U pitanju je 16 epizoda od po 50-tak minuta koje će se baviti životom gastarbajtera na relaciji Srbija – Beč, koji su mahom iz istočne Srbije, dok je glavni junak iz okoline Pančeva.
„Bio sam inspirisan njegovim zanimljivim romanom „Sumrak u bečkom haustoru“ i izuzetnom monodramom koju je napravio po motivima tog romana. Darko Markov je okupio zanimljivu ekipu autentičnih bečkih gastarbajtera sa kojima pravi predstave i putuje po Beču i Srbiji“, ispričao je Đorđević.
Sve to mu je poslužilo, kako kaže, kao „dramaturška kičma“, da bi radeći na filmu i seriji „ušao dublje u njihove živote“.
„Oni s vremena na vreme posećuju vračaru i bez konsultacije sa njom, ne preduzimaju važnije životne korake. Ima dosta te crne i bele magije i bežanja od stvarnosti, a s druge strane kreativnog pristupa stvarnosti u smislu tog umetničkog posla kojim se ti naturščici bave radeći na predstavama“, objašnjava Đorđević.
Glavni likovi su bečki taksisti, koji su došli iz Srbije u prestonicu Austrije pre tridesetak godina.
„To nije prva generacija gastarbajtera, ali žive na margini, odbačeni od austrijskog društva, neuklopljeni. Žive zapravo razapeti između Srbije i Austrije. Ta blizina Srbije je jedan od faktora koji je uticao na to da se oni nikad ne uklope sasvim u austrijsko društvo“, primetio je Đorđević.
Oni mogu u petak, kada završe sa poslovima u Beču, da se spakuju i brzo budu u svom rodnom kraju, ali, kako naglašava reditelj, vremenom oni su postali stranci u Srbiji jer su se otuđili od života svojih komšija, a stranci su i u Austriji.
„To je zanimljiva tragikomična priča o ljudima koji žive razapeti između zavičaja i inostranstva“, rekao je Đorđević.
Kaže da mu je bilo bitno da istakne njihovu usamljenost i bežanje u magiju, da oslika odnos austrijskog društva prema njima.
„Njihova posvećenost magiji govori o njihovoj neuklopljenosti u austrijsko društvo. Na neki način to je ironičan odnos prema evropskim idealima i vrednostima, jer oni kao da ih ne priznaju, kao da ne veruju u njih, možda i sa razlogom, i odlaze u svoju pagansku prošlost, ono iskonsko“, rekao je Đorđević.
Naglašava da nije kritički orjentisan prema njima i da su sve to dobri ljudi, sa vrlo zanimljvim zzivotnim pričama, koji su naterani na marginu ili su prosto sami sebe stavili na marginu.
„Film je osmišljen kao dokudrama. Tu nemamo intervjue pred kamerom, već zaista dramske situacije i mnogo toga što je snimljeno su zapravo ponovljene situacije iz njihovih života i oni se odlično snalaze pred kamerom. Tako da je to film koji je na granici između dokumentarnog i igranog na jedan veoma zanimljiv, ponekad inovativan način“, rekao je Đorđević koji na tom projektu radi već tri godine.
Reditelj, poznat po filmu „Život i smrt porno bande“, podseća da je prošle godine obeleženo 50 godina od potpisivanja međudržavnog ugovora između SFRJ i Austrije kojim je primljen veliki broj gastarbajtera, jer su Austriji bili potrebni kao radna snaga.
„Srba ima tamo oko 200.000. Kada bi dobili status nacionalne manjine, možda bi bili preozbiljan politički faktor, zbog čega i ne dobijaju. U svesti prosečnog Austrijanca je možda još uvek atentat na prestolonaslednika, Prvi svetski rat, rušenje carevine i sve to učestvuje u kreiranju slike prosečnog Austrijanca prema Srbima“, zapazio je on.
Đorđević najavljuje i snimanje novog filma za kraj godine.
„To je film koji se dešava u malom odumirućem gradu u Srbiji. Fabrika se zatvara, radnici ostaju bez posla i odlaze na mračnu stranu. Prvo prizivaju mrtve, a onda polako tonu u praktikovanje satanističkih rituala, pokušavajući da dođu do pravde i osvete se korumpiranim vlastodršcima u gradu. Na kraju se to pretvori u film osvete“, otkriva reditelj.
U tom socio-politički angažovanom miksu komedije i horora, junaci ne praktikuju crnomagijske paganske rituale, nego satanističke.
„Bilo mi je potrebno nešto opšte, univerzalno i oni praktikuju te rituale na amaterski način pokušavajući da dođu do pravde koja je im je uskraćena. Sećamo se devedestih godina kada je ona medicinska sestra bila član sekte Crna ruža, pa su spalili babu ispred kuće, što je takođe bio deo satanističkog rituala. Postoje slučajevi bežanja na tu mračnu stranu“, kaže Đorđević.
Njegovi junaci, kako objašnjava, pokušavaju da pronađu snagu na toj mračnoj strani, odbačeni od države i crkve, ali na kraju shvataju da snaga nije ni u đavolu, ni u bogu, nego u njima samima.
„Danas čovek u Srbiji živi veoma teško, mislim da je tranzicija bila veoma nehumana, ljudi su na ivici. To je proces koji traje jako dugo i ne bi trebalo vezivati ga za dnevnu politiku. Prosto ljudi beže u rijaliti šou programe, neki u san srednjega veka, a logično je da beže i na tu mračnu stranu“, dodao je Đorđević.
Serija „Gastarbajterske priče“ biće emitovana na RTS.
