Ukoliko se u stečajnom postupku bude zadržao zanemarljiv odnos prema sudbini preostalih 3,5 miliona evra, u stilu ‘pojela maca’, šteta će biti neprocenjivo velika, jer se time doprinosi povećanju nepoverenja Srba u rasejanju kako se u otadžbini odnose prema njihovim parama. Agenciji za likvidaciju banaka ostalo da raspodeli 25,7 miliona evra, pa još postoji nada da će greška biti ispravljena
Prilikom poslednjeg susreta predstavnika dijaspore i matice u Beogradu, u organizaciji ‘Srpske veze’, kome su prisustvovala i trojica ministara Vlade Srbije, temperatura je, u inače toploj sali, naglo skočila kada je postavljeno pitanje šta se dogodilo s novcem, kojeg su naši ljudi u rasejanju prikupili s namerom da njime pomognu obnovu zemlje posle njenog bombardovanja od strane NATO.
Koliko se zna u toj akciji prikupljeno je blizu sedam miliona evra, od čega je polovina te sume potrošena za ono čemu je namenjena, dok je preostali deo ostao zarobljen u Beogradskoj banci, koja je, zajedno s još tri, tada najveće banke u Srbiji, početkom januara 2002. godine otišla u stečaj, uputivši se prema nepovratnom putu ka likvidaciji.
Predstavnici dijaspore pokazali su vidno neraspoloženje zbog takve sudbine njihovog novca i izrazili neskriveno razočarenje što nepotrošena sredstva nisu izuzeta iz stečajne mase, kako im je bilo prvobitno obećano od strane nadležnih. Umesto toga ovaj novac se našao u stečajnoj masi s neizvesnom konačnom sudbinom, jer su dugovi Beogradske banke astronomski veliki, pa postoje veoma mali, gotovo nikakvi, izgledi da se taj novac spasi i u celosti utroši za ono čemu je prvobitno bio namenjen.
četiri banke, koje su otišle u stečaj duguju ukupno 12,3 milijardi evra i 56,9 milijardi dinara, što gotovo dostiže godišnji bruto društveni proizvod Srbije. Za povratak tog novca, kojeg nema ni u približno tolikom iznosu, prijavilo se 13.532 poverilaca s mnimalnim izgledima da izvuku tek koju ‘mrvicu’ od svojih para.
Ni posle drugog stečajnog ročišta, održanog u Trgovinskom sudu u Beo-gradu ostalo je nepoznato kako će se razmrsiti ovaj svojevrsni ‘Gordijev čvor’. Izvesno je da će banke biti likvidirane i tako definitivno nestati iz srpskog bankarskog sveta, ali se ne zna kako će biti raspoređena njihova pokretna i nepokretna imovina. Ona nije mala, jer su njihove zgrade bile moderno opremljene i nalaze se na najboljim lokacijama, kako u Beogradu, tako i širom Srbije. Pored zgrada raspolažu i s bogatom pokretnom imovinom, pre svega, vrednim umetničkim delima, kao što su slike i skulpture poznatih srpskih slikara, kipara, te drugih inostranih autora, te opremom.
Sama Beogradska banka u kojoj je ostao blokiran novac srpske dijaspore duguje poveriocima 4,6 milijardi evra, kao i 6,1 milijardi dinara, što deluje veoma obeshrabrujuće na potražioce, kojih ima 1.286, da se mogu nadati povratku svog novca. Takva sudbina zadesila je, po svemu sudeći, dobrotvore iz srpske dijaspore, koji su u želji da pomognu Srbiji, koja je, posle 78- dnevnog neprekidnog bombardovanja, ostala bez više porušenih mostova, na hiljade srušenih zgrada, suočena s, gotovo uništenom elektromrežom, porušenim trafostanicama, te oštećenih drugih infrastrukturnih objekata.
Razočarenje ljudi iz rasejanja, koji su se našli u Beogradu, za vreme uskršnjeg susreta s domaćinima, bilo je uvećano obeshrabrujućim objašnjenjem ministra za finansije Božidara đelića, koji je za sudbinu njihovog darovanog novca okrivio prethodni režim što je upropastio četiri banke. U njegovom izlaganju nije moglo da se, ni u naznakama, dobije nada da će postupak prema tom novcu biti drugačiji od sudbine potraživanja ostalih poverilaca.
Poverioci su, inače, podeljeni, prema pravu prvenstva na povrat duga, u nekoliko grupa. Zna se da se u prvoj grupi, s najvećim prioritetom, nalazi republički budžet, koji, prema slobodnim procenama, može da računa na povratak 1,5 milijardi dinara. U kom krugu se nalazi donatorski novac dijaspore nije poznato, kao ni kakvi su izgledi da se on dobije natrag i utroši za ono čemu je prvobitno bio namenjen. Zbog toga su pojedini predstavnici dijaspore bili žestoki u svojim reakcijama, okrivljujući postojeću vlast da se neodgovorno ponela prema njihovim parama, smatrajući nedopustivim da im se prvo da obećanje kako će oko 3,5 miliona evra biti izuzeti iz stečajne mase, a posle toga obećanje izneverili i ‘dosetili se’ da svu krivicu prebace na prethodni režim. Zato ostaje zebnja da bi spomenuta suma, ukoliko stečajni organi, na čijem se čelu nalazi predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, ne uvaže da humanitarni novac, dobijen od Srba u rasejanju, ima prednost, sve prođe u stilu ‘pojela maca’.
Cela stvar se iskomplikovala i rasformiranjem Savezne agencije za likvidaciju i stečaj banaka, te iskrslim sporom oko njenog formiranja na republičkom nivou. Prvi pokušaj je propao iz političkih razloga, jer u Vladi Srbije nije, u početku, postojalo raspoloženje da se pojedini članovi, koji su se nalazili u Saveznoj agenciji imenuju i u republičku. To se odnosi na eks saveznog ministra za ekonomske odnose s inostranstvom Miroljuba Labusa, koji je u međuvremenu osnovao političku stranku G-17 plus, te Radovana Jelašića, zamenika guvernera Narodne banke Srbije. Njega je zadesila takva sudbina, jer deo Vlade Srbije, pre svega predstavnici Demokratske stranke, nezvanično ne priznaju centralnu banku Srbije, ni njenog guvernera Mlađana Dinkića, koji je podpredsednik G-17 plus. Tako su u jednu bankarsko- financijsku operaciju upleteni i politički elementi, koji su na kraju rešeni kompromisom tako što su Labus i Jelašić vraćeni u Agenciju za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, koja sada ima nadležnosti na republičkom (srpskom) nivou. Ostaje da se vidi šta će se da se dogodi sa sudbinom preostalog donatorskog novca, jer Agencija ima mogućnosti da raspodeli oko 26 miliona evra. Hoće li se u toj sumi naći i 3,5 miliona evra još nije bilo poznato u trenutku kada je pisan ovaj tekst. U svakom slučaju ostaje utisak da se matica, u ovom slučaju, prilično obrukala prema svojim sunarodnicima, koji žive u inostranstvu i koji su se zdušno odazvali apelu da pomognu svojoj otadžbini. Ukoliko sadašnje vlasti budu to izgubile iz vida i zanemarljivo se ponele prema darodavcima iz dijaspore, nije teško prepostaviti kako će se oni ponašati u nekoj drugoj sličnoj situaciji, jer je neizvesna sudbina tog novca pridonela povećanju njihovog nepoverenja.
