Jedan od najdugovečnijih saborskih zastupnika koji je u svom šestom mandatu postao i potpredsednik najvišeg zakonodavnog tela RH je Furio Radin. Sa njim smo razgovarali o inicijativi „Narod odlučuje“ u okviru koje se trenutno prikupljaju potpisi za promenu izbornog zakona, a koja bi za posledicu imala da manjinske zastupnike pretvori u predstavnike drugog reda, jer za razliku od drugih saborskih zastupnika ne bi mogli da odlučuju o dva najvažnija pitanja u državi.
Kako komentarištete ovu inicijativu iz pozicije nekoga ko u Saboru dugo godina zastupa svoju nacionalnu manjinu?
– Zastupnici nacionalnih manjina su onaj glas nacionalnih manjina koji se čuje na nacionalnom nivou. Bez tih glasova danas bi prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj bila puno manja. To znaju i inicijatori ovog referenduma i zapravo njihov cilj je, osim smanjiti broj zastupnika, oduzeti ovlasti koje su im nužne da bi oni svoj posao mogli obavljati i pretvoriti ih u zastupnike, ja sam to nazvao, „za otpad“. Mi bi po njima trebali, kada se glasa o proračunu i poverenju vladi, ustati i sramotno izaći iz Sabora zato što bi bili tretirani kao niža politička bića. Ustav ne poznaje zastupnike prve i druge kategorije, a to bi naravno bio samo prvi korak. U drugom koraku bi se svi pitali za šta nam uopšte služe takvi zastupnici, a treći korak bi bio njihovo izbacivanje iz političkog života. Predstavnici nacionalnih manjina su u Saboru na osnovu međunarodnih ugovora i prvim Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina kad je Hrvatska tek trebala da postane članica Ujedinjenih nacija. To je bilo oružje kojim se mahalo na svim forumima kada se tražilo međunarodno priznanje države. Sve to je ušlo u stečevine prilikom ulaska u EU, a sada je tendencija, ja bih to nazvao „sitnih lukavaca“. Sada kada je sve postignuto žele da nam pokažu ko su i šta su. Oba referendumska pitanja su kontaminirana oduzimanjem prava nacionalnim manjinama i to je namerno tako postavljeno. Neke stvari, kao što je dopisno glasanje, ja bih možda i podržao, ali zbog udara na nacionalne manjine ovaj pokušaj sam nazvao nacionalističkim i ksenofobičnim.
Verovatno je da će o svemu na kraju reč imati Ustavni sud, ali kakvo je Vaše mišljenje, postoje li realne šanse da se ova inicijativa ostvari i sprovede u delo?
– Političkim strankama, Parlamentu i Ustavnom sudu predstoji da kažu svoje. Što se mene tiče, mislim da je očigledno da ove dve inicijative krše prava manjina i prava žena. Ustavni sud je autonoman i ja ne bih sada želeo da govorim o kompetencijama tog suda niti na bilo koji način da vršim pritisak na njih. Međutim, da bi se o meritornom referendumu raspravljalo on mora biti poslan na Ustavni sud. Prvi korak je sada na političkim strankama, a za sada su obe velike parlamentarne stranke i još čitav niz manjih izričito protiv te inicijative. To će se naravno morati potvrditi i na glasanju kada i ako inicijativa jednom dođe u Sabor.
Imali smo raznih odluka Ustavnog suda tokom prethodnih godina. Šta ako on ipak utvrdi da su referendumska pitanja u skladu sa Ustavom?
– Ne želim niti razmišljati o takvoj mogućnosti, a isto tako, kao što sam već rekao, ne želim raditi pritiske na Ustavni sud. Moje delovanje je političko i ja ću raditi političke pritiske za glasanje u Parlamentu. Ako do toga, ne daj Bože, ipak dođe, reakcija nacionalnih manjina bi bila žestoka jer to se ne odnosi samo na mesta u parlamentu, već uopšte na prava nacionalnih manjina, a to pitanje nije samo nacionalno. Pitanje ljudskih i manjinskih prava je uvek internacionalno.
Kako gledate na ulogu katoličke crkve u svemu ovome koja inicijativi ustupa prostore za prikupljanje potpisa, a bez čije pomoći sigurno ne bi mogli sakupiti dovoljan broj potpisa?
– U ovom slučaju želim da komentarišem samo one radikalne delove crkve koji čine inicijatore. Katolička crkva je internacionalna i univerzalna, ali oni idu izvan svega onoga što ta crkva danas propoveda. Hrvatska biskupska konferencija se nije izjasnila, ali znam stavove pojedinih biskupa koji se poklapaju sa njihovim stavovima i po drugim pitanjima koji su izrazito ksenofobični i „desni“, tako da me oni i ne iznenađuju. O biskupskoj konferenciji se zato ne želim izjasniti, ali o župnicima koji imaju takve političke stavove mislim sve najgore, ali se u te stvari ne želim mešati i to ostavljam njihovoj savesti. Srećan sam što poznajem mnoge svećenike koji nisu takvi i koji o ovim pitanjima razmišljaju sasvim drugačije.
Slažete li se sa tim da ova antimanjiska inicijativa posebno udara na srpsku nacionalnu manjinu?
– Zbog načina na koji su formulisana ta pitanja, inicijativa direktno udara na srpsku nacionalnu manjinu. Ako se udara na jednu nacionalnu manjinu, onda se udara i na sve ostale. Konačno rešenje svega ovoga je osloboditi se zastupnika nacionalnih manjina i asimilovati nacionalne manjine. To je ono što bi bilo u neizrečenim, ali ne toliko i skrivenim, željama onih koji iniciraju ovaj referendum.
U kakvom to vremenu i društvu živimo kada u 2018. godini pričamo o mogućem smanjenu dostignutih ljudskih prava?
– Odgovoriću rečima gradonačelnika Rijeke, sa kojim se ne slažem uvek, ali koji je po ovom pitanju izrazio jasan stav i koji je nedavno rekao: “Maske su pale“. To nisu političke maske, nego one koje govore: „Sada kada imamo ovo sve, sada ćemo vam pokazati da smo do sada lagali kada smo se pravili da poštujemo međunarodne odluke, stečevine i dogovore“. Ako bi taj referendum uspeo, on bi stavio Hrvatsku na dno Evropske unije što bi pokazalo da Hrvatska mora još puno da radi da postane evropska zemlja. Iskreno se nadam da neće biti tako.
The post Furio Radin: “Neizrečena želja inicijatora referenduma je asimilacija nacionalnih manjina“ appeared first on srbi hr.
