Najviše je voleo da peva Lelu Vranjanku, kažu njegovi školski drugovi, a pevao je u svakoj prilici, u pauzama između časova, u Domu, gde je stanovao tokom školovanja. U Učiteljskoj školi bio je solista u horu, imao je i časove pevanja.
"Ne samo da je bio dobar pevač, već je bio jako karakterna osoba, jako inteligentan čovek, moralan, ne govorim zato što sam njegov školski drug i cimer, već zato što je to istina", kaže Krunislav Spasić, cimer Staniše Stošića.
"Gde god da se pojavimo on je bio maskota i prepoznatljivi smo bili, pevali smo pet godina zajedno u horu, jednoobrazno smo se oblačili", kaže Slobodan Marković, učitelj u penziji.
Profesori tu generaciju pamte kao izuzetno uspešnu i željnu znanja. Pevali su budući učitelji u horu, ali se izdvajao glas Staniše Stošića.
"Ne može se reći da je bio odlikaš, ali nije bio nedisciplinovan, nije pravio probleme, stanovali smo u komšiluku tada, on kao učenik tada, ja kao profesor početnik", kaže Lidija Cvetković, profesor.
I za godišnjicu mature setili su se prijatelja koji više nije sa njima, Staniše Stošića, obišli spomenik na trgu koji nosi njehovo ime. Pripremili su i monografiju o svojoj generaciji.
"Kad sretnete učitelja negde na putu, poštujte ga unapred, jer zaista zaslužuje", kaže Lidija Ružić, učiteljica.
U Vranje su, 50 godina posle diplomiranja, stigli učitelji iz svih krajeva Srbije, Leskovca, Valjeva, Kraljeva, Beograda, Niša, Lebana. Nisu u istom gradu, ali nisu izgubili kontakte, za generacijske kolege uvek su tu, da podrže ili pomognu.
rts.vranje@rts.rs
+17 424 945
