. godini hitro ustaje sa stolice i vrlo verno pokazuje kako je driblao Mitić, a onda najednom krene mu suza iz oka i s tugom nastavlja priču.
– Idem od groba do groba dragih prijatelja i ljudi kad odem u Evropu. Lazar Tasić, Toma Kaloperović, Miloš Milutinović, Milorad Jocić, Hugo Ruševljanin, Kazimir Dejna, Kazimir Gurski, a nedavno je umro i Rajko Mitić. Sreli smo se prošle godine, a znam ga još kad sam igrao protiv „Zvezde“ za kragujevački „Radnički“. Bio je klasa od igrača, radilica, graditelj, a skroman čovek kojem je bilo neugodno što ga prepoznaju na ulici – pripoveda večiti fudbaler.
Jove je ponovo došao u Australiju 1992. U Brizbejnu je godinu dana trenirao srpski klub „Kings“ i prestao da se bavi tim poslom. Poslednju utakmicu odigrao je 1978. godine, a jednom je slagao da je 10 godina mlađi, samo da bi igrao.
