GODIŠNJICA STRADANJA SRBA U HRVATSKOJ
„OLUJA“ TRAJE 11 GODINA
• Posle proterivanja 200.000 ljudi nema značajnijeg povratka, obnove porušenih kuća, 2.600 ubijenih nije ekshumirano, a za zločine dosad niko nije odgovarao
Hrvatske oružane snage, uz odobrenje i podršku NATO-a, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog veća odbrane (hrvatske vojske u BiH) i Armije BiH, 4. avgusta 1995. godine, izvršile su agresiju na Republiku Srpsku Krajinu, koja je bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Protiv 220.000 krajiških Srba čija je vojska imala oko 30.000 pripadnika, krenulo je oko 200.000 vojnika iz Hrvatske i HVO-a. Hrvatski vojnici su Srbe sa kojima su došli u kontakt ubijali, klali, spaljivali i bacali u jame. Kada je prestao svaki otpor Vojske RSK ubijani su civili u izbegličkim kolonama čak i duboko unutar teritorije Republike Srpske. Na putevima kojima su se kretale krajiške izbegličke kolone ostajala su tela ubijenih artiljerijskim granatama, avionskim bombama, snajperskim hicima, noževima…
Prema evidenciji „Veritasa“ u „Oluji“ je ubijeno ili nestalo 1.943 Srba, od čega 1.199 civila, među kojima su 523 žene i 12 dece.
Zločinački poduhvat
Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju sa sudom u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. U međuvremenu hrvatske vlasti prihvatile su nadležnost Haškog suda za akcije „Oluja“ i „Bljesak“ iz 1995. godine.
U martu 2004. Hag je otpečatio optužnice protiv generala Ivana čermaka i Mladena Markača, koje ih terete za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom i posle „Oluje“. Devet meseci kasnije podignuta je dopunjena optužnica u kojoj se kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Sušak, general Ante Gotovina, načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske Zvonimir červenko i njegov prethodnik Janko Bobetko. Od navedenih iz dopunjene optužnice, jedino je Gotovina živ i nalazi se u haškom pritvoru.
Krajina je za tri dana opustošena, opljačkana, pa porušena i zapaljena. Nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski, srpski, kao ni antifašistički spomenici. Za te zločine još niko u Hrvatskoj nije odgovarao.
Predsednik Zajednice udruženja Srba iz Hrvatske prof. Milojko Budimir za „Vesti“ kaže da „Oluja“ još traje i da su Srbi i danas, jedanaest godina posle izgona, uglavnom beskućnici, apatridi i iseljenici, opterećeni epitetima agresora i ratnih zločinaca. U Hrvatsku se vratilo svega 50.000 uglavnom starih i nemoćnih ljudi koji su otišli na ognjišta da umru, ali im ni to ne daju, jer je samo prošle godine bilo više od sto napada na Srbe, u kojima su četiri lica ubijena, a počinioci su još uvek nepoznati.
– 300.000 prognanika svakog trenutka može da očekuje da bude sudski proganjano i optuženo za navodne ratne zločine od države koja nam je otela 50.000 stanova, kuće, vekovnu imovinu i poubijala na hiljade ljudi. Na razne načine nas sprečavaju da se vratimo. I dalje im smetamo – kaže Milojko Budimir.
Hrvati slave
Za razliku od Srba koji „Oluju“ doživljavaju kao jednu od najvećih tragedija svog naroda, Hrvatima je 5. avgust, dan kada su ušli u Knin praznik – Dan domovinske zahvalnosti. Centralna proslava će biti u Kninu, a u organizacioni odbor uključeno je i troje Srba – zamenika gradonačelnika Knina, što je kod većine Srba izazvalo revolt. Najviše je polemika izazvala izjava Dragana Jerkovića koji je potvrdio da su u njegovom selu Golubiću kod Knina u „Oluji“ ubijena 32 civila, ali da uprkos tome Srbi u Hrvatskoj treba da prisustvuju obeležavanju „Oluje“ jer je „njome Hrvatska oslobođena“. Posle brojnih protesta, srpski zastupnik u Saboru Hrvatske Milorad Pupovac je rekao da će Srbi prisustvovati samo polaganju venaca žrtvama „Oluje“ i da neće učestvovati u slavlju.
