Ekonomska kriza ostavlja naše ljude bez posla u inostranstvu, pa se najavljuje i njihov sve masovniji povratak u zemlju
Svetska ekonomska kriza će dobrim delom uticati i na život naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu. Sve je više onih koji su zbog gubitka posla prinuđeni da se vrate u Srbiju, a najugroženiji su oni koji su u inostranstvo, tokom minule decenije, otišli na školovanje. S druge strane, većina pripadnika starije emigracije“, pokušaće da životne probleme reši u zemljama u kojim živi.
Nemanja đurić (26) završio je najbolje biznis škole u Parizu. Nakon toga se zaposlio se na berzi i napredovao brže nego što je to uobičajeno za jednog stranca u Parizu. A onda je došao septembar i jedan od najcrnjih dana u istoriji berze. Iako je veći deo života proveo u inostranstvu, Nemanja je sada u Beogradu gde radi u jednoj domaćoj banci…
– Kada sam se zaposlio, pre dve godine, govorilo se o krizi, ali niko nije pretpostavljao kolike će biti njene razmere – kaže đurić. – Upravo je moj sektor, investicije, bio najviše ugrožen. Mnogi su dobili otkaze. Kući sam se vratio u novembru. Da sam ostao u Francuskoj, sigurno ne bih mogao da se zaposlim narednih godinu dana, a moŽda i duŽe.
Mlađi dolaze, stariji ostaju
On je samo jedan od brojnih srpskih stručnjaka koji su morali da se vrate u zemlju. Imao je sreće da odmah dobije posao u Srbiji, ali je pitanje koliko će biti slobodnih radnih mesta za one koji se tek budu vraćali.
Vlada Petronijević, iz nevladine organizacije Grupa 484″, kaže za Press nedelje da će povratnika svakako biti, ali da je rano pominjati konkretne brojke. Tim pre što uopšte nema preciznih podataka o tome koliko Srba živi u rasejanju.
– Kada govorim o onim licima za koje se naša država obavezala da ih vrati, verujem da to ne može biti baš masovan povratak, jer veliko je pitanje šta mogu ljudi ovde da dobiju. – kaže Petronijević.
Nikola Janjić, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj i koordinator Ujedinjene srpske dijaspore Evrope, kaže da nema utisak da se veći broj ljudi vraća u Srbiju, posebno kada je reč o starijim emigrantima.
– Oni koji su imali posao, a izgubili ga, socijalno su tamo bolje zaštićeni nego što bi to bili u Srbiji – kaže Janjić.
I on ističe da je masovniji povratak neminovan, jer zemlje EU planiraju da vrate veliki broj državljana Srbije. Problem će biti i to što će većina povratnika pasti na teret države, što će dodatno opteretiti državni budžet.
Biće i niže doznake iz inostranstva
Vladimir Petronijević ističe da će pored povratka gastarbajtera“ negativan ekonomski efekat krize biti i smanjenje doznaka iz inostranstva.
– To je siguran priliv novca od tri do četiri milijardi dolara godišnje. Jasno je da će se zbog nastale krize i doznake smanjiti, a to će se svakako osetiti na standard života – objašnjava Petronijević.
Većina predstavnika srpske dijaspore se slaže da odnos države prema srpskim iseljenicima nije na zadovoljavajućem nivou.
Slavka Drašković, šef beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja, kaže da je taj odnos počeo od veoma niske tačke, pa sada nije lako ni doći do tačke kada možemo da kažemo da smo u plusu“. Ona ističe da se upravo u uslovima krize stvaraju mogućnosti da država iskoristi svoju dijasporu.
– Imamo milion ljudi samo u Americi, a mnogi su na izuzetnim pozicijama – kaše ona. – Uostalom, sve američke kompanije koje su došle u Srbiju imale su na vrhu nekog čoveka našeg porekla, koji je skrenuo pažnju baš na ovu stranu.
INTERVJU… Srđan Srećković ministar za dijasporu
DRŽAVA NE MOŽE DA ZAPOSLI POVRATNIKE
Srbija ima želju da se u zemlju vrate mladi obrazovani ljudi, od kojih su mnogi danas uspešni menadžeri u velikim kompanijama. Njihov dolazak bi svakako bio dragocen jer nam fale dobri kadrovi. Nažalost, u vremenima krize nerealno je da država nudi radna mesta onima koji bi se vratili, kaže za Press nedelje Srđan Srećković, ministar za dijasporu.
Da li je zbog finansijske krize na pomolu masovni povratak?
– Velika otpuštanja na Zapadu svakako utiču na razmišljanja o povratku u zemlju, ali mislim da neće biti masovnog povratka. Starija generacija“ se uključila u životne tokove tih zemalja, mnogi su već i penzionisani, a većina će pokušati da svoj problem reši u zemljama u kojima žive.
činjenica je, međutim, da zapadne države stimulišu strane radnike da napuste zemlju, počev od finansijske pomoći za odlazak, pa sve do represivnog odnosa lokalnih policija?
– Putna karta ili dodatak za nezaposlene jeste mali motiv za našu dijasporu da bi napustila dosadašnja prebivališta. Veću fluktuaciju možemo očekivati iz evropskih zemalja jer se odatle čovek lakše i brže odlučuje za privremeni povratak. Prekomorska dijaspora će sigurno mnogo detaljnije planirati svoj povratak u Srbiju.
Gde će se zapošljavati oni koji se budu vratili?
– Mnogi uspešni menadžeri sigurno će doći u situaciju da traže nova radna mesta. Mi smo spremni da im pomognemo u boljoj informisanosti o kompanijama koje posluju u Srbiji.
česte su i kritike na račun države koje se mogu čuti iz svih udruženja dijaspore?
– činjenica je da kao država nismo pokazivali dovoljno pažnje dijaspori i njenim ekonomskim potencijalima. Pedeset godina nije bilo jasne politike prema njima, više su posmatrani kao politički protivnik, nego kao poslovni partner. Nadam se, ipak, da ćemo polako vratiti poverenje u državne institucije, ali je činjenica da se mnogo toga ne može rešiti preko noći.
