Iako su predstavnici vlasti u Srbiji i SRJ gromoglasno najavljivali da ce na predstojecim izborima u Srbiji glasati i predstavnici dijaspore, pokazalo se da se radi samo o još jednom u nizu praznih obecanja. Za glasanje državljana SRJ širom zemaljske kugle, ocigledno ne postoji politicka volja vlasti, iako je licno premijer Srbije Zoran đindic tokom posete Cirihu, sredinom oktobra, obecao „da ce dijaspora imati pravo glasa na predstojecim izborima, jer je ona deo Srbije i SRJ“.
Potpredsednik Demokratske stranke i potpredsednik Skupštine Srbije Gordana Comic za „Vesti“ objasnila je „da DS nije protiv uvodenja dijaspore u biracki spisak, ali da to sada nije moglo da se uradi zbog komplikovane procedure, uskladivanja takvog zakonskog predloga sa Ustavom Srbije, ali i javne rasprave koja mora da prethodi takvoj odluci.
Odbijen predlog
– Da li treba srpskoj dijaspori omoguciti da glasa na izborima u otadžbini, pitanje je za jednu širu javnu raspravu. Mislim da bi mnogi od naših ljudi, koji vec dugi niz godina žive u inostranstvu na neki nacin emotivno glasali. Kada to kažem, mislim da bi svojim glasom uticali na živote miliona ljudi, koji i dalje žive u Srbiji, dok njihovi glasovi ne bi uticali na njih licno. Takode, postavlja se pitanje, da li neko treba da glasa u zemlji u kojoj placa porez ili ne. To su sve pitanja za jednu javnu raspravu, koja bi trebalo da predstavi konacan odgovor – objasnila je Comic.
Inace, po prvi put, pre nekoliko nedelja u Skupštinu Srbije ušao je zakonski predlog koji predvida i glasanje državljana SRJ koji žive i rade u inostranstvu. Izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je parlamentu dostavila DSS, vecina iz redova DOS skinula je sa dnevnog reda.
Nepotrebna rasprava
Inicijativu DS da se organizuje široka javna rasprava pre eventualnog uvodenja dijaspore u biracke spiskove. Dragan Maršicanin, potpredsednik DSS, ocenio je kao nepotrebnu.
– Glasanje dijaspore je vec odavno postala evropska i svetska praksa. Brojna dobra rešenja, koja se sprovode u svetu, prihvatamo kao naša i primenjujemo ih. Ne vidim zašto ljudi koji žive van granica Jugoslavije, ali su državljani SRJ, ne bi imali pravo glasa. Takode, ne vidim šta tu ima da se raspravlja – rekao je Maršicanin za „Vesti“.
Na pitanje, zbog cega je DOS odbio da raspravlja o izmeni ovog zakona, Gordana Comic za „Vesti“ odgovorila je „da se zapravo radilo o politickom marketingu DSS, a ne o iskrenoj želji da se omoguci glasanje dijaspore“.
– DSS je istovremeno predao dva predloga za izmene i dopune zakona. Radilo se o izmeni Zakona o izboru predsednika Republike i Zakona o izboru narodnih poslanika. Kada je u pitanju izbor predsednika Srbije, tu DSS nije pominjao dijasporu, dok je pravo dijaspore bilo obradeno Zakonom o izboru narodnih poslanika. DSS je znao da taj zakon nece moci da dode na dnevni red parlamenta, zato što je stav DOS da se izborni zakoni moraju menjati u paketu i paralelno sa radom na novom Ustavu Srbije – istakla je Comiceva.
Strah od rezultata
Potpredsednik DSS Dragan Maršicanin za „Vesti“ ocenio je da je DOS odbio da se predlog DSS nade na dnevnom redu zato što je jasno da dijaspora ne bi glasala za sadašnju vlast u Srbiji.
– Oni su se jednostavno uplašili velikog broja glasova iz dijaspore, koji bi imali nemali uticaj na bilo koji izborni rezultat. Što se tice predsednickih izbora, da je DOS prihvatio obe inicijative koje smo dostavili u Skupštinu Srbije, ne bi bilo zakonskih prepreka da i naši ljudi u dijaspori izadu na birališta.
Mesta u parlamentu?
Potpredsednik DS i Skupštine Srbije Gordana Comic istice da, ukoliko se postigne opšta saglasnost da dijaspora treba da ucestvuje na izborima u Srbiji i SRJ, onda je potrebno promeniti Ustav. Tako bi novi Ustav predvideo da u Skupštini Srbije nekoliko poslanickih mesta bude rezervisano za ljude iz dijaspore – objasnila je Comiceva.
Naime, istina je da je potrebno sa novim Ustavom napraviti i novi set zakona iz oblasti izbora, ali su do tada državljani SRJ koji žive u inostranstvu mogli da glasaju da su prihvaceni naši predlozi, koji su parlamentu dostavljeni po hitnom postupku. DSS je tražila da se glasanje odvija u diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta, kao i na posebnim birackim mestima, uz odobrenje zemlje u kojoj bi glasanje bilo organizovano. Da je Skupština prihvatila predloge DSS, samo bi od SMIP zavisilo u koliko zemalja bi izbori za predsednika Srbije bili organizovani – objasnio je Maršicanin.
