U prostorijama Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS), u Banja Luci, dana 12.4.2019. godine, održana je Međunarodna naučna konferencija pod nazivom “Srebrenica, stvarnost i manipulacije”, koja je okupila stručnjake iz Rusije, Nemačke, SAD, Izraela, Italije, regiona i BiH. Konferencija je održana s ciljem utvrđivanja istine o ratnim događajima u Srebrenici i okolini, od 1992. do 1995. godine.
Obraćajući se prisutnima, predsednik R. Srpske Željka Cvijanović rekla je da je važno da se svakoj temi pristupi slobodno i ozbiljno, a posebno onim temama koje su proizvele mnoge procese ili dugotrajne posledice. Ona je dodala da su u poslednje 24. godine, o Srebrenici i događajima iz jula 1995. godine, pisali i govorili mnogi, da su stradanja bila teška, da svaki zločin zaslužuje kaznu, kao što i svaka žrtva zaslužuje poštovanje. Nažalost, kako je istakla, u slučaju Srebrenice postoje priznate i nepriznate, prepoznate i neprepoznate žrtve, pa bi neobavešteni istraživač mogao zaključiti da je pre 11. jula 1995. godine na tom području vladao mir i da pre tog dana nije ispaljen niti jedan metak. “Nije dovoljno to što se u R. Srpskoj zna da je takva interpretacija nepotpuna, netačna, zlonamerna i planski konstruisana, ukoliko se ne budemo borili da istina izađe van naših granica. Zbog toga je važan svaki događaj, pa tako i ova konferencija, da okupljamo intelektualce i tražimo sagovornike koji su zainteresovani da čuju šta se na prostoru Srebrenice dešavalo u periodu od 1992. do 1995. godine”, naglasila je Cvijanović.
Predsednik R. Srpske je ukazala da cilj konferencije, ni bilo koje druge rasprave o Srebrenici, nije poricanje zločina koje su počinili pojedini pripadnici srpskog naroda, ali da isto tako niko ne treba da očekuje da se može tolerisati zlonamerna konstrukcija čiji je cilj da se genocidnom proglasi R. Srpska ili narod koji je u prošlosti nekoliko puta bio suočen sa stvarnim pokušajima istrebljenja. “Ono što je potrebno jeste da se događaji u Srebrenici, ali i njenoj široj okolini, od 1992. do 1995. godine, posmatraju u celini, jer je samo na taj način moguće stvoriti kontekstualno jasnu i objektivnu sliku o ratnim dešavanjima na tom prostoru iz jula 1995. godine”, poručila je Cvijanović. To znači, pojasnila je, da se moraju uzimati u obzir i ratni zločini nad Srbima u Kravici, Skelanima, Zalazju i drugim mestima u okolini Srebrenice, koje su počinili pripadnici 28. divizije tzv. Armije BiH, pod komandom Nasera Orića.
Mora se uzeti u obzir i uloga međunarodnih aktera u Srebrenici, počevši od činjenice da je taj grad 1993. godine proglašen za demilitarizovanu zonu, u kojoj je bio stacioniran holandski bataljon UNPROFOR-a, sa zadatkom da razoružaju muslimanske jedinice, ali da to, nisu nikada uradili. Naprotiv, omogućili su im da se unutar te zone konsoliduju, da napadaju okolna srpska sela, da vrše monstruozne zločine nad srpskim stanovništvom, a da se potom bezbedno vraćaju u zonu unutar koje , formalno, nisu smeli ni da postoje kao oružana formacija, podsetila je Cvijanović.
Predsednik R. Srpske Ž. Cvijanović istakla je i da se nikako ne mogu zanemariti ni svedočenja pojedinih srebreničkih Bošnjaka, koji su tvrdili da je Alija Izetbegović za vreme ratnih sukoba, nekoliko puta govorio o planu da se Srebrenica i tamošnji Bošnjaci žrtvuju, kako bi NATO dobio legitimitet za vojnu intervenciju na R. Srpsku.
Podsetila je, da iz diskusije ne treba izostaviti ni kontekst međunarodnog ili sudovanja na nivou BiH, kada su u pitanju ratni zločini. “S ciljem utvrđivanja istine o ratnim dešavanjima u Srebrenici i njenoj široj okolini, Vlada R. Srpske je osnovala Međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine. Kao osnovni zadatak ove komisije, koja je sastavljena od stručnjaka iz nekoliko zemalja, ona je navela utvrđivanje pune istine, uzimajući u obzir sve raspoložive dokaze i relevantne činjenice o dešavanjima na ovom prostoru tokom celog rata.
Cvijanović je istakla da ono što predstavlja stvarni korak unazad u procesu pomirenja , nije rad komisije, utvrđivanje istine, niti konferencija poput ove, već činjenica da sudovi za ratne zločine ne tretiraju jednako sve žrtve, niti sve zločince. “Iako obeshrabrujuće, to nas mora motivisati da još snažnije svedočimo, govorimo i pišemo, te na taj način promovišemo pravu istinu o ratu i stradanju svih, kako politički motivisane sudske presude ne bi predstavljale osnov za delovanje protiv R. Srpske, koje je ionako, i do sada bilo ostrašćeno”, zaključila je.
Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, rekao je da skupovi poput Međunarodne naučne konferencije, daju novu sliku o istini i ratnim dešavanjima u Srebrenici i okolini od 1992. do 1995. godine. “Nemoguće da je istina o dešavanjima u Srebrenici koncentrisana samo na sedam dana, kako su to kreirali predstavnici međunarodne zajednice. Istina podrazumeva čitav period rata, a i neke ranije istorijske procese”, rekao je M. Dodik.
U vezi sa konferencijom planirano je štampanje zbornika radova koji ima 800. stranica i 48. referata koje su pisala 52. autora.
Skupu čiji su organizatori Organizacija starešina VRS, Nezavisni univerzitet Banja Luka i Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, pored navedenih, prisustvovali su i predstavnici Republičkog centra za istraživanje rata i organizacija proisteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata. Ispred Generalnog konzulata, skupu je prisustvovao generalni konzul Vladimir Nikolić.
