NIKOLA JANIć, PREDSEDNIK SRPSKOG SAVEZA U ŠVEDSKOJ, POZDRAVIO NAJAVU PROMENE IZBORNOG ZAKONA
GLAS DIJASPORI „LEčI“ NEPRAVDU
• Davanjem prava glasa rasejanju ispravlja se velika nepravda, ali jedino pod uslovom da biračka mesta ne budu samo u konzulatima, u protivnom biće to još jedna prevara i sipanje iz šupljeg u prazno • Izuzetno važna kontrola glasačkih listića • Kako ljude u inostranstvu upoznati sa zbivanjima u otadžbini da bi znali za koga da glasaju
Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj, organizacije koja broji 30.000 članova, pozdravlja predloženu izmenu Izbornog zakona u Srbiji, čime bi dijaspori bilo omogućeno ostvarenje otadžbinskog prava glasa u zemljama gde živi i radi. Istovremeno, on se protivi ukidanju izbornog cenzusa za nacionalne manjine u Srbiji, pozivajući se na republički Ustav, po kojem je Srbija građanska, a ne nacionalna država.
– Izmenama Izbornog zakona Srbije, u korist dijaspore, konačno bi se ispravila velika nepravda prema građanima ove republike koji borave u inostranstvu, ali samo pod uslovom da oni svoje pravo glasa, s obzirom na veliku rasprostranjenost dijaspore, mogu da ostvare poštom, kao i u lokalnim sredinama u svetu: na primer u sedištima organizacija, klubova, udruženja i u crkvenim salama, školama, a ne samo u ambasadama i konzulatima Srbije i Crne Gore. Ukoliko bi biračka mesta bila samo u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima to bi značilo da se radi o još jednoj prevari i domaće javnosti i dijaspore, o presipanju iz šupljeg u prazno – opominje Janić.
On takođe ukazuje da je neophodno „obezbediti sigurnost glasova i kontrolu na izbornim mestima u dijaspori“.
Dijaspora brine o Kosovu: Pomoć Srbima u Prištini
Bolno pitanje Kosova
– Dijaspora mora da se angažuje u vezi sa ključnim i bolnim pitanjima koja ova država ima. Pre svega tu je problem Kosova i Metohije. Ukoliko se organizovana srpska dijaspora veoma brzo ne uključi u taj proces, u dijalog sa ljudima sa Kosova, sa organizacijama, predstavnicima Unmika i sa vladom, bilo kakav dogovor da bude po pitanju statusa južne pokrajine, biće uvek manji ako ne bude uključena i dijaspora. Ukoliko je na primer to pitanje podele Kosova i Metohije na srpski i albanski entitet, angažovanjem i lobiranjem naše dijaspore u svetu može da se učini, uveren sam, da Srbi dobiju barem 10 do 50 kilometara više teritorije. Ako je pitanje povratka izbeglica, neka pomognu da se da barem 1.000 izbeglica više vrati, jer i to je bolje nego ništa. U Srbiji se zapostavlja masovnost i snaga dijaspore, pa smo došli u situaciju da samo nekoliko ljudi govori u ime svih. A politiku čini skup događaja u kojima učestvuju svi ljudi, gradeći državu kao kuću: ciglu po ciglu. U suprotnom, imamo kulu od karata – pojašnjava Janić.
– Pitanje je ko će da kontroliše koliko je ispravnih, a koliko nevažećih glasačkih listića. I ko će da brine da li su ti glasovi došli u maticu u onom broju u kojem su dati – kaže Janić.
Vlast ne trpi kritiku
– Mora se znati da je dijaspora daleko zrelija nego što je to pokazala politička situacija u matici. Vlada u Srbiji, ova i svaka naredna, ako hoće nešto dobro za maticu, mora uspostaviti dijalog sa svojim građanima u rasejanju, jer narod čini državu i zemlju, a dijaspora je trećina tog naroda. I ne može se, kao do sada, biti arogantan u komunikaciji sa rasejanjem, ne odgovarati na dopise iz dijaspore ili spuštati telefonska slušalica kad se čuje suprotno mišljenje ili ukaže na propuste pojedinih institucija matice u odnosu na dijasporu – opominje Janić.
Što se tiče biračkih mesta, on dodaje „da je dijaspora spremna da pomogne“, ali kada je reč o finansijskim troškovima on smatra da je to „prevashodno stvar matice“.
– Finansijsko pitanje ne bi trebalo da se postavlja, jer mi smo državljani iste zemlje. I treba u svemu da imamo ista prava i obaveze, kao i sunarodnici u matici – veli sagovornik „Vesti“, podsećajući da „treba imati u vidu da naše građane u rasejanju promena pasoša košta 170 evra, da dijaspora plaća i razne administrativne takse u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SCG“, te da se iz tih dažbina „milionske sume slivaju u državnu kasu SCG, budući da trećina sunarodnika živi u rasejanju“.
Predsednik Srpskog saveza iz Švedske mišljenja je da bi dijaspora mogla da glasa već na sledećim izborima, jer, kako kaže, „ako za ovako kratko vreme može da se obezbedi u matici da se glasa više puta, onda je na svom mestu da se i dijaspori to što pre obezbedi“.
Matica treba da nas poštuje
– Što se tiče ministarstva za dijasporu, videćemo da li će se i kada osnovati. Bila bi tragedija ako bi ono bilo osnovano kao i Agencija za dijasporu, a da dijaspora i masovnije organizacije u dijaspori o tome ništa ne znaju, da ne budu konsultovane. Isto tako, kada se govori o ministru za dijasporu, moram da poručim vodećim političarima u matici da moraju znati da njihova lična prijateljstva sa nekim ljudima iz rasejanja, njihove simpatije ili antipatije, u tom slučaju ne smeju da prevagnu. Mora da se poštuje stav i mišljenje masovne dijaspore, a ne pojedinih i minornih organizacija. Jer, ako će samo da se zove ministarstvo i ministar za dijasporu, a da se kroz njega provlače ili ostvaruju nečiji lični i stranački interesi, ili ostvaruju liderske ambicije, onda to ministarstvo ne treba da postoji – kaže Nikola Janić.
S druge strane, primećuje Janić, „u Srbiji s pravom može da se postavi i pitanje zašto dijaspora da glasa. Da li ona živi po zakonima Srbije? Da li učestvuje u dažbinama koje plaćaju sunarodnici u matici? Da li su ljudi u rasejanju upoznati sa svime što se dešava u otadžbini da bi mogli doneti korektnu odluku kome dati glas“.
Ko predstavlja rasejanje?
– Iznenađen sam da godinama u matici figurira jedan broj ljudi koji se predstavljaju u ime cele dijaspore, a oni u stvari predstavljaju samo jedan njen deo. Primer je, recimo, Amerika, gde su iseljenici i gde su oni oko 90 odsto isključivo američki državljani, dok je evropska dijaspora većinskim delom zadržala državljanstvo SCG. Osim toga, jednom prilikom mi je ambasador SAD Vilijem Montgomeri, na prijemu kod švedskog ambasadora u Beogradu, rekao da su to sve američki državljani koji moraju da poštuju američku državu i da vode računa o američkim interesima – kaže Janić.
– Tu će važnu ulogu imati objektivna i nepristrasna sredstva informisanja. Jer, od pisanih medija, koji se štampaju ili distribuiraju u rasejanju, kao i od elektronskih koji emituju program za dijasporu umnogome može zavisiti kreiranje javnog mnjenja, pa ne bi bilo poželjno da budu pristrasni za ovu ili onu političku opciju – ukazuje sagovornik „Vesti“.
Nikola Janić se, kako napominje, protivi izmenama koje predviđaju ukidanje izbornog cenzusa za poslanike nacionalnih manjina u Skupštini Srbije:
– Srbija je po Ustavu isključivo građanska država u svemu ravnopravnih građana, te bi ukidanje cenzusa dovelo manjine u privilegovan položaj u odnosu na ostale građane u Srbiji i dijaspori. O ukidanju izbornog cenzusa za manjine moglo bi da se razmišlja ukoliko se prethodno promeni Ustav Srbije i u njemu precizira da je Srbija država Srba i drugih građana koji u njoj žive – smatra Janić.
