Pre stotinu godina, Kosta Vojinović je sa petoricom drugova formirao je prvu četu, a kasnije Ibarsko-kopaonički odred – to je bio početak jedinog pokreta otpora u porobljenoj Srbiji, koji će trajati do završetka Velikog rata.
Ibarsko-kopaonički odred imao je i svoju zastavu koju je, kako navodi prof. Božica Mladenović, Kosta Vojinović detaljno opisao u svom dnevniku: "Rekao je da se sastoji od tri srpske nacionalne boje, crvene, plave i bele, i da je na njoj izvezeno: ‘Smrt ili sloboda’."
Zastavu su nosili najbolji borci jer nije smela da padne u ruke neprijatelju. Prosla je tri slavne bitke, a životom je do zadnjeg trenutka branio upravo vojvoda Vojinović.
Kosta Vojinović je ubijen 23. decembra 1917. godine u vodenici, tri kilometra od sela Grgura, duboko u šumi. Zajedno sa njim nestala je i slavna zastava. U njegovim rukama pronađeno je pismo koje je namenio bugarskom komandantu.
"U pismu moli bugaskog komandanta da ga sahrani na mestu gde bude oduzeo život sebi ili ga ubiju", prenosi Radovan Lazarević iz Grgura. "Oni su pročitali to pismo, i mrtvog Kostu
odneli pred kafanu Evropa u Kuršumliji i izložili da ga narod vidi."
Sahranjen je kraj vodenice u kojoj je poginuo.
"Sa Kostom Vojinovićem lagano se gasilo i to borbeno krilo srpske gerile", navodi prof. Božica Mladenović. "Međutim, opstalo je ono njeno drugo krilo predvođeno Kostom Pećancem. Oni su u jesen, po proboju Solunskog fronta 1918. godine značajno pomogli srpskoj vojsci u obračunu sa neprijateljem."
Godine 1940. njegovi posmrtni ostaci premešteni su kraj crkve u Grguru, gde je podignut spomenik njemu i njegovim saborcima.
rts.prokuplje@rts.rs
