Prošlo je sedam godina od kada je najveća evropska koalicija od 19 stranaka, Demokratska opozicija Srbije (DOS) na izborima pobedila Slobodana Miloševića, do tada neprikosnovenog predsednika SR Jugoslavije. Lideri DOS-a, koje je spajala jedino želja za promenom režima, izdržali su na vlasti nešto više od tri godine, a zatim, uglavnom – nestali sa političke scene Srbije.
Nenad čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine jedan je od retkih čelnika DOS-a koji se našao i u aktuelnom sazivu srpskog parlamenta. Da podsetimo, on je bio prvi predsednik Skupštine posle demokratskih promena, a ovu dužnost je na prethodnim pokrajinskim izborima predao stranačkom kolegi Bojanu Kostrešu. Poznat je po snimanju muzičkog spota za „TV „Pink“, gde je uz klavir i gomilu lepih devojaka otpevao „Maj vej“, Frenka Sinatre. Takođe, upamćen je po tome što je u proteklih sedam godina neprestano optuživao Vojislava Koštunicu za „mrak u Srbiji“ i „kontinuitet sa režimom Slobodana Miloševića“. Da opčinjenost Koštunicom nije novi trend kada je čanak u pitanju, govori i njegova izjava iz 2001. godine kada je tadašnjeg predsednik SRJ, a današnjeg premijera Srbije optužio da sprema državni udar.
Ostavka pod pritiskom
Dragan Veselinov (KV): mada optuživan za tajnu saradnju sa Slobodanom Miloševićem pre 2000. godine, kada je doživeo da ga ljuti opozicionari poliju crvenom farbom usred dana, Veselinov se obreo u DOS-ovoj vlasti na mestu ministra poljoprivrede u Vladi Srbije. Javnu osudu doživeo je u proleće 2003. godine, kada je njegov vozač zgazio devojku u centru Beograda. Veselinov je ostavku podneo nešto kasnije pod velikim pritiskom javnosti. Danas ga u politici nema, a ostao je profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
Najnoviji protivnik Nenada čanka je neonacistička organizacija „Nacionalni stroj“, koja je u Novom Sadu prekjuče htela da održi marš. čanak je fašistima , kako ih je nazvao, pretio batinama i obračunom, ali mu se nije ukazala prilika da isprebija skinse“, jer je policija zabranila skup.
Žarko Korać (SDU) je bio potpredsednik u Vladi DOS, a posle političkog eksperimenta ujedinjenja sa SD Slobodana Orlića, aprila 2002. godine, pokajao se i nakon godinu dana, spakovao kofere otišao i ponovo osnovao SDU. Od 2000. godine Korać nikada nije napustio profesorsku karijeru na odseku psihologija, Filozofskog fakulteta, a u parlamentu je opstao kao poslanik i u prošlom i u sadašnjem sazivu. Krajem 2003. godine u poslaničke klupe je ušao sa liste DS-a, a u januaru ove godine kao jedan od lidera koalicije koju predvodi čedomir Jovanović.
LJajić sačuvao fotelju
Rasim LJajić (Koalicija Sandžak) jedini je savezni ministar čiji je vodeći resor za ljudska i manjinska prava opstao od 2000. godine, pa do raspada SCG. Takođe, opstao je i kao savezni poslanik. Posle demokratskih promena, manuo se koalicije Sandžak, a njegova Stranka demokratske akcije je promenila ime u Sandžačku demokratsku partiju. U naletu ukrupnjavanja političke scene u Srbiji, posle raspada DOS-a, LJajić je svoju šansu video u savezu sa DS-om, ali je odbio da se utopi u partijsko jato Borisa Tadića. NJegov SDP je na listi DS-a dobio tri poslanička mandata, a LJajić je tražio i dobio ministarsku fotelju u resoru rada i socijalne politike.
Nebojša čović (DA): nekada potpredsednik Vlade Srbije, danas se i ne pominje u javnosti kao političar već kao predsednik košarkaškog kluba FMP iz Železnika. U cilju opstanka na političkoj sceni, posle kraha DOS-a, čović je DA ujedinio sa SDP i stao na čelo nove stranke, ali mu ni savez sa najjačom penzionerskom strankom na proteklim izborima nije omogućio da uđe u parlament. čovića su pratile optužbe da je kao predsednik Koordinacionog centra za Kosmet uvećao svoj kapital. Najviše ga je, međutim, uzdrmalo svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija, pripadnika „zemunskog klana“ i zaštićenog svedoka u slučaju ubistva premijera Zorana đinđića, koji ga je početkom ove godine, optužio da je znao da se sprema ubistvo premijera. Tada se i poslednji put pojavio u medijima.
Goran Svilanović (GSS): prvi šef jugoslovenske diplomatije i lider GSS-a je smenjen početkom 2004. godine kad je DSS formirao novu vlast u Srbiji. U prošlom sazivu je bio poslanik GSS-a na listi DS, ali je digao ruke od stranke, prepustivši predsednikovanje partijskoj koleginici Nataši Mićić. Iz politike se povukao preuzimanjem funkcije u Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope.
Eksperti prerasli u stranku
Eksperti G17 plus Miroljub Labus i Mlađan Dinkić bili su uz DOS 2000. godine, a dve godine kasnije Labus je posle kraha na predsedničkim izborima napustio DS i osnovao svoju stranku koja je u vlasti od 2003. godine do danas. Maja prošle godine Dinkićeve liderske ambicije i niz afera, od „šećerne“, pa do afere „Erikson“ prinudile su Labusa da se povuče iz javnosti. Odlazak sa mesta vicepremijera obrazložio je u maju 2006. godine činjenicom da je EU zamrzla pregovore sa Srbijom.
Velimir Ilić (NS): pobedu DOS-a 2000. godine je dočekao u koopredsednikovanju sa Milanom St. Protićem na čelu Nove Srbije, ali su se njih dvojica brzo razišli i Protić je, pošto ga je Vojislav Koštunica povukao sa mesta ambasadora u SAD za manje od godinu dana mandata, otišao u DHSS. Ilić je ubrzo pokazao političko opredeljenje blisko Vojislavu Koštunici u čijoj se vladi obreo početkom 2004. godine. Na poslednjim izborima išao je sa DSS-om u koaliciji i pored repova u javnosti da je umešan u aferu „drumska mafija“. Uspeo je da i u novoj vladi ostane ministar za infrastrukturu, pod čijom je ingerencijom saobraćaj. Najveća afera zadesila ga je u novom mandatu zbog ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega, koji je krio od javnosti.
Jožef Kasa (SVM): bio je potpredsednik u vladi DOS-a. Zbog malverzacija u Subotici koje su, kako se pričalo, lideru SVM-a donele silno bogatstvo, naterale su ga da stalno bude uz vlast kako ne bi završio na sudu. Zato se okrenuo od DS-a i Borisa Tadića i okrenuo DSS-u, a na proteklim izborima njegovoj stranci je uspelo da se posle trogodišnje pauze u parlamentu nađe zbog manjeg cenzusa za nacionalne manjine. U maju ove godine je, ipak, morao da se povuče sa mesta predsednika SVM-a na čijem je čelu bio godinama, zbog raznih priča o bogaćenju, i da mesto prepusti Ištvanu Pastoru.
