Leči li se korona dalmatinskom bevandom?
Usled novonastale situacije sa pandemijom korona virusa, mnogi naši sunarodnici širom dijaspore snalaze se na svoj način oko nabavke najvažnijih životnih namirnica i drugih potrepština.
Ovih dana, posetili smo dvojicu starih drugara, Zorana i Slavka iz Liverpula, koji su dopremili gajbe belog grožđa sa obližnje Flemington pijace.
Naravno, sezona pravljenja vina može da počne. Naime, Flemington pijaca je glavni snabdevač i mnogi naši ljudi već godinama posećuju pomenuti market svake jeseni da bi kupili grožđe i napravili zalihe vina za predstojeći zimski period.
Među njima su pomenuti Zoran i Slavko, koji već dve i po decenije žive na Petom kontinentu. Bez obzira na drugačiji način životra, ovi Ravnokotarani su nastavili tradiciju pravljenja domaćeg vina i ovde u Australiji.
Na pitanje da li se pribojavaju zbog novonastale situacije, Zoran nam odgovara:
– Svesni smo situacije, kako u Australiji, tako i u svetu. Postupamo sa velikom dozom obazrivosti, ali smo rekli da ipak nećemo prekinuti tradiciju i da ćemo i sada napraviti domaće vino.
Slavko pridodaje:
– Pravljenje vina je više od samog čina kupovine grožđa, nabavke potrebne mašinerije i gnječenja. Ovo je naša tradicija koju smo nasledili od naših očeva, samim tim i deo naših života. Pravili smo vino dok smo odrastali, ja u Zemuniku, a Zoran u Kuli Atlagić. Pravili smo vino i tokom rata, a eto nastavili i u Australiji.
Kao što je to slikovito ovekovečio Sergej Kožul u njegovoj predstavi „Poslednja stanica“, u kojoj glavni protagonisti idu na Flemington market po grožđe, a posle prave vino koje čuvaju u garaži, isti slu?aj je i sa našim sagovornicima.
Zoran objašnjava:
– Pravljenje vina je pravi ritual, u svakom segmentu tog procesa se uživa. Od pripreme sudova, do pripreme hrane za dankad se vino pravi. Naime, nastojimo i da se po tradiciji na stolu nađe obavezna srdela za ručak, te po koja ćašica vina iz prošlogodišnje zalihe. A posle, naravno, uz kapljicu slede diskusije ćije je vino bolje i šta ubuduće možemo da uradimo drugačije.
Kršni Krajišnici ponosno su nam pokazali vinske posude, demostrirali čin pravljenja vina i objasnili ceo proces.
Napomenuli su i da za par sedmica sledi degustiranje novog vina, pa onda odlaganje, to jest dugomesečno čekanje da vino „sazri“.
Ceo proces je zahtevan, počevši od potrebnih vremenskih uslova, do pažnje oko prelivanja vina i niza drugih manjih sitnica koje su ovi Dalmatinci naučili od svojih starih.
Sve prirodno
Na pitanje šta koriste od preparata, Zoran ističe:
– Samo prirodne sastojke! Nema aditiva. Mi tako pravimo vino već godinama. Ako je nekome potrebno uputstvo oko pravljenja vina, neka nam se slobodno obrati, stojimo na raspolaganju. Uzdravlje!
Чланак Gde su Dalmatinci tu se pravi vino се појављује прво на Vesti online.
