Program Radio Avale Aleksandar Saša Žigić je započeo oktobra 2009. godine. To je radio emisija koja se emituje subotom od 13 do 14 sati na najjačoj radio stanici u Čikagu za etničke programe, WNDZ-u, i čuje na celoj široj teritoriji Čikaga, u samom gradu i svim naseljima u Ilinoju, severnoj Indijani i južnom Viskonsinu. Nešto kasnije, nastaje emisija Srpska razglednica iz Amerike koja se emituje preko Satelitskog programa RTS-a i deo je Medijske mreže srpske dijaspore koju uređuje Mirjana Raičević Tasić.
A kako je sve počelo pitamo kolegu Žigića?
Pre sedam godina sam bio na slavi kod srpskih lekara u Čikagu, i glasno razmišljao da, ako bi samo desetak prisutnih lekara imalo reklamu u emisiji, bilo bi dovoljno da se pokrije trošak za iznajmljivanje termina. Doktor Željko Atlagić je rekao: „Evo ja ću da krenem prvi, za sreću“. Uplatio je reklamu, a održava je i danas.
Vremenom je Radio Avala prerasla i u nešto mnogo više od radio emisije. Tu je i veb sajt, na stotine video snimaka koje postavljam na na Jutjub kanalu, koji ima preko milion i sto hiljada pregleda, slanje podataka i video snimaka na veliki broj adresa…
Glavni razlog što nemamo duži radio program je svakako, cena zakupa termina, koji košta skoro 14 hiljada dolara godišnje, za jedan sat nedeljno. To ne uključuje brojne druge troškove, od održavanja veb sajta, putne troškove, kameru, kompjuter, opremu za montažu, softvere…
Neke troškove pokrivam reklamama, ali problem je što američke firme nisu zainteresovane da se oglase na ovakvoj vrsti programa. Možemo se osloniti na srpske i ponekad grčke kompanije, mada je i njih teško pridobiti za reklamiranje. Teško mi je da shvatim što neke velike firme, sa milionskim obrtom godišnje, ne žele da podrže program na srpskom jeziku uplatom reklama, koje su, za američke prilike, više nego povoljne.
Radim i emisiju Srpska razglednica iz Amerike koja se emituje preko Satelitskog programa RTS-a. Emisija je prilično gledana, što zaključujem po informacijama koje stižu do mene. Gledana je u Evropi, posebno u Švajcarskoj i Austriji, širom SAD i Kanade i u Australiji.
U Cirihu sam imao lepe susrete sa gledaocima koji su želeli da se zajedno slikamo za uspomenu, a dobijam redovno i pozive iz raznih krajeva Amerike da dođem i kamerom zabeležim aktivnosti srpske zajednice. Nažalost, nisam u mogućnosti da to prihvatim.
Nedavno ste proslavili sedmu godišnjicu radio emsiije i šestu godišnjicu Razglednice…
Takve zabave su relativno dobro posećene, prilika je da se ljudi okupe, provesele, podsete na važnost medijskog prisustva i u SAD-u i matici…ali, to je i prilika da prikupimo sredstva za dalji rad.
Moram da kažem da jedino ja znam koliki trud ulažem tokom cele godine vozeći na stotine kilometara nedeljno, od Indijane do Milvokija i svih tačaka između, kao i u pripremi snimanja, obradi i montaži materijala.
Ponekad se ljudi iznenade kada čuju da nemam saradnike, da sve radim sam: radio emisije svake nedelje, televizijsku emisiju svake druge i oko 10-15 priloga mesečno za dnevni program.
Koje teme obrađujete u svojim emisijama?
Reč je o pokrivanju svih bitnih događaja u sprskoj zajednici, od onih u Generalnom konzulatu Srbije, crkvenoškolskim opštinama, organizacijama, udruženjima, gostiju iz Srbije, uspešnih ljudi i svega što može biti interesantno kako za gledaoce u Americi, tako i širom sveta.
Trudim se da u radio emisiji prenesem najnovije vesti iz Srbije i regiona, kao i neke lokalne vesti važne za srpsku zajednicu. Ima i muzuike, najave predstojećih događaja… Jedan od lepših susreta je kada se Srbi iz različitih zemalja druže, kao što je nedavno bio slučaj sa Srbima iz Amerike (Božur iz Čikaga) i Švajcarske (KUD Abrašević). Prednost radija je što za taj medij nije potrebna nikakva pretplata, jeftin je, pokriva veliku teritoriju, a svako ima radio u kolima, vrlo je popularan jer se u kolima provodi puno vremena.
Šta nam možete reći o našoj dijaspori u Čikagu?
Što se tiče srpske dijaspore u Čikagu, mislim da je jaka i značajna. Ali, zbog velikih razdaljina postoji opasnost da jedan deo zajednice ne bude dovoljno upoznat sa aktivnostima druge. Zbog toga je jako bitno da medijski opstanemo, da imamo radio i tv emisiju, pa i video snimke na Ju tjubu…Do mene stižu pohvalne reči za posao koji radim, tako da mi je to, i pored svih teškoća, motivacija za dalji rad…
Na koji način se informišu naši ljudi u Americi?
Što se tiče informisanja Srba o zbivanjima u matici, ono je dosta olakšano, jer postoji nekoliko popularnih TV provajdera koji omogućavaju gledanje praktično svih TV kanala iz Srbije, Republike Srpske i regiona, a takođe se mogu lako čuti svi radio programi, čak i preko telefonskih aplikacija. Tu je naravno već godinama i RTS Satelit koji se može gledati potpuno besplatno, bez ikakve pretplate, čak i bez interneta, sa savršenom slikom, koji gleda značajan broj ljudi.
Možda sam pristrasan, ali RTS je za mene ubedljivo najkvalitetniji kanal i svakodnevno ga pratim. Mislim da on pruža sve, od informacija do zabave, i to najvišem nivou. U Americi i Kanadi je veoma popularan i BN iz Bijeljine.
Medija na srpskom jeziku u SAD nema puno. Treba imati na umu da u srpskoj zajednici u Americi ima i puno ljudi koji su ovde rođeni, pa vole da prate medije i na srpskom i na engleskom jeziku. Tako recimo list Amerikanski Srbobran izlazi još od 1906. godine u Pensilvaniji, i ima sekcije na srpskom i engleskom. Izdavač je Srpski narodni savez. Treba pomenuti i list Sloboda, koji izlazi u Čikagu više od šest decenija. Štampa se dva puta mesečno, a izdavač je Srpska narodna odbrana, organizacija koju je osnovao Mihajlo Pupin 1914. godine.
Ali, velika je šteta što ovolika zajednica, a pretpostavlja se da u SAD-u živi oko milion Srba, nema celodnevni radio i tv program.
Kako Vam izgleda Amerika posle izbora?
Stekao sam utisak da je većina Srba u Americi glasala za Donalda Trampa. To mi je rekao i doktor Željko Atlagić na upravo održanoj slavi srpskih lekara u Čikagu. Doktor veruje da je ogromna većina glasala za Trampa. A dan ranije, na slavi u crkvi Sveti Vasilije Ostroški, otac Đuro Krosnjar se zahvalio članovima parohije što su uslišili njegovu molbu da glasaju za Donalda Trampa i rekao da će se moliti u crkvi za njega da naredni period protekne u redu.
Čini mi se da među Srbima u Americi vlada veliki optimizam i zadovoljstvo što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima. Interesantno je da je pobedu odneo dobrim delom i zahvaljujući pobedi u saveznim državama gde živi veliki deo srpskog stanovništva, kao što su Viskonsin, Ohajo, Pensilvanija i Florida, gde je svaki glas bio važan.
I za kraj, poruka za naše čitaoce i gledaoce…
Želim da se zahvalim svim gledaocima Razglednice i svima koji prate moje priloge na RTS-u i podsajtu Dijaspora na Portalu RTS-a. Sugestije, komentare i ideje za snimanje su uvek dobrodošle. Odrastao sam ne samo uz RTS, već i na RTS-u, jer sam već sa 15 godina radio na Radio Beogradu, a sa 17 na televiziji. Značaj RTS-a je ogroman, veoma je gledan, uticajan i poštovan. Verovatno ni ja ne bih bio toga svestan da ne živim van Srbije. Zato hvala svima u toj medijskoj kući, posebno Programu za dijasporu RTS-a, na čelu sa glavnom urednicom Tatjanom Ćitić.
