Doktor LJubo Vujović, lekar i osnivač Teslinog memorijalnog društva u NJujorku, došao je u Beograd kako bi se priključio proslavi 150 godina od rođenja genija, kosmopolite i vanserijskog naučnika – Nikole Tesle.
Ovaj lekar se više decenija bori da u zemlji u kojoj je Tesla stasao u velikog naučnika održi sećanje na njega i pronalaske kojima je zadužio čovečanstvo.
– Sa Teslom se prvi put „susreo“ u pančevačkoj gimnaziji. Profesor fizike Emir Marošanin doneo je na čas navojnicu koja pretvara nisku u visoku energiju. Sećam se, iz navojnice su izlazile varnice koje su se šetale iz ruke u ruku, a da pritom na dlanovima ništa nismo osećali. Pomislio sam da samo genije može da napravi tako nešto. Od tada, pa do danas, Tesla je deo mog života – kaže dr Vujović.
Proslava
– Zbog niti koja nerazdvojno spaja Ameriku i Srbiju, proslava 150- godišnjice rođenja Nikole Tesle proslaviće se u obe zemlje. Na dan njegovog rođenja, 10. jula, planirano je svečano otkrivanje spomenika velikom naučniku na kanadskoj strani Nijagarinih vodopada, ali i razna predavanja i simpozijumi na poznatim američkim univerzitetima. U Srbiji u julu će se organizovati Teslini dani, a u oktobru će se u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti okupiti naučnici iz čitavog sveta na međunarodnom skupu posvećenom Teslinom radu. Istovremeno će biti organizovana i izložba njegovih patenata.
• Od kada istražujete Teslin rad?
– Teslom sam se bavio dok sam živeo i kao lekar radio u Nemačkoj, ali kada sam stigao u Ameriku, istraživanje Teslinog rada je postalo intenzivnije. U NJujork sam došao 1969. godine i cilj mi je bio da vidim čuveni apartman sa brojem 3327 u hotelu „NJujorker“ u kome je Nikola Tesla živeo i umro. Za mene je takođe bilo veoma važno da, tom naučniku u čast, postavimo memorijalnu ploču na zgradu tog hotela. I Teslino memorijalno društvo je još davne 1979. godine želelo da postavi spomen-ploču, ali tadašnji vlasnici to nisu dozvolili. Tek 2001. godine uspeli smo da ovekovečimo svedočanstvo o Nikoli Tesli.
• Ko je, zapravo, bio Nikola Tesla?
– Nikola Tesla je bio naučnik sveta, jedinstven i neponovljiv genije. Napravio je mnoga vredna dostignuća koja su žila kucavica današnje industrije. Prvi i najvažniji na toj listi je induktivni motor. Tesla je napravio i prvi radio-uređaj, a zatim i pretka svih onih robota koji se danas šetaju po Mesecu, neonsko svetlo i mnoge druge velike pronalaske. Da nije bilo njega, oblakoderi u NJujorku, simboli tog grada, ne bi imali liftove kakve danas imaju, jer bez njegovih motora ne bi mogli da rade. Amerika i danas zarađuje ogrman novac koristeći, u osnovi, njegove patente.
Ispravljena nepravda
• Šta smatrate najvećim uspehom u radu posvećenom Tesli?
– Pristanak svetog Sinoda da se Tesli održi parastos. Ta bitka je trajala prilično dugo. Tesla je proglašen ateistom, jer je njegovo telo, nakon smrti i opela u pravoslavnoj crkvi u NJujorku, kremirano. Međutim, ne postoji ni jedan jedini pisan dokaz da je Tesla tražio kremaciju. To je isključivo bila želja njegovog nećaka Save Kosanovića. Papire o tome smo poslali svetom Sinodu i posle više od 60 godina Tesli je održan parastos.
• Teslini pronalasci se uglavnom koriste u industriji, ali postoji i jedan koji se koristi u medicini?
– Teslin pronalazak se nalazi u osnovi elektro-magnetne dijagnostike. Kao lekar, svakodnevno šaljem pacijente na te preglede, odnosno elektro-magnetna merenja, na kojim se mogu videti gotovo svi poremećaju u organizmu. Merenje MRI aparatom izražava se u Tesla jedinicama, a američke lekarske ordinacije na pregledima tim aparatom, zarađuju, opet kažem, gomilu novca.
• Da li se Amerika odužila Tesli?
– Godine 1900. on je bio najpopularniji američki pronalazač i naučnik. O tome postoje razna svedočanstva, a najbolje ga ilustruju tesktovi iz američke štampe. U to vreme on je dobio i prestižne nagrade u SAD-u, ali je ipak, brzo pao u zaborav. Tesla je imao i velikih problema zbog poznatog američkog pronalazača Tomasa Edisona, koji je nemilosrdno pokušavao da ga uništi, koga je video kao svog najvećeg suparnika. Da nije bilo velikog Teslinog pokrovitelja DŽordža Vestinghausa, to bi se sigurno i dogodilo. Amerika mu nije novčano pomagala. Da nije bilo penzije kraljevine Jugoslavije, Tesla bi bukvalno ostao gladan.
Lična karta
Dr LJubo Vujović rođen je 26. septembra 1933. godine na Cetinju. Maturirao je u pančevačkoj gimnaziji 1954. godine, a diplomirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1961. godine. Nemalo po završetku studija, otišao je u Austriju gde je kao lekar radio u klinici „Rudolf Štiftung“ u Beču. Iz Austrije je 1964. otišao u Nemačku i zaposlio se kao hirurg u prestižnoj Univerzitetskoj klinici u Frankfurtu.
U Ameriku odlazi 1969. godine, gde i danas radi kao lekar u njujorškom Metropoliten okrugu. Teslino memorijalno udruženje osnovao je 1979. godine u Bafalu. Dr LJubo Vujović je generalni sekretar njujorškog ogranka Memorijalnog udruženja „Tesla“,
autor obimne knjige u dva toma
„Tribute to Tesla „(Priznanje Tesli), a inicirao je najveći istraživački projekat o Nikoli Tesli: „Tesla collection““ (Teslina kolekcija).
• Šta ste otkrili o Teslinom privatnom životu?
– S obzirom na vreme koje je proveo radeći, Tesla nije imao mnogo vremena za socijalni život. Ipak, istina je da se družio sa tadašnjom svetskom elitom – političarima, biznismenima i umetnicima. Naravno, postoji priča o ljubavi velikog naučnika i Katarine, žene njegovog bliskog prijatelja Roberta DŽonsona, pesnika i izdavača časoposa „Senčeri“. O toj romansi postoje i dokazi, odnosno prepiske koje je Tesla imao i sa Robertom i sa Katarinom tokom devedesetih godina 19. veka. čuo sam i priče o tome kako je Tesla bio veliki trošadžija i da je svaki rođendan slavio u hotelu „NJujorker“ u kome naše udruženje planira da napravi mali muzej.
• članovi Teslinog memorijalnog društva iz NJujorka su mnogi uspešni biznismeni sa područja nekadašnje Jugoslavnije, ali i poreklom Amerikanci koji se dive uspesima tog genija. Među njima su i poznati pisci Margaret čejni i Liland Anderson. čime se vi, kao udruženje, bavite?
– Pokušavamo da održimo sećanje na tog genija. Pod pokroviteljstvom udruženja nastala su četiri filma o Tesli, ali i mnogobrojne knjige posvećene tom naučniku. Naše udruženje ima sedište u Americi, ali ogranke u skoro čitavom svetu, u Rusiji, pa i u dalekom Japanu. Zahvaljujući aktivnosti naših članova na najznačajnijim američkim Univerzitetima, na oko 20, postavljene su Tesline biste, a cilj nam je da postavimo jednu i u hol Kapitola. Privoleli smo čak 173 kongresmena da u svojim državama proglase praznikom i obeležavaju dan rođenja Nikole Tesle. Pisali smo i Ujedinjenim nacijama i zatražili da Teslin rođendan, 10. jul, proglase svetskim danom mira, progresa i ljubavi među svim nacijama sveta. Inače, naše udruženje je mnogobrojno, a interesovanje za Teslu u Americi je zaista veliko. Kao ilustracija, naš sajt svakodnevno poseti oko 50.000 ljudi.
• Kakve akcije Vaše društvo planira u Srbiji?
– Želimo da srpske vlasti podrže izgradnju „Vonderklif“ tornja, svetskog simbola, u tašmajdanskom parku u Beogradu. Vlastima u Srbiji, predložili smo i da aerodromu u Beogradu daju ime Nikole Tesle.
• Imate još planova za Teslu?
– NJegovo ime je oduvek bio simbol udruživanja i ostvarivanja zdravih kontakata među ljudima. Zato planiramo da ga još jednom iskoristimo, da uspostavimo dobre odnose sa Hrvatskom. NJegovim imenom želimo da skrenemo pažnju da je došlo vreme da shvatimo značaj ljubavi i mira među narodima. Ime Tesle je ispisano svuda – u fizici kao jedinica mere magnetnog fluksa, na poštanskim markama, pa čak i u svemirskim prostorima kao ime jednog od kratera na Mesecu i ime skoro otkrivenog asteroida.
Dr LJubi Vujoviću, na petoj Teslijanskoj akademiji, održanoj u četvrtak uveče u srpskom Ministarstvu za dijasporu, uručena je prestižna nagrada koja nosi ime naučnika Nikole Tesle. Nagradu za izuzetan uspeh na polju nauke i rada na širenju ideja tog naučnika dodeljuje Jugoslovensko udruženje pronalazača i naučnika.
