Srpski sportski centar u Kizborou nema budućnosti ako se u njega ne uključe mladi. Ako se ovako nastavi, moglo bi se desiti da srpska zajednica izgubi vredno imanje.
Ovo je poručeno na nedeljnoj redovnoj godišnjoj skupštini, nakon koje se na mestu predsednika našla, po prvi put u dugoj klupskoj istoriji, jedna žena. Dušanka Bojić se, na insistiranje članova, odlučila da vodi ovu srpsku organizaciju, ali i, kako je sama navela, pod uslovom da ima pomoć ostalih u klubu.
Dug 242.000 dolara
Od 12. maja, kada je održana vanredna skupština, do kraja novembra ostvaren je prihod od 115.213 dolara, ali su rashodi za klub bili 128. 093 dolara. Istaknuto je da je za pola godine dug kluba smanjen sa 272.000 na 242.000 dolara. Ukoliko bi se odmah isplatio, dug prema banci bio bi 180.000 dolara. Imanje je procenjeno na više od milion dolara. I „Overdraft banci“ duguje se 16.379 dolara.
– U proseku, dnevno bi Centar morao da zaradi 530 dolara da bi mogao da opstaje i podmiruje sve svoje račune. To je oko 16.000 dolara mesečno – rekao je Milan Radaković.
Do izbora predsednika nije se došlo nimalo lako, a tokom višečasovne rasprave ponovo su „isplivali“ pomućeni međuljudski odnosi i nezainteresovanost članstva da se kandiduje na volonterska rukovodeća mesta u klubu.
Centar je od majske vanredne skupštine do kraja novembra uspeo da smanji kredit za otplatu imanja, rečeno je, ali su ostvareni „mršavi“ finansijski rezultati.
U veoma kritičkom obraćanju, Svetislav Radovanov je izneo da je od maja, kada je došao na čelo kluba, bio svedok obećanja mnogih da će mu pomoći kao predsedniku, ali da su kasnije odustali od toga.
Sačuvati imanje zbog dece
– Bila bi šteta za decu koja dolaze da se izgubi ovo zemljište i ova zgrada. Dug nije veliki. Pojedinci se zaduže za kuću i više od 240.000. Ako to za jednu porodicu nije mnogo, šta bi to tek moglo da znači za zajednicu od 500 ili 1.000 domaćinstva – pitao je sveštenik Videkanić – Kad se neko izabere, treba ga pomoći. A ako ima primedaba, treba ih reći u oči, a ne iza leđa. Jer, ako se iza leđa neko ruši, ruši se ta kuća, a ne pojedinac.
– Kad pogledate sada, a i ja spadam među vas, polako postajemo starački dom, a ne klub koji treba da ima sportiste i da razvija sport. Niko nije došao da me upita da li treba igralište da se sredi ili ova zgrada… Mali je broj ljudi bio spreman da pomogne. Ako mlađi ljudi ne priđu i ne nastave da rade, mi ćemo izgubiti Centar – rekao je Radovanov.
On je istakao da je možda najbolje da preda ključeve ili da se vrati „bratstvo i jedinstvo“
koje je bilo.
– Vi pogrešno gledate ovo društvo. Da je Crkva tako radila ne bismo stigli nigde i ne bismo nikad imali Crkvu. Treba da shvatite da je ovo jedini srpski sportski centar. Gde je sad Srbija? Nema je nigde, jer tamo jedni ljudi predlažu predsednika samo da ga posle ismejavaju. Niko neće da dođe ovde da radi, ali i kad dođe, jedni drugima smetaju. Zašto to tako mora da bude kod nas? Gde su ti Srbi koji su tražili da ovo bude srpsko? Zar ovo treba da se prokocka za 240.000 dolara, koliko se duguje? Stranci nam se dive da smo mi vlasnici ovoga, a mi sami ne poštujemo to što imamo. Zreli ljudi ne znaju da cene što imaju. Možda kad ga izgubimo, znaćemo da cenimo ono što nemamo.
Ni Sveti nećete da pomognete!
– Ako vi nećete da pomognete Svetu Radovanova, sa kojim se znate 30 godina, pa kako ćete meni, koga tek u prolazu znate – zapitao je članove Milan Radaković, koji je bio među predloženima za funkciju predsednika.
Mirko Šmitran, jedan od osnivača, razočaran tokom sednice u kojoj je dominirala nezainteresovanst za uključenje u rad, podsetio je na elan kojim je Centar građen, ali i upozorio da ovakav inertan rad može dovesti i do zatvaranja.
– Ranije smo težili da ovo bude mesto gde će se okupljati familije, da se
odmore, da se ovde venčavaju mladenci i krštavaju deca… Nismo nikad mislili da jednog dana niko neće hteti da bude predsednik. Nismo mislili da se jednog dana može postaviti pitanje da ovaj Centar može biti ugašen. Naprotiv, mi smo želeli da ovo opstane i pored toga što imamo crkve. Jer, crkva je mesto gde se moli Bogu, a Centar je mesto za sport. Ako vi ne želite vama i vašoj deci dobro, onda ga fino rasformirajte i uništite – poručio je Šmitran i nastavio:
– Lako je „uništiti“ one ljude koji su dali svoj doprinos. Mi smo našim kućama garantovali da ćemo otplatiti. Ja jesam ponekad bio oštar i preoštar kao predsednik, ali nisam dao da se radi ono što ne bi išlo u prilog ovog Centra. LJudi su mi verovali i došli smo do ovog stepena. Predali smo to pošteno i na jedan lep način srpskoj zajednici, jer je netrpeljivost u našoj zajednici bila i, kao što smo se i tamo morali podeliti, podelili smo se i ovde. Otišli su, ni manje ni više, trideset odsto Hrvata i muslimana, koji su dali prilog za ovo zemljište. Oni ne postavljaju pitanje da se to njima vrati. Mi smo hteli da se ova zemlja da narodu, ali ako to narod ne prihvati onda ne znam šta vi hoćete? Hoću li ja sa 80 godina biti predsednik? To bi bila bruka i sramota.
Skupštini se obratio i prota čedomir Videkanić, koji je uputio nekoliko predloga kako da klub i nova uprava uspešnije rade.
Dušanka Bojić je, nakon polučasovne pauze i uveravanja, prihvatila da bude nova predsednica. Na kraju skupštine pokrenuta je i inicijativa da se Centar priključi na gradski gasovod, a čuli su se predlozi da se sportska sala adaptira u dvoranu sa više mesta za posetioce.
