Po procenama Svetske banke, ove godine će zbog svetske ekonomske krize priliv deviza koje gastarbajteri šalju u domovinu biti smanjen u celom svetu za pet odsto, a u zemljama istočne Evrope i za više od deset odsto. Više od deset odsto smanjen priliv od doznaka radnika iz inostranstva treba očekivati i u Srbiji koja ima tradicionalno brojnu dijasporu koja je, međutim, sve manje platežno sposobna, jer ovu krizu oseća kroz sve teže otplate kredita i očuvanje radnih mesta.
Ako se uzme u obzir da je Svetska banka procenila da je prošle godine u Srbiju preko doznaka iz inostranstva koje šalju naši radnici ušlo pet milijardi dolara, onda je lako izračunati da će devizni prilivi Srbije, pored manjih stranih investicija, ove godine biti tanji i za 500 miliona dolara od naše dijaspore.
Ekonomista Goran Nikolić kaže za „Novac“ da će, po podacima koje je Svetska banka objavila pre mesec dana, u čitavom svetu doći do manjeg priliva deviza po osnovu doznaka.
– Svetska banka je procenila da će priliv biti manji za pet odsto u odnosu na prošlu godinu, a u zemljama istočne Evrope taj procenat bi mogao da ide i do deset odsto. U tu grupu spada i Srbija čiji će gastarbajteri zbog aktuelne krize slati sigurno znatno manje novca nego ranijih godina – navodi Nikolić.
Sa procenom Svetske banke slaže se i Srđan Srećković, ministar za dijasporu, koji za „Novac“ objašnjava da naši građani u inostranstvu najviše problema imaju sa vraćanjem kredita i zadržavanjem posla.
– Naši građani u inostranstvu će zbog krize morati da racionalizuju i preraspodele svoje zarade, zato mislim da su procene Svetske banke realne. U Americi i Australiji naša dijaspora je masovno uzimala stambene, ali i kratkoročne kredite, a pored toga imaju više kreditnih kartica na kojima su napravili dug koje sada treba vratiti. U Evropi, Nemačkoj i Francuskoj velike kompanije u auto i prerađivačkoj industriji započele su prinudne odmore i racionalizaciju radnika, zbog manje proizvodnje smanjena je i potreba za radnom snagom. U najtežoj poziciji su obični radnici sa osnovnom školskom spremom, pogotovo u automobilskoj industriji i u tekstilnoj proizvodnji – navodi Srećković.
Koliko tačno godišnje naša dijaspora šalje novca iz inostranstva teško je ustanoviti. Najviše zbog toga što veći deo tog novca ne dolazi formalnim kanalima nego se pare šalju autobusima ili ih naši radnici sami donose kada dolaze u Srbiju na odmor ili da proslave praznike. Kako naglašava Srećković, novčane doznake su važan izvor prihoda i deviznog priliva za Srbiju.
– čitavi regioni u Srbiji su zavisni od doznaka. Loša strana ovog priliva je što se više od polovine transfera obavi neformalnim kanalima, mimo finansijskih tokova, drugi problem je što ta sredstva idu u ličnu potrošnju a ne u investicije. Prema proceni Svetske banke, samo u prošloj godini u Srbiju je ušlo nešto manje od pet milijardi dolara od dijaspore. Od tih para manji deo odlazi u investicije, pa je tako od 2000. godine do danas uloženo 500 miliona evra.
Narodna banka Srbije ima malo drugačije podatke od procena Svetske banke. Prema njima, u poslednjih pet godina, od 2004. do 2008. godine, po osnovu doznaka u Srbiju je ušlo oko 9,9 milijardi evra. Od toga preko deviznih računa fizičkih lica registrovan je priliv od 3,2 milijarde dinara, dok je 6,7 milijardi evra registrovano preko devizne štednje građana i kupovine deviza. Po podacima NBS, neformalnim kanalima u Srbiju ulazi duplo više deviza nego preko računa. Taj novac završi ili razmenjen u menjačnicama ili na deviznoj štednji. U NBS navode da je pre pet godina većina novca koji je stizao neformalnim kanalima odmah bila razmenjena u menjačnicama, dok je samo manji deo završavao u štednji. Tako je 2004. godine u razmenjeno milijardu evra dok je na štednju stavljeno tek 96 miliona evra. Međutim, trend se iz godine u godinu menjao, pa je tako u 2008. godini od 1,36 milijardi evra, razmenjeno 590 miliona evra dok je na štednju stavljen 771 milion evra.
I pored ekonomske krize, u NBS očekuju da će priliv po osnovu doznaka i ove godine ostati na istom nivou kao i prošle godine.
– Očekujemo da će doći do neznatnog pada registrovanog dela doznaka, jer još nije sigurno kakav će efekat svetska finansijska kriza imati na srpsku dijasporu koja šalje doznake u Srbiju. Samim tim, neregistrovane doznake, koje dolaze neformalnim kanalima, biće veće – rekli su nam u NBS-u.
Manje para od dijaspore u čitavom regionu
Poput srpske, i dijaspora iz bivše Jugoslavije je u problemu. Kako piše bosanski internet portal monet.ba, trend pada količine novca koji dolazi od dijaspore primećen je još prošle godine, a nastaviće se i u ovoj.
– Doznake dijaspore će ove godine biti još manje zbog gubitka radnih mesta većeg broja građana BiH, smanjenja tamošnjih primanja, prinuđenosti na štednju i slično – pište monet.ba.
I u hrvatskim medijima se pojavila procena da će u ovoj godini od doznaka u ovu državu ući znatno manje para. Po nekim ekonomistima to će biti za nekoliko desetina procenata manje deviza nego prošle godine.
